Srbija od Pejpala do loše carine

Pejpal konačno radi u Srbiji, potvrdila je Narodna banka Srbije. Servis za transfer novca Pejpal ponovo je omogućio naplatu korisnicima u Srbiji nakon što je usluga pre nekoliko meseci stopirana posle samo tri dana.

Iako je uvođenje Pejpala veliki korak za Srbiju, i dalje zaostajemo u regulaciji internet kupovine iz inostranstva. Jedan od mnogih slučajeva loše komunikacije između carine i kupca robe iz inostranstva putem interneta jeste onaj koji se desio Danielu Girizdu koji je preko dhgate sajta poručio robu.

"Stigao mi je prazan koverat na kojem je pisalo da proučena roba ne podleže carini. Prijatelj mi je rekao da to znači da se samo ne računa carina i da to zbog toga piše. Međutim, stigao mi je prazan koverat za koji je plaćena srpska poštarina u iznosu od 250 dinara, iako je trebala da bude besplatna. Koverat je bio vidno otvaran jer je bio ulepljen selotejpom."

Daniel kaže da je na koverti samo bio papir sa informacijama iz Hongkonške pošte na kojem je pisao broj pošiljke, po čemu je i prepoznao da mu je roba oduzeta, a samo koverat prosleđen do njega.

Kada se naručuje roba iz inostranstva putem interneta koja je planirana za maloprodaju, postoji nekoliko procesa kroz koje prolazi da bi se legalno uvezla u Srbiju. Prvo dolazi na carinu, kada se "odokativnom" metodom carinika odredi o kakvom uređaju je reč, odnosno koja je njegova realna cena. Carinici to uglavnom rade tako što cenu istog proizvoda potraže na internetu. Na osnovu toga oni carine deset do 15 odsto u odnosu na cenu artikla. Ukoliko robu poručujete kao pravno lice u obavezi ste da platite PDV (20 posto od ukupne sume) na proizvod.

Sve pakete koji stignu na carinu otvara poštanski, a ne carinski službenik. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica "ocarinjeno", a ukoliko ne podleže nalepnica onda "oslobođeno od plaćanja carine".

Pošiljke male vrednosti koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja transporta u ukupnoj vrednosti do 70 evra su oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina. Isto tako ako je pošiljka male vrednosti, odnosno do 50 evra.

Na konkretnom primeru bi to izgledalo ovako. Ukoliko kupite mobilni telefon iz inostranstva u vrednosti od 100 evra, i ukoliko je poštarina uračunata u cenu (tkz. free shipping) onda se obračunava jedinstvena carinska stopa od deset odsto na vrednost robe. Nakon toga na tu dobijenu vrednost obračunava se PDV od 20 odsto. Kada se to sve izračuna, vas će mobilni telefon od početnih 100 evra sada koštati 132 evra.

Ukoliko pazarite robu koja zajedno sa troškovima transporta ne pređe cifru od 70 evra, nećete plaćati dažbine. Pa uzmimo za primer da ste kupili knjigu koja košta pet evra a transport ste platili dodatnih pet evra, carinska vrednost će biti pet eura jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost pa nema obračuna carine. 

Vlasnik firme Audio Lab Dejan Tatić, koji često uvozi audio tehniku iz inostranstva, za O radio je objasnio koje pojedinosti postoje u celokupnom procesu.

"Pored same carine i PDV-a postoji i takozvani atest. Atest se radi za uređaje koji se uvoze prvi put legalno u državu, da bi se tim testiranjem utvrdilo da oni ne emituju štetna elektro-magnetna zračenja. Takođe, da im je uzemljenje i zaštita od elektronskog udara zadovoljavajućeg stepena i da podležu našim standardima što se tiče mrežnog napona. Atest se ne radi za uređaje koji se ne napajaju električnom energijom ili ne emituju bilo kakvu vrstu zračenja", rekao je Tatić i dodao da atest mora da se obnavlja na svake dve godine i iznosi 30 odsto od prvobitne cene proizvoda.

„Pored svega ovoga, postoji i posebni trošak ukoliko vam uređaj stoji na granici. Generalno je veoma velik problem kupovine i uvoza robe iz inostranstva u Srbiji“, podvlači naš sagovornik.

Ukoliko se ipak odlučite da kupujete sitnice na sajtovima kao što su aliexpress ili ebay, proces je malo lakši. Poslodavci često izađu u susret pa na pošiljci napišu da je poklon ili donacija i na takav način olakšaju put pošiljke od srpske carine do vaših vrata.

Lea Kotlica