Ko bilduje ego na društvenim mrežama?

Znate i vi one ljude i sigurno ih imate u prijateljima, koji fotkaju i dele svaki momenat iz života. Savremeni "skupljači lajkova" koji u ogromnoj meri koriste mreže da samopromociju. Neko bi rekao da su upravo društvene mreže te koje su krive za pojavu sve većeg broja egomanijaka, a mi smo u emisiji "O tome se priča" govorili upravo o tome - da li je egu mesto na mrežama i koliko ima onih koji brišu postove ako ne skupe zamišljen broj lajkova?

Narcisoidnost i egoizam su usko povezani sa ljudima kojima smo okruženi, dok mediji i društvene mreže utiču na to ko se ponaša kao egomanijak, a ko ne. Neko bi rekao da su oni koji su zavisni od društvenih mreža, željni pažnje i samim tim imaju veći ego od onih koji u toj meri ne koriste mreže za samopromociju.

Istraživanja kažu da su egomanijaci aktivniji na društvenim mrežama. Fejsbuk i Instagram im dopuštaju da traže pažnju i da promovišu sebe, konstantno objavljuju svaki pokret i hrane se tuđom pažnjom. Postoje oni koji objave bez lajkova brišu. Pitali smo naše sugrađane da li brišu postove ukoliko nisu imali dovoljno lajkova.

Iskreno ne brišem postove pošto ono što šerujem, šerujem zbog sebe. Pesme delim i zbog drugih ljudi ako žele da ih čuju.

Dok smo bili mlađi moje društvo i ja imali smo naviku da brišemo postove koji nemaju mnogo lajkova, zato što smo smatrali da je to sramota i da u tom slučaju nismo popularni. To je sa današnje tačke gledišta jako smešno, ali mislim da to radi i ova mlađa generacija. Međutim sada retko izbacujem nešto na Fejsbuku, možda ponekad promenim sliku i to je to. Ali mislim da Fejsbuk gubi na popularnosti i da je Instagram preuzeo sve. Mislim da Fejsbuk koriste samo starije žene kao i babe i dede jer je to njima sada 'vau'. A što se Instagrama tiče, stavljam samo postove koji se meni sviđaju i nije mi bitno koliko imam lajkova.

Normalno da volim kad ih imam više lajkova, ali sumnjam da bih ikada izbrisala objavu isključivo zbog toga što nema velikog broja lajkova. Moje objave na društvenim mrežama predstavljaju izraz mojih interesovanja i ideja. Mišljenje velikog broja ljudi u vidu lajkova nije ključno, koliko mi je bitno mišljenje najbližih ljudi.

Ne brišem objave, mada retko i objavljujem. Kada sam otvorila Fejsbuk, pre nekih desetak godina, dešavalo se ponekad da obrišem objavu ili fotografiju koja ima malo lajkova.

Recimo da mi nije bitno koliko lajkova imam, a nekako ih najviše osvoji beba. Ali zaista mi nije bitno kako ljudi reaguju na bilo šta što kačim.

Ne brišem postove koji imaju malo lajkova i ne potresa me to. Smatram da je to sada veliki problem među ljudima i da su to neke unutrašnje borbe, kompleksi sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju.

Ne smatram da su društvene mreže nešto što treba ozbiljno shvatiti, to je ipak vid zabave koji je, barem meni, usputna stanica u toku dana. Obično kačim stvari za koje znam da će dobiti makar nekoliko lajkova, ne zato što je meni stalno do toga, nego jednostavno postoje neke individualne stvari koje dosta ljudi ne prati. Ne patim od toga da mi feed bude idealan, sa po dvadeset lajkova na svakom postu.

Ne brišem postove koji imaju malo lajkova iz prostog razloga što kačim one stvari za koje smatram da bi ljudi trebalo da vide. Ne interesuje me koliko će to lajkova dobiti. Svoj ego ne bildujem preko lajkova i ostavljam ga van mreže.

Iako svi postanemo mali egoisti na društvenim mrežama, važno je da znate da prepoznate ko krši granice normale. Egomanijacima je jako bitno kako im slike izgledaju i uglavnom im svi selfiji izgledaju kao profesionalni photoshoot. Ipak postoje ljudi koji šeruju fotke ili statuse iz svakodnevnog života bez preteranog ulepšavanja istih. Oni obično koriste mreže iz razloga koji nisu samo i isključivo smopromocija.

Ako osoba obriše objavu koja nema više od petnaest lajkova, to mnogo govori o njoj i o tome za šta joj služi profil na nekoj mreži. Isključivo i samo za skupljanje lajkova, ako se to ne desi mogu pasti u ozbiljnu depresiju izazvanu poljuljanim samopouzdanjem. Mreže nisu najbolja adresa za dizanje samopuzdanja, jer ukoliko reakcija folovera i prijatelja izostane može doći do ozbiljnih posledica ukoliko je osoba zavisna od tuđeg odobravanja i tapšanja po ramenu. U ovom virtuelnom slučaju, lajkovima. 

Pričali smo i sa stalnim komentatorom emisije "O tome se priča", Vragolažom o tome da li on briše ono što nema lajkove i šta je u stvari dovoljno lajkova.

"Ne brišem ništa, sem onoga zbog čega bi mogli da me banuju (smeh). Ali dešava se da postovi uopšte nemaju lajkova i ja ih ostavim. Ponekad i obrišem, jer ako se nikome ne sviđa onda ne bih time da smaram na stranici, pa obrišem. Na mrežama možemo da hranimo i mazimo svoj ego, ponekad i upali, ali generalno ne. Onim egoistima koji nemaju dovoljno lajkova to može da bude ozbiljan problem i da loše utiče na njih. Ljudima to postane smisao života, pogotovo današnjim mlađim generacijama, oni skroz u tome i bukvalno žive od lajkova. Ako nemaju lajkove ne ide im se u školu (smeh)".

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate na našem podkastu.

J.M.