Top 5 posećenih gradova

   Palma de Majorka, Folendam, Funšal, Briž i Malaga.

1. Palma de Majorka (Španija)

   Kada sam 2011. godine prvi put otišla na krstarenje (sa mamom) i kročila na špansko ostrvo Majorka, u grad Palma de Majorka – zaljubila sam se u momentu! Nikad me nijedan grad do tada, do tog, nije ostavio toliko bez daha.

   U pitanju je topli gradić, ušuškan u ogromne guste krošnje „južnjačkog“ drveća, prošaran cvećem sa svih strana i cvrkutav, što od ptica, što od raspoloženih ljudi. Slika ne govori mnogo, ali ono što ja osetim svaki put kada se setim Palme je nešto što ne mogu da prenesem na papir.

Nisam od onih koji žele da odu iz Srbije, ali bih se u ovaj grad preselila bez razmišljanja!

2. Folendam (Holandija)

   Moram priznati da je ovo mrtva trka!

   Ali neka Folendam, mestašce nadomak Amsterdama, bude drugi na ovom spisku. I tamo bih se preselila bez razmišljanja!

   Folendam je ribarsko mesto. Takav utisak stičete ukoliko šetate uz jezero Markermeer. Tu je večiti vašar, čini mi se. I gužva kroz koju se jedva prolazi. Ali...

   Ako rešite da pobegnete od mase, od klasične turističke tačke i prošetate ulicama koje odišu lokalnim, netaknutim duhom, doživećete pravu čaroliju ovog gradića. Bar sam je ja doživela.

   Uzane kućice sa sređenim bašticama kao iz bajke, nanizane jedna uz drugu, sa ogromnim prozorima kroz koje možete da zavirite u savršeno skockane domove, zapravo su nova dimenzija – dimenzija pitome i mirne Holandije.

   Uz obilje raznolikog drveća i cveća, baštenskih čovečuljaka i belih ogradica „pro forme“, i šapat lokalnih pecaroša na kanalićima koji presecaju grad, Folendam je idilično mesto za život, a najmanje za turizam koji ga, rekla bih, ruži. Raj na zemlji!

 3. Funšal (Portugal)

   Dvoumljenju nikad kraja.

   Na drugom krstarenju (2013. išli smo đuture na taj put) sam imala priliku da kročim i na afrički kontinent. Tako smo stigli i do portugalskog ostrva Madeira i grada Funšal.

   Možda je čitava stvar u tome što od tog mesta nisam očekivala ama baš ništa! Nikad ranije nisam čula ni za to ostrvo, ni za grad. Verovatno se zato i desilo čudo.

   Vožnja žičarom je prilika da vidite prostranstvo crvenih krovova koji se prepliću sa gustim zelenišom i ulivaju u bezgranični okean. Ali kad siđete sa žičare i nogama date priliku da istraže ulice ovog grada, tek onda počinje pravo upoznavanje. Tada od biljaka ne vidite ni zgrade, kamoli krovove i okean.

   Kao da se nalazite u sred savršeno organizovane i raskošne džungle. Šarenilo je svuda oko vas! Gdegod da pogledate, makar to bilo i u visine. Imaju i papagaje, znate.

   Mislim da bih se i tamo preselila; u stvari, bez razmišljanja.

4. Briž (Belgija)

   Ako Amsterdam smatrate već pomalo otrcanim (iako ne poznajem osobu koja nije preterano oduševljena njime), kao na primer jaaaa, onda je Briž idealno mesto koje treba da posetite.

   Ono što mi se najviše svidelo je što sam stekla utisak kao da šetam nekim srednjevekovnim gradićem. Romantičniji je od Venecije. Mirniji od Amsterdama, ali ipak poprilično u pokretu. Ima istoriju, ali ne davi njome.

   Najbolje upoznavanje sa Brižom se doživljava iz čamca. Iz te perspektive zadirete pravo u netaknutu srž grada čije su fasade nenašminkane, obrasle svakojakim biljem. Ne vidite ljude, samo kuće sa drvenim prozorima, okolo vodu i iznad nebo. I mnogo labudova i galebova. I opet zelenila.

   U Briž se ne bih preselila, ali bih ga rado posetila još milion puta.

5. Malaga (Španija)

   Biće da mi je Španija omiljena država, ali ipak nije. Irska je moja obećana zemlja. Spisak sam počela i završavam sa španskim gradom. Malaga. Nalazi se na stotinak kilometara severoistočno od Gibraltara.

   Podseća na Palmu de Majorku, što je nekako i logično, ali je ipak jedinstvena. Prepuna drvoreda palmi iz čijih krošnji se čuju, a ponekad i naziru, razigrani papagaji.

   Opasana Alboranskim morem s jedne strane i planinskim vencima s druge, Malaga je neobičan spoj arapske i hrišćanske kulture, jednoličnih popločanih ulica i raskošnih parkova, jednostavnih modernih zgrada i veličanstvene istorijske arhitekture.

   Najiskonskije rukovanje sa ovim gradom se doživljava vožnjom kočijama. Ako želite da se opustite, a da probate nešto novo – op' u Malagu. Tu je i Pikaso rođen!

   Hm, ovde se, takođe, ne bih preselila. Ali, ako bih baš moraaalaaa...

Lea Radlovački