Lifestyle / Tehnologija
Novi Sad srpska Silicijumska dolina
Delatnost po kojoj su novosadske firme poznate na svetskom tržištu jeste proizvodnja softvera i usluga. Pre svega, zahvaljujući ljudima školovanim na Novosadskom univerzitetu, koji se zapošljavaju brzo nakon diplomiranja, a ponekad i pre kraja studija.
Više od 50 odsto onih koji se u Srbiji bave proizvodnjom softvera, radi u Novom Sadu. Zbog toga brucoši svake godine najčešće upisuju Fakultet tehničkih nauka, gde se mogu školovati za inženjere elektrotehnike i računarstva. Njihovi planovi za budućnost su slični − očekuju da se po završetku studija brzo i zaposle.
"Faktički, nisam tražila posao preko oglasa. Ispostavilo se da je drug sa kojim sam na fakultetu bila u timu ovde radio praksu, pa su mu predložili da dođu na razgovor svi koji smo bili sa njim u timu. Svi smo dobili posao i dobro funkcionišemo", kaže Marijana Rackov iz kompanije "Prozone" za razvoj softvera.
Nezaposlenih programera i informatičara na evidenciji Pokrajinske službe za zapošljavanje ima veoma malo, a oni sa diplomom iz informacionih tehnologija najlakše dolaze do posla.
Ako bi godišnje 20.000 studenata završavalo informacione tehnologije, svi bi dobili posao i to u Novom Sadu, centru IT-industrije u Srbiji, tvrde u vojvođanskom IKT klasteru i dodaju da je u poslednjih godinu dana, Novi Sad statistički preuzeo primat u toj oblasti od Beograda.
"Zaslugu za to verovatno najviše dugujemo Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, preduzetnički orijentisanom, sa kojeg je izašlo već 118, čini mi se, kompanija, uglavnom u IT sektoru u poslednjih dvadesetak godina. Te kompanije imaju obrt od preko 100 miliona evra godišnje", kaže Milan Šolaja, direktor udruženja Vojvođanski IKT klaster.
Kada je Vojvođanski IKT klaster osnovan pre pet godina, njegovi članovi su obilazili srednje škole i promovisali ova zanimanja. Sada kažu da više nema potrebe za tim, nego za većim upisnim kvotama na fakultetima, kao i za neformalnim oblicima obrazovanja programera.
Izvor: Milana Maričić/RTV
