Birokratija je ubila mačku

Znate li ono pravilo: vaš red je uvek najduži i najsporiji, a svi drugi redovi se kreću brže od vašeg. I tako, sve dok ne pređete u "brži" red. Tada, kao magijom, vaš red usporava, a onaj iz koga ste prešli naglo ubrzava. Zapravo, iza takvih fenomena i generalno, čekanja u redovima, stoji čitava nauka.

Programirani smo da biramo najkraći red sa idejom da ćemo na taj način najbrže doći do šaltera ili kase, ali upravo tu i grešimo. Statističari sa Univerziteta u Saseksu došli su do savršene formule za čekanje u redu – idi levo! Iako zvuči neverovatno i jednostavno, prema statističkim podacima upravo je red levo najbrži i tu ćemo najkraće čekati, a pretpostavlja se da je tako, jer su ljudi mahom dešnjaci, pa i naginju ka desnoj strani.

Dalje, treba pogledati da li za kasom ili šalterom radi žena ili muškarac i odabrati uvek ženu, jer su istraživanja pokazala da su one brže od muškaraca na ovim pozicijama.

I, treće, zaviri u korpu. Manje artikala ne znači nužno brži prolaz. Moguće je da komšinica ispred ima deset flaša iste vode, pa će brže platiti, a još i ako je mlađa, verovatno plaća karticom, čime će taj red ide brže.

Ako sve to ne pomogne, tu je doktor za birokratiju. Beograđanin Milan Trbojević pronašao je način kako izaći iz čuvene situacije "fali ti jedan papir" koju svako iskusi bar jednom u životu. On je i knjigovođa, poreski savetnik, specijalizovan za IT sektor i mali biznis. Učestvovao je u javnim raspravama za donošenje zakonskih rešenja i u njihovoj izradi, osnovao je sajt "Knjiški moljci", ali je najviše čestitki dobio zbog bloga sa ekonomskim savetima o komplikovanoj administraciji. Uz takvo iskustvo i on kaže da birokratija jeste strašna, ali poslednjih pet godina, primetan je napredak.

Milan Trbojević, privatna arhiva

"Postoje slučajevi kada nije i kada se to lepo uradi elektronski i nadam se da će takvih slučajeva biti sve više, ali nekada zaista može biti pakleno i baš teško. Toliko se možete uplesti u nešto što će izgledati tako besmisleno, da nećete moći da verujete. Svakako to se ukida digitalizacijom procesa i transparentnošću", priča Milan, dodajući da je mladima i teže da se snađu jer odrastaju u online eri, te im samim tim teže pada kada su prinuđeni da se vrate na čekanje i papir.

"Pobornik sam potpune digitalizacije papirnog i administrativnog poslovanja i to je jedini način da se izjadnače pravila u celoj Srbiji”, objašnjava Trbojević. "Digitalizaciju treba nastaviti u ovom smeru da sve, pa čak i kontrola, bude potpuno elektronski. Tada se dolazi do maksimalno moguće transparentnosti".

Ali pokušaji digitalizacije nisu se sasvim primili na fakultetima. Naime, iako postoji online upis, poslednje dve nedelje u kampusu i u doba pandemije, mogli su se videti redovi dugi gotovo kilometar, puni studenata koji čekaju na upis.

"Što se tiče čekanja, prošla nedelja je bila paklena, mislim da ceo internet bruji o tome. Ljudi su bukvalno stajali, kad se slomi red kod Pravnog, pa kod PMFa, bilo ih je sve do keja, ja ne znam što se niko nije našao pametan da naplaćuje ulaz ili prodaje neku cugu, jer bi se jako lepo opario od toga.”

"Pre par dana na ovom fakultetu red je bio više od 50 metara i oni koji su bili na nekom četrdesetom nisu se baš najbolje osećali.”

"Ne znam, ne postoji način koji će vam olakšati to. Dođete, pretežno se iznervirate jer ništa nije organizovano, postoji online upis, koji ne možete da završite, pa vas nateraju da dođete, čak i kada je pandemija.”

Šalteri rade punom parom, a za šalterima su ljudi poput Koste Konjikušića, Branke Pantić i njihove šefice, Violete Rokvić, koji već godinama sreću nove generacije studenata.

"Uh, ih ima raznih. Ono što je u izlogu, nije uvek i u radnji. Ali pokažu se vremenom studenti sa svojim karakterom i osobinama, pa naučimo", priča Branka.

"Većinom, mlađi ljudi imaju razumevanja i tolerantniji su. Problem je sa ovim generacijama koje su večiti studenti. Sa njima je stvarno iscrpljujuće. Česti su i konflikti", dodaje njen kolega Kosta.

"Postoje predrasude da su radnici za šalterom drski i neljubazni, da nisu predusretljivi, ali ja mislim da mi to svakodnevno pobijamo. Pamtimo generacije naših studenata. Obično one koji su jako dosadni ili nevaljali i bezobrazni, drski, te zapamtimo. Naravno, zapamtimo i one dobre. Ima dogodovština, svakakvih. I slatki su na početku kada se pojavljuju na konkursu, kada nemaju pojma o životu i na kraju kada diplomiraju, pa smo nekako ponosni što kao da smo ih mi, u stvari, izveli na put", objašnjava Violeta Tokvić.

Rešenja za birokratiju na kraju i nema. Sem onog svima nam mrskog – strpljenja i pune baterija na telefonu. Doktor za birokratiju kaže da se treba voditi sa tri koraka: prvi put ideš da se raspitaš, drugi put ideš da te vrate i pronađu taj FT1P i onda treći put uspevaš da završiš to što si hteo. Treća sreća.

Ako i tebi teško pada čekanje u redu, poslušaj celu emisiju u podkastu.

I. Miloradov