Slušaju nas neki novi tinejdžeri

Psihomodo Pop jedan je od najpopularnijih rokenrol sastava bivše Jugoslavije. Nastali su 1983. a ovih dana ponovo su aktuelni, uz novi, jedanaesti studijski album "Digitalno nebo". U okviru turneje na kojoj promovišu album, 28. novembra stižu u novosadski Dom kulture, a dan kasnije i u Dom omladine Beograda. Pored toga što je i dalje neprikosnoveni frontmen, Davor Gobac uspeva da sačuva plamen jednog danas dobro očuvanog oldtajmera koji se zove "Rokenrol". Da li je to sve već viđeno ili ne - važno je da u sebi ima dobrog ritma i zaraznih melodija koje zovu na ples.

Novi album nosi aktuelan naziv. Da li to znači da je i vas malo zakačila ova masovna digitalizacija čovečanstva?

Nas je digitalizacija uhvatila više u obliku neke zarazne bolesti. Mi, nesvesni da smo se zarazili, ušli smo jako duboko u to i napravili novi album. "Digitalno nebo" zapravo je jedan haiku o kataklizmi!

Uhvaćeni smo svi u zamku?

Pa, kada pogledaš ovaj naš svet nekim normalnim očima, dođeš do zaključka da on i nije neko cveće. Sve to nedge ide bez jasnog cilja, tako da bi se moglo i loše završiti. U tekstu "Digitalno nebo iznad nas i električnih zvijezda neonski sjaj" krije se mala doza ironije, a velika doza upozorenja. Tako sam ja to doživeo. A opet, kada čuješ pesmu u celini, imaš utisak da se radi o ljubavnoj kompoziciji.

Spot za pesmu "Deja Vu"

S druge strane, singl "Deja Vu" priziva neka druga vremena. U ovoj pesmi se oseća taj hipi-psihodelični štimung šezdesetih godina prošlog veka. Da li je taj naslov neki kontra teg toj digitaliji koja nas okružuje?

Ja sam zaista hteo da ugođaj cele stvari povuče na radove benda The Beatles. Zato se i čuje instrument pod imenom sitar. Kao da je pesma pobegla sa albuma "Revolver" (1967). Cela ta stvar mi je u stajlingu pop rok pesama i sastava poput Blondi, Ramonsi... Cela moderna muzika je povezana. Neko je nešto video od nekoga pa je napravio svoju verziju. Mislim, rokenrol je odsviran i izmišljen odavno. Sad je samo bitno da li dolaze ljudi sa friškim idejama i friškom energijom. Ovako se samo otkriva topla voda.

A na koji način ti otkrivaš tu novu energiju i vodu?

Osećam da sam danas zreliji kao autor. Bolje sviram gitaru, kontam harmoniju bolje pa se više zaigram. Ja nikada nisam išao u muzičku školu, sve sam to spontano učio uz moj bend. Zapravo, svi smo učili jedni od drugih i zato danas imamo naš originalni zvuk. Bend mi zaista odlično svira. Mislim, mi ne pravimo prezahtevnu muziku ali imao jedan gruv koji je teško skinuti.

Nova verzija starog hita riječkog benda "Paraf" u izvođenju Psihomodo Popa

Novi album je doneo i promenu postavi benda. Nažalost, ostali ste bez originalnog bubnjara, Tigrana Kalebote koji je preminuo pre skoro dve godine. Kako ste nastavili sa radom?

Da, Tigi nas je napustio. U pitanju je bio infarkt. To su te kritične godine po život svakog čoveka. Na njegovo mesto došao je Tin, moj prijatelj iz Zaprešića. On je ranije svirao sa zagrebačkim sastavom Pips Chips & Videoclips. U pitanju je jako drag dečko, deset godina mlađi od nas, ali smo uspeli da prebrodimo tu tmurnu situaciju. Našli smo se i krenuli dalje. Na novom albumu na tačno pola pesama je svirao Tin, dok je drugu polovinu već bio odsvirao i snimio Tigran.

Kako je tekao rad na snimanju novog materijala?

Mene je pre dve – tri godine puklo jedno proleće i uspeo sam da izbacim petnaest pesama za mesec dana. Onda ja te melodije, tekstove i harmonije donesem pred bend da bi dalje razmatrali šta ostaje. Evo sad na kraju, imamo šesnaest kompozicija koje će sigurno razveseliti naše fanove, a mogu reći i to kako smo ostali verni sebi.

Singl "Psihopat"

Pored muzike, televizija je isto jako bitna stvar u tvom životu. Gde te trenutno možemo gledati?

U muzičkom šou "Voice" se pojavljujem kao mentor. Mogu da kažem kako će ovo biti ludnica od sezone.

Mlađe generacije sigurno ne znaju tvog izmišljenog TV lika, Milana Blentona i njegovih neponovljivih avantura. I posle više od trideset godina, te emisije su i dalje vitalne i odišu veoma originalnim idejama. Kako je nastao Blenton?

Priča o Milanu Blentonu počela je zapravo na Omladinskom radiju 101 u Zagrebu. U pitanje je bio serijal o najglupljem svemirskom heroju – Milanu Blentonu. Čista komedija, koja je malo kasnije prešla i da se emituje na Televiziji Zagreb, u vidu zabavnog programa za mlade. Mi smo svake nedelje izbacivali po jednu epizodu, a tada se snimala i po jedna pesma za određenu scenu. Iz toga sam izvukao "Fridu" i stavio je posle na našu prvu ploču (1988). Blenton je zaista bio odlična zabava ali i velika škola, jer smo puno vremena provodili u studiju, gde sam naučio ozbiljnije da pevam i da snimam pesme.

Tv renesansa: Milan Blenton (1985)

A koliko vas danas sluša mlađa publika i koliko je to tebi bitno?

Evo, tvrdim ti da na svakom našem koncertu u prvom redu i dalje stoje tinejdžeri. Iza njih su ljudi moje generacije, a tu su i stariji. Mislim, mi postojimo predugo, a danas smo postali pravi porodični bend, ala Rolingstonsi. Znaš ono, dođu baka, deka, mama, tata i unuci.

Šta je onda klincima interesantno? Muzika, koja se danas skoro pa i ne svira?

Bendova kao što smo mi gotovo da i nema više. Mi sviramo taj američki stil rokenrola, blizak pomenutim Rolingstonsima i Ramonsima. Bili smo prošle godine u Njujorku, pa su nam tamo amerikanci prilazili i govorili kako ni oni više nemaju bendove kao što je Psihomodo Pop. Ja sam u panku i roku od početka. Od 1977. Bio sam klinac i već sam imao bend Klinska pomora. I evo danas, drago mi je da smo preživeli, da smo pronašli naše mesto u vremenu. Ako to ne pronađeš – ljudi te zaborave. Mi punimo koncerte i ide nam dobro.

Psihomodo Pop i danas zvuče kao pravi rokenrol bend

Na koji način se odmaraš?

Volim da se odmorim kod kuće, ali ceo život sam na putu. Prvi i drugi dan mi je super, ali se već treći dan osećam dosadno.

Život na pozornici si davno zacrtao? Da podsetimo čitaoce da je Psihomodo Pop nastao 1983.

Ko onaj zaključak: "Bil je dobro". Ma, vuklo je to mene još od ranije. Prvi put sam se popeo na pozornicu kada sam imao trinaest godina i već tada sam osetio kako je to nešto što treba da radim u životu. Ne mogu to jasno da objasnim, ali sam znao da će se to sve pozitivno otvoriti. Jer, znaš kako to ide sa nama muškarcima. Što bi nam žene rekle, mi ni sa pedeset ne znamo ko smo. E ja sam već sa šesnaest godina znao da nikada neću odrasti!

Dušan Majkić