Okruženje ne dopušta da postanete novi Zakerberg

"Ljudi su se prvo spustili na Mesec pa se tek onda neko setio da stavi točkiće na kofer. Zbog čega? Pa zbog toga što nismo navikli tako, nego - vuci magarče", bila je rečenica kojom nas je jedan pionira crnogorske internet sfere Vladimir Vulić bolno podsetio na to koliko jednostavno ne umemo da menjamo navike. 

Osim što nas redovno podseća na to u kakvom svetu živimo i koje navike moramo da menjamo, Vladimir Vulić, poznatiji kao Vanja, između ostalog je jedan od pokretača organizacije Digitalizuj.me i konferencije Spark.me, te vrsni social media konsultant.

Zbog brojnih obaveza i finiširanja Spark.me konferencije u kojoj je programski direktor, Vanju je teško bilo "uhvatiti". No, omladinska volja ne jenjava, pa smo mu Skajpom ipak doskočili i pronašli ga u Moskvi. Uspeli smo da saznamo nešto o posvećenosti ovog čoveka, koji je zbog novog posla svoje devojke prešao da živi iz Podgorice u Moskvu, njegovom poimanju IT zajednice u Srbiji i Crnoj Gori, budućnosti mladih u preduzetništvu koja možda i nije tako svetla, ali i koliko je zaista pripreme potrebno za jedno kul i informativno predavanje.

Jedan si od pionira internet zajednice u Crnog Gori. Kako je izgledao tvoj put od tada do danas?

Još kao student prve godine pokrenuo sam sa svoja dva najbolja drugara iz detinjstva jedan od prvih crnogorskih internet projekata, Download zone. Dvanaest godina sam radio full time na fakultetu, ali sam uvek bio aktivan i na drugim poljima. Kasnije sam sa svoja četiri svoja prijatelja pokrenuo nevladinu organizaciju Digitalizuj.me. Igrom slučaja, pošto je moja karijera vezana za internet i što mogu da radim na internetu bilo mi je svejedno gde ću da radim svoj posao konsultanta, da li u Podgorici ili u Moskvi. Budući da često govorim na konferencijama, Moskva je sa tog stanovišta, bolja jer ima veliki broj letova. 

Privlačiš dosta pažnje svojim jednostavnim i zanimljivim predavanjima. Znaš da želimo recept?

Gde god da predajem, čim se završi predavanje par ljudi mi priđe i pita gde to mogu da nauče. Najteža stvar u životu je da napravite da nešto izgleda jednostavno. Činjenica da to predavanje od 30 minuta izgleda jednostavno znači da je iza tog predavanja 12 godina rada, u mom slučaju. Kada radite na fakultetu imate po ceo dan predavanja, a nakon 12 godina tog istog rada stvara se rutina. Kada preležite dečije bolesti kao što je strah od javnog nastupa i govor tela, jasno je da kasnije možete zatvorenih očiju na autopilotu u 6 ujutru da držite predavanje. Sa druge strane to može biti i zamka, pa je zbog toga jako važno da se za svako predavanja dobro pripremite. 

A kako se izboriti sa publikom koja je nešto najzahtevnije što danas može da postoji?

Ja sam završio srednju školu kada internet u Crnoj Gori nije još postojao. Jedna je stvar kada nemate mogućnost da čujete najbolje predavače iz sveta, pa vam dođe predavač i sa par fora i knjiga može da privuče pažnju i oduševi vas. Međutim danas ljudi besplatno i jednostavno mogu da isprate bilo koje predavanje na svetu i oni vas poređuju sa globalnim nivoom. Neophodno je da budete mnogo dobri i pripremljeni, ali i da stalno čitate, posebno ako se bavite menadžmentom. Morate biti u toku sa onim što oni gledaju.

A kakva predavanja moraju da budu za tu istu publiku?

Kada vas najave kao predavača sa fakulteta ljudi očekuju čiču od 60 godina koji zna napamet svoju knjigu, a poslednju je pročitao pre 20 godina i ima Power Point prezentaciju sa veličinom slova 12, očekivanja publike su niska i lako ih možete nadmašiti. Ako vremenom postanete poznati i publika zna za vaša predavanja i stil, svako sledeće mora da bude mnogo zahtevnije i kvalitetnije sa vaše strane. Ne volim panel diskusije, a najbolje se snalazim u keynote predavanjima.

Pogledajte Vanjino predavanje o navikama na ovom linku

Osim što su zahtevni po pitanju koncetracije i pažnje, za današnje mlade si rekao da i nisu baš preduzetnička generacija. Zbog čega je to tako?

Preduzetništvo danas postaje buzzword  koji koriste svi, od političara do profesora i ljudi iz online zajednice i pokušavaju preduzetništvo da predstave kao magični štapić koji će da reši sve probleme u državi. To nam može pomoći ali nije svemoguće. Taj blog post koji pominješ sam napisao tako što sam predstavio relevantna istraživanja svetskih stručnjaka koji kažu da značaj preduzetništva kontinuirano slabi poslednjih 30 godina. Komentari su bili da sam hejter i da se zalažem za državni intervencionizam. Ja sam hteo da skrenem pažnju da se tu nešto mora preduzeti.

Pogledajte i njegovo predavanje na TedEx-u o obrazovanju 

Većina mladih baš i ne želi da radi. Možeš li da nam obrazložiš svoje viđenje ovog fenomena?

Moramo da budemo svesni da mladi žive u svetu koji smo im mi stvorili. Za trenutnu situaciju možemo da krivimo moju generaciju i generaciju mojih roditelja i mladi su to samo nasledili. Na fakultetima se vidi da ljudi oko njih kupuju diplome i falsifikuju doktorate, a pokrivaju važne pozicije u državi. Onda nije lako naterati ih da se cimaju i zalažu na fakultetima. Stavite se u kožu mladog čoveka koji vidi okruženje i svoje predavače koji jedva čekaju da im dan prođe i oni sad treba da budu interno motivisani supermeni koji pokušava da postanu novi Mark Zakerberg. To ne funkioniše baš tako.

Šta mladi mogu da dobiju od Spark.me konferenciji?

Konferencija je deo programa društvene odgovornosti kompanije "doMEn" koja upravlja crnogorskim internet domenom .ME. Misija konferencija je da se zajednici u Crnoj Gori i regionu ukaže na prednosti koje donosi internet savremene tehnologije i novi poslovni modeli. Cilj je da mladi ljudi shvate da je potrebno da preuzmu odgovornost za svoju budućnost i da sopstvenim akcijama promene situaciju u kojoj se nalaze. Krajem maja (28-29.05) će u Budvu doći svetska imena iz oblasti interneta. marketinga i startapa. Pre četiri godine je bilo teško dovesti mlade na konferenciju, a danas oni sami na svoju inicijativu kupuju karte i dolaze. Cena karte za studente je 70 evra, što je značajno niže od redovne cene od 250 evra. Spark.me je postao mnogo ozbiljan i pripreme traju tokom cele godine.

Možeš li sa nama  da podeliš koja poruka tebe svakodnevno motiviše?

Svi koji me poznaju, znaju da volim Partizan. Podignut sam u porodici koja već tri generacije živi za ovaj klub. Jedna od mojih legendi je Duško Vujošević i često citiram njegove rečenice. Najviše volim i preporučujem kultnu Duletovu misao koja kaže: "Realnost nije briga na koju se mi obaziremo". Živeti i preživeti na Balkanu u ovim uslovima je vrlo teško i ako to sagledamo iz realne perspetkive najlakše bi bilo predati se. Međutim, na svakom koraku od sportskog do naučnog imamo svetle primere koji uspevaju da se izdignu iz lokalnog okruženja i ostvare uspeh na globalnom nivou. Umesto što kukamo treba da se ugledamo na te primere.

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)