Album nedelje: Bad Religion - Age of Unreason

Prezreli pank rok!

Čini se da u muzici ne postoji mnogo toga što bi se povezalo logičnije sa trenutnom situacijom, nego što je to naslov novog (sedamnaestog po redu) albuma pank rok veterana Bad Religion. "Age of Unreason" je tu. U karijeri koja traje skoro četrdeset godina, ovo je i dalje ostao bend koji uporno odbija da savija svoje društveno-političke mišiće kad god je to moguće, a za bend sa, sada već, klasičnim hitovima kao što su to "American Jesus" i "21st Century (Digital Boy)", potpuno je jasno da se borba za zdravu svest i jasne odgovore nastavlja.

Prvi singl sa novog albuma: "My Sanity"

Ali zaista, pomenuti naslov novog izdanja još je dublja misao nego što je ovaj album verovatno potreban publici koja je navikla na muzičku strukturu i ikonografiju sastava Bad Religion. U moru njihovih izdanja koji su se kretala od genijalnih do osrednjih, pa čak i dosadnih, ovaj zaista zaslužuje pažnju. U suštini, ako ste čuli neke novije radove ove kalifornijske ekipe, ili čak bilo koji noviji album nekog starijeg (da kažemo kultnog) pank benda koji je još uvek vitalan, predpostavićete kako "Age of Unreason" zvuči a da ne morate čuti ni jednu notu. Doduše, ovakav slučaj teško da je nešto novo, ali s obzirom na poštovanje koje Bad Religion ima u pank hijerarhiji uopšte, nameće se činjenica da krajnji proizvod ipak nije tako prosečan. Vredi se zapitati šta to "Age of Unreason" pokušava da izazove kod slušaoca.

Spota za pesmu "Chaos From Within"

Pank često može da se "izvuče" i sa rudimentarnim zvukom, ako postoji jaka lirska napetost da bi se to plasiralo kako treba. Kada govorimo o nekom izlizanom žanru (a pank rok to danas sigurno jeste), onda su potrebni vrsni detalji da bi se neko izdanje učinilo vrednim truda. Na najosnovnijem nivou, kritika Trampa i američke političke klime je apsolutno u redu, ali kada se istroši onoliko koliko je u poslednje vreme ta tematika iscrpljena, mora postojati nešto što bi učinilo da ti posebni doprinosi diskusiji budu neophodni. To je ovde ipak razočaravajuće kratka ponuda. Postoji nekoliko lirskih vrhunaca ("Do the Paranoid Style") u vezi sa socijalnom istorijom svih političkih režima u Americi, ali to brzo vraća na osnovne, neusmerene parole protiv "stanja nacije" koje deluju tako umorno u ovom trenutku. Dakle, kreativni pogon Bad Religion vrti svoje točkove nekad i u mestu, u nadi da će reći konačnu istinu. To je nemoguće za bend koji je već sve to rekao davnih (zlatnih) dana, "nikad prežaljenih" devedesetih godina prošlog veka. Ipak, ovaj album potreban je novoj, razmaženoj, publici koja nikako ne želi da se vraća u budućnost muzike. 

U nastavku pogledajte spot za pesmu "Do the Paranoid Style"

Dušan Majkić