Gejmer ili zavisnik?

Fantastični svet video igara nam kroz različite priče i stilove igranja pomaže da doživimo epske avanture i jednostavno "pobegnemo" od stvarnosti, jer većinu tih stvari ne možemo doživeti u realnosti. Ali, šta se dešava kada "bežimo" previše? Zavisnost od kompjuterskih i konzolnih igara pojavljuje se kao relativno nov problem i jako se brzo širi u svetu mladih.

Gejming zavisnost nije pojava koja je opšte prihvaćena kod naučnika, jer u ovom slučaju ne ispunjava sve simptome priznatih bolesti zavisnosti. Međutim, dokazane su neke sličnosti kod osoba koje su prekovremeno okupirane gejmingom. Provođenje celog dana ispred omiljene igre može posle nekog vremena da dovede do promena u vašem raspoloženju ili depresije kada niste u mogućnosti da igrate, laganja najbližih o vremenu koje provodite igrajući i naravno rizika od loših rezultata u školi, poslu ili po sopstveno zdravlje. Vaš omiljeni hobi tako postaje opsesija.

Dvadesetjednogodišnji Nikola Bošković priznaje da je, tokom svoje srednje škole, bio opsednut onlajn igrom World of Warcraft.

"Igrao sam WoW po 14 sati dnevno. Razmišljao sam isključivo o tome, ni o čemu drugom. To mi je bukvalno bila opsesija. Samo što sam jeo i odlazio u toalet i to je sve. Zapostavio sam i školu i devojku", priča Nikola.

Poznato je da veliki svetski turniri Kanteru, LoL-u, Doti i drugim igrama imaju višemilionski nagradni fond i postaju posećeniji nego neke utakmice svetskog prvenstva u fudbalu, a njihovi igrači poznate ličnosti. Karijera profesionalnog gejmera traje otprilike do 21 godine, jer posle toga gube neophodne relfekse i motoričke sposobnosti i više ne mogu da se takmiče na istom nivou sa ostalima. A da bi dostigli nivo profesionalca potrebno je više godina svakodnevnog onlajn gejminga od malih nogu.

Prosečni gejmer koji iz hobija provodi isto toliko vremena ispred računara, zapravo podsvesno beži od svojih životnih problema, ne socijalizuje se dovoljno, osim preko interneta i često zapostavlja svakodnevne obaveze. 

Psiholog Borislav Miletić koji se već bavio istraživanjima na temu gejminga, kaže da glavni krivac nisu video igre niti sam igrač, već da postoji mnogo faktora koji mogu da utiču na to da danju igrate, a noću sanjate kako igrate, odnosno da postanete zavisnik.

Miletić loše uslove života, kontekst mesta i životne probleme navodi kao neke od razloga zašto gejmeri posmatraju svoje računare i konzole kao spas od spoljašnjeg sveta. Samim tim to objašnjava zašto na taj način provode previše vremena, zapostavljajući svoje svakodnevne obaveze.

"Ako postoji zavisnost, vi morate da imate neke simptome kod te osobe. Ako im date neku drugu aktivnost koja im je interesantna, oni će se baviti tom aktivnošću i neće osećati neku potrebu da se vrate WoW-u ili nečemu drugom. Znači, glavni problem je prvenstveno loša organizacija vremena", objašnjava on.

Miletić ističe da ljudi danas ne znaju adekvatno da organizuju svoje vreme i to se ne dešava samo kada su u pitanju video igre, već i brojne druge sfere života. Zbog toga, zaključuje naš sagovornik, ljudi previše vremena posvećuju igranju kompjuterskih igara.

Dragan Stanojević