To podrazumeva konstantan strah koji ne prestaje čak i kada postoji logično i racionalno uverenje da bolest nije prisutna. Postoji i drugi slučaj. Onda kada smo usled bilo koje telesne senzacije uplašeni za svoje zdravstveno stanje, ali ne idemo kod lekara iz straha od rezultata. Šta god da je u pitanju - guglanje verovatno neće pomoći. 

To nije privlačenje pažnje i potrebno je mnogo razumevanja i podrške osobama koje se samopovređuju.

Prvi maj je proglašen Međunarodnim praznikom rada sa namerom da se obeleži sećanje na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Prvi maj je tu i kao podsetnik da borba nije gotova, da mnogi nemaju radna prava, niti dostojanstvene radne odnose.

Situacija je još teža, kada su u pitanju mladi. Nezadovoljstvo je vidljivo, usled činjenice da veliki broj mladih ne može da pronađe posao po osnovu ugovora o radu, što im ne omogućava da obezbede sebi adekvatan život i dostojanstven rad kada završe školovanje i stupe na tržište rada. 

Jedan od naslova koji se iznova ponavljao u tim medijima glasio je "Držali se za ruke i skočili zajedno u smrt". Romantizacija ovakvih tragedija samo je jedna od loših i nepoželjnih narativa kada je samoubistvo u pitanju. Tu su obično i detalji iz porodičnog i privatnog života, osuđivanje, nasumično baratanje uzrocima i neprimerene fotografije. Zaboravlja se na najvažniju stvar - a to je da se iza samoubistva krije nemogućnost odbrane od bola i tuge.

Druga stvar je što se o prevenciji suicida retko govori. Tema je tabu, rezervisana za uske krugove, a oni koji imaju suicidalne misli stigamtizovani i izolovani. 

Evropski omladinski forum zagovara tu ideju, a ova kampanja nije novina u svetu. Države koje su usvojile ovaj model pokazuju dobre rezultate kada je u pitanju informisanost mladih o političkim procesima, ali i uključivanju u njih. Na primer, na predstojećim izborima za Evropski parlament ove godine pravo glasa će imati i šesnaestogodišnji Nemci. Nešto je drugačija situacija sa izborima za Bundestag - tu se još nije odlučilo. Primeri gde mladi mogu da glasaju sa 16 godina su između ostalih i UK, Malta i Austrija.

Gde su u svemu tome naša autentičnost, osećanja i potreba da istražujemo i budemo ono što želimo i možemo? Izgraditi identitet nije lako ni u idealnim okolnostima. Kada na taj prirodni proces počnu da utiču faktori poput tuđeg mišljenja, očekivanja sredine i zahtevi drugih ljudi, vrlo često ne znamo ni ko smo, ni šta to želimo da budemo.

Uticaj okoline na krizu identiteta nije naivna stvar. Jedna od prvih stvari koje se mere je uspeh - u đačkoj knjižici, na fakultetu, poslu, u odnosima.

Ugroženo je i pravo na punu i dostojanstvenu zaposlenost. Mladi se suočavaju sa prekarnom zaposlenošču i nemogućnošču pronalaženja stalnog posla. Dve petine mladih radi sa ugovorima ograničenog trajanja, pri čemu je učešće privremene zaposlenosti zastupljenije kod žena nego kod muškaraca. Izveštaj pokazuje i da je učešće mladih koji imaju stabilno zaposlenje u trećem kvartalu 2022. godine iznosilo polovinu ukupnog broja zaposlenih. 

To je specifičan oblik zanemarivanja i pokazatelj je i uskraćenosti autentičnih i suštinskih potreba deteta u tom odnosu, bez obzira na to koliko dete imalo godina. Literatura kaže da do parentifikacije dolazi onda kada se od deteta stalno očekuje da pruža emotivnu podršku roditeljima, umesto da je obratno. Ovakve zamenjene uloge mogu da naškode prirodnom procesu sazrevanja deteta i mogu imati negativne efekte na mentalno zdravlje.