Drugi dan Exita: Ovo nam je trebalo posle pandemije

U drugi dan Exit festivala smo ušli lagano, onako kako definitivno prvi nismo završili. Putevima kroz Petrovaradin do različitih ulaza na festival već su se od 19h užurbano kretale grupe ljudi. Neki su čak i potrčali onog trenutka kada su prošli kapije, iako gužvi na samom početku nije bilo.

Dok su oni koji su još juče stigli sigurno koračali od jedne do druge bine, oni kojima je ovo bio prvi dan povremeno su zbunjeno gledali u mape, pokušavajući da skontaju gde sviraju bendovi koje planiraju da prate. Nastup koji je definitivno obeležio petak je performans švedskog metal benda Sabaton na Mejn stejdžu. Doslovno su zapalili i atmosferu i stejdž (računajući efekte). Među ljubiteljima fotografije je krenula ozbiljna priprema i guranje do same ograde ne bi li uhvatili savršen kadar, a sa različitih strana se moglo čuti: biće vatre, sto posto će biti nešto ludo i ovo moram da vidim izbliza.

Mi smo iskoristili obilazak stejdževa da sa mladima razgovaramo o slobodi, pandemiji, festivalu i trenucima u kojima konačno možemo da živimo bez maski i razmišljanja o virusu. Za one koji su bili na Mejnu svi odgovori na ovo pitanje bili su identični - Sabaton za njih predstavlja i radost i Exit i razlog dolaska na festival.

Iako je na drugim binama bilo znatno manje ljudi, pogotovo u terminu kada su Šveđani nastupali, ni njima nije manjkalo energije. Explosive je mahom bendove među kojima su bili i beogradski Centurion, inđijski Alitor i novosadski Obscured. Fusion je bio dom Atheist Rapu i Goblinima, dok je Dance Arena bila u znaku Paula Kalkbrennera, Marka Nastića (koji nam je bio i uživo u studiju) i mnogih drugih.

Kako je vreme prolazilo, bez obzira na to što je u nekoliko trenutaka delovalo da će možda kiša pokvariti doživaljaj, atmosfera se pojačavala, a energija rasla. Nas je posebno zanimalo odakle ta energija dolazi.

Dragi Pantović (21) iz Kraljeva nam je rekao da su ga upravo raznovrsnost muzike, ljudi i provod naterali da dođe ove godine.

"Ovde možeš da upoznaš ljude iz svih zemalja, strastveno je. Igra se celu noć, a zora se dočekuje sa muzikom sa drugarima. Prelepo je. Posle svega ovoga što je bilo sa koronom mnogo nam je ovo falilo".

I baš to se osećalo i videlo svuda. Mladi ljudi koji su đuskali uz svoje omiljene izvođače, smejali se i grlili i upoznavali sa drugima. Za neke, ovo je bio prvi susret sa vršnjacima iz drugih zemalja posle mnogo vremena. Baš na Explosive bini, bili smo u prilici da ispratimo i deljenje kartica za kupovinu pića i pozajmljivanje čistih majica potpunim strancima. Osećala se potreba mladih da se povežu i upoznaju.

Ognjen Tomašević (33) iz Novog Sada kaže da je došao prvenstveno zbog benda Obscured, ali i da je u prethodnih godinu i po dana shvatio šta su to važne stvari u životu.

"Skapirali smo da cenimo stvari tek kada ih nemamo. I posle tog mnogo bolnog perioda zatvaranja, zaključavanja i odvajanja jednih od drugih, dobili smo priliku da budemo zajedno. Uživamo u druženju i u muzici, a nadam se i u lepom vremenu."

Važnost povezivanja sa ljudima istakla je i Anđela (19) iz Zaječara sa kojom smo se sreli između Reggae i Fusion stejdža. Ona je na Exitu prvi put, te je rešila da istraži sve.

“Inače se teško povezujem sa ljudima i ovaj festival je jedan od načina. I juče sam bila i baš sam presrećna zbog svega. Za mene je ovo slavljenje života, jer se ne živi samo jednom, već svaki dan”

Iako se preispitivalo da li će biti sigurno da se Exit održi, s obzirom na to da pandemija još uvek traje, mladi sa kojima smo mi razgovarali se nisu dvoumili ni jednog trenutka. Jovana Stojadinović (23) poručuje vršnjacima da igraju, pevaju i da se druže, jer je pitanje kada će to ponovi moći.

"Svi smo bili stalno zatvoreni, naročito mi studenti koji smo imali online predavanja i sve nam je endostajalo. Dolzak na Exit je fantastična stvar. Kakva god da je situacija trenutno, povoljna ili nepovoljna, mislim da je odluka da se organizuje festival dobra.”

Sreli smo i mlade ljude iz drugih država, koji se slažu sa ovakvim mišljenjem. Ester (30) iz Holandije nam je rekla da su putovali 20 sati vozom da bi stigli na Exit i da nisu žalili ni sekund, jer su na trenutak zaboravili na sve sa čim smo se suočavali proteklih godinu i po dana.

Ono što je sigurno je da su mladi ljudi željno čekali da se kapije otvore i da koriste svaki sekund i svaki prolaz, binu i nastup na Exitu. Negde ih ima manje, negde više, ali im snage ne nedostaje ni u jednom trenutku.

U prilog tome govori i to da su redovi oko ponoći u Petrovaradinu ogromni. Podnožje tvrđave zajedno sa Duginim mostom izgleda kao drugi, mini festival. Žurke traju celu noć, a iz sata u sata masa je sve vatrenija i sve življa. Očekujemo da će kulminacija potrebe za izlaskom, druženjem i življenjem biti upravo u vikendu pred nama.

Mi smo tu da sve ispratimo, a kako je izgledalo pričati sa svim ovim ljudima pogledajte u našem videu na Oradio društvenim mrežama. 

Jelena Božić

foto: Vojin Ivkov