Instrumentalna svemirska posada

Muzičko putovanje kosmosom može da počne. Ako ste se snabdeli starim VHS kasetama na kojima su, recimo, klasici ruske naučne fantastike, onda će slika biti potpuna. Muzički ansambl Coucou Abel dolazi iz Beograda, a pre nekoliko dana oglasio se i prvim studijskim albumom. Njihovo gorivo radi na iskrene melodije - raspevane zvuke koji pozivaju na ples. 

Album je sniman u "Hill River" studiju u Zemunu, na njemu se nalazi 11 kompozicija koji objedinjuju sve svemirske putanje i zemaljske meridijane. Pavle Popov je glavni vizionar ove postave, čovek čije ste evergrin nastrojene zvučne impresije možda i vi ranije osetili kroz razne filmske i muzičke uticaje.

Album prvenac je, da tako kažem poslat u svemir. Pojavio se pre nekoliko nedelja na disku, a mene zanima koja se  priča krije iza ovih različitih instrumentalnih sličica?

Muzika benda Coucou Abel prvenstveno je inspirisana spejs pop muzikom i džez noarom. To su ta dva žanra koja su najviše uticala na naš izraz. Poigravamo se sa stilovima i trudimo se da naša muzika bude raznovrsna.

Spot za pesmu "Kavana Blues"

Od koje ste to inspiracije krenuli kada ste počeli da stvarate ovu zvučnu sliku?

Bio nam je interesantan taj naivni doživljaj svemira koji je bio u svesti ljudi u periodu 60-ih godina prošlog veka. Mislim da su tada ljudi bili bliži svemiru i zvezdama. Danas su ljudi okrenuti nekim drugim stvarima. Takođe, želeli smo da kroz našu muziku dočaramo i taj trenutak kada je čovek kročio na mesec. Ili, recimo u filmu "Star Wars" ima jedna scena sa veoma zanimjivim i čudnim bendom koji svira džez... To su bile neke inspiracije koje su nas usmeravale za komponovanje naše muzike.

Pored tog zajedničkog svemirskog štimunga, pesme sa vašeg albuma podsećaju i na neko proputovanje po planeti zemlji?

Sigurno da je tako. U pesmama se osećaju uticaji iz tradicionalne muzike, prvenstvaeno balkanski melos. Tu su takođe i rege zvuci, sovjetski valcer, ljubavne pop balade, srpski melos... Obično se trudimo da se poigravamo  žanrovima kako bi stvorili našu formu.

Omot albuma prvenca

Prisutan je taj retro pristup u samom zvuku. Pomenuo si te analogne godine i ljudsku naivnost istraživanja i stvaranja. Šta je to što te privlači da malo ideš unazad?

Čini mi se da je tada umetnost bila dosta iskrenija i neposredna, uopšte. Ljudi su proizvodili umetnost bez barijera, nisu imali produkcijske kalupe i ostale problematike. Hteli smo da na pravimo jedan starinski album. Sve smo snimili po sistemu "1, 2, 3, 4" u samo nekoliko tejkova. Posle smo prilikom masteringa pesme propustili kroz magnetofonsku traku, zarad tog šuma. Dakle, do kraja je ispoštovana forma. Eto, jedino što je tu savremeno je činjenica da se album pojavio na disku! Ali nadam se da će se desiti i LP izdanje u budućnosti.

Spot za pesmu "Surf"

Koliko je ovde prisutno zajedništvo benda?

U suštini, kompozicije su moje i mog mlađeg brata Srđana (Sergio Lounge), ali sigurno da je ceo bend učestvovao u izrazu. Ne volim taj izraz, ali moram da kažem da smo mi jedna vrsta supergrupe. Tu su Feđa Frenklin (Fish in Oil, Teleport), Marko Ignjatović (Stray Dogg) i pomenuti Serđo. I onda nam je prirodno bilo da iz uživanja realizujemo jedan ovakav nepretenciozni projekat.

Muzički retronauti: Pavle, Srđan, Marko i Feđa

Shodno takvoj retro tematici, da li ovaj album vidiš i kako neki film?

Pa sigurno. To i jeste na neki način filmska muzika, jer te teme koje komponujemo već zvuče kao da su odsvirane pre, uz neko naše poigravanje sa novim izrazima. Mislim da slušaoci mogu da izvuku neki svoj, filmski, narativ.

Da li je taj film u tvojoj glavi igrani ili animirani?

Igrani. Definitivno.

Kako ti gledaš na publiku koja danas sluša instrumentalne sastave? Da li je to njima osveženje?

Publika kod nas je jedna vrlo problematična stvar. To je prvenstveno zato što ima malo ljudi koji prate alternativnu i umetničku scenu. Sa druge strane, njima je jako bliska instrumentalna muzika.

Spot za pesmu "Green Ballad"

Abum se pojavio početkom novembra ove godine. Koliko ste vi koncertni sastav?

Najviše smo koncertni bend. Rad u studiju je više došao uz pripremanje nastupa. Trudićemo se da što više sviramo. Moja želja je da tokom sledeće godine budemo na nekoliko džez festivala, dok smo sada koncentrisani na klupske svirke. Volimo kada su nam ljudi blizu i kada osećaju našu muziku!

U nastavku poslušajte deo intervjua sa Pavlom Popovim.

Dušan Majkić