Kultura tetoviranja (2)

U 21. veku postoji nekoliko varijanti brisanja istetovirane reči. Premda dermatolozi tvrde da potpuno uklanjanje tetovaža nije moguće, neki lekari garantuju suprotno. Sve zavisi od više faktora kao što su: veličina tetovaže, mesto na kojem je urađena, organizam osobe, način na koji je tetoviranje bilo rađeno. Tetovaže koje je radio profesionalac, što znači da je svugde pri istoj dubini uneo boju, lakše se skida, dok one koje su novije teže postaju prošlost

Zvuk mašinice, boja i bol u koži – tetoviranje je za hedoniste

   Verovatno je većini dobro poznat izgled takozvanog pištolja za tetoviranje. Princip rada mašine je jednostavan, poput šiveće mašine. Tatu majstor pritiskom na pedalu pokreće igle koje su zalemljene na držač koji se stavi u pištolj, dodatno pričvrsti silikonskom gumicom i onda se one velikom vrzinom kreću gore-dole, nekoliko stotina puta u minuti.

   Budući da je tetoviranje trajno unošenje pigmenata različitih boja u kožu, treba imati na umu od čega su te boje, odnosno mastilo koje se koristi. Nacionalno udruženje  dermatoverenologa u Francuskoj upozorava da boje za tetovaže sadrže toksične metale (aluminijum, kobalt, hrom, bakar, gvožđe, živa i nikl) koji mogu biti kancerogeni kada dospeju u kožu. Takođe, mogu izazvati i ekcem ili neku drugu alergijsku reakciju. Tatu majstori tvrde da su to „budalaštine“ i da je proizvodnja boja za tetoviranje propisana zakonom te da nije opasna kao što govore dermatolozi. Na kraju krajeva, za nekoga je i čokolada opasna po život, zar ne?

   Elem, raditi tetovažu znači uneti boju u površinski sloj dermisa, drugi sloj kože. Igla prodire u kožu oko 1-1,5 milimetara. Ukoliko je ubod previše plitak, u epidermis koji se stalno regeneriše, tetovaža će ubrzo nestalti. Ukoliko je predubok, onda tet postaje rana praćena krvarenjem, sporim zarastanjem i slabijom vidljivošću.

   Boja se, pod uticajem sunca i ostalih faktora (da ne spominjemo solarijum koji je zabranjen), uvek blago razlije ili izbledi. Najčešći manifest je teget tetovaža koja je nekad bila crna i to se desi tek nakon dvadesetak godina. Ali, zato postoje korekcije kojima vraćate pravu boju svojoj tetovaži.

   Kada je u pitanju bol, koji je mnogima razlog da se ipak ne istetoviraju, različit je od osobe do osobe, ali i od mesta do mesta na kojima želite da uradite tetovažu. Prvenstveno, najmanje bole mesnata mesta na telu, dok ona preko kostiju i zglobova više bole.

   Osim što zavisi od praga tolerancije na bol, dokazano je i da ga žene lakše podnose. Međutim, kod nekih, nezavisno od pola, tetoviranje ne prouzrokuje samo osećaj nelagodnosti, već ih i seksualno uzbuđuje što se objašnjava lučenjem endorfina tokom tetoviranja, hormona koji je spojen sa centrima za uživanje u mozgu.

   Pak, kako je telo opuštenije i pod manjom tenzijom, tako tetoviranje manje i boli. Ali, bez obzira na strah ili mogući bol, tatu majstori savetuju da to ne treba da budu razlozi za odustajanje od tetoviranja.

foto: Oskar Varga 

Pre i posle tetoviranja treba ruke prati. A i tokom...

   Ono što je najbitnije, jeste higijena radionice, mašina i tatu majstora kod kojeg se odlučujete na ovakav ludi kamen. Po pravilu bi svi morali da imaju licence, dezinfikovanu opremu, skoro da miriši kao u bolnici, kao i da im je sve obloženo najlonom – stolica, sto, aparati za tetoviranje, lampa i obavezno nošenje rukavica.

   Ne bi trebalo da vas čudi ukoliko vaš majstor više puta u toku rada pere ruke. Naprotiv! Niste u istoj prostoriji sa manijakom, već sa profesionalcem koji štiti vaše zdravlje, ali i svoj kredibilitet.

   U medijima se često tetoviranje poredi sa nezaštićenim seksom, bar kada su u pitanju bolesti koje se mogu preneti i jednim i drugim putem – hepatits B ili C, HIV... Ali, ako znate kod kakvog majstora idete, to ne bi smelo da predstavlja problem. Njihovo menjanje, kao i partnera u seksu, nije najpametnija praksa.

 Ništa nije večno, pa ni tetovaža

   Ako su još stari Rimljani poznavali način uklanjanje tetovaža, šta mislite, koliko je ta opcija tek danas razvijena?

   Prošlo je vreme kada su stariji mogli da plaše svoje mlađe kako će se jednog dana pokajati zbog toga što rade svom telu, kako nikad neće moći da obrišu te crteže i slično. Red je da ih uputimo u prazninu tih reči, a i da upoznamo (potencijalne) ljubitelje tetovaža sa činjenicom da ništa nije večno – mladost, život, pa ni tetovaža.

   U 21. veku naopako da ne postoji bar nekoliko varijanti brisanja istetovirane reči. Premda dermatolozi tvrde da potpuno uklanjanje tetovaža nije moguće, neki lekari garantuju suprotno. Doduše, sve zavisi od više faktora kao što su: veličina tetovaže, mesto na kojem je urađena, organizam osobe, način na koji je tetoviranje bilo rađeno. Primera radi, tetovaže koje je radio profesionalac, što znači da je svugde pri istoj dubini uneo boju, lakše se skida, dok one koje su novije teže postaju prošlost, što je i logično.

   Takođe, postoji i nekoliko metoda za skidanje tetovaža – takozvano peskarenje koje uklanja površinski sloj boje i bolnije je jer podrazumeva trljanje peska o kožu; isecanje kože na kojoj je tetovaža i koja se pritom zamenjuje kožom sa drugog dela tela, odnosno prišiva; laserom, što je najpopularnije, nema krvarenja i radi se iz nekoliko puta.

   Kako, zapravo, funkcioniše poslednji vid uklanjanja tetovaža? Laser proizvodi kratke impulse velike energije koji prolaze kroz epidermis i mešaju se sa bojom tetovaže. To razbija boje u sitne komadiće koje telo kasnije uklanja putem imunološkog sistema.

   Ovaj proces je bolan, koliko i samo tetoviranje. Neki ga porede sa prskanjem vrelog ulja i udaranjem zategnutom gumicom za teglu. Međutim, tad na scenu opet nastupa pravilo „sve za lepotu“.

   Naime, crna boja najbrže nestaje, koliko god to bilo čudno. Ona najbolje upija svetlost lasera, za razliku od drugih boja kao što je zelena koja se može ukloniti samo ukoliko je poznat hemijski sastav boje.

   Kada želite da se tetovirate, neretko cela priča uspe iz prvog puta. Sa uklanjanjem je drugačije jer je potrebno nekoliko (kratkotrajnih i skupih) tretmana koji zavise od boje i dubine tetovaža na kojoj je unešena. Preporučeni interval između sesija je oko tri nedelje.

  Zanimljivo je da pušači imaju manje izgleda da izbrišu tetovažu, a stručnjaci to povezuju sa ugroženim imunološkim sistemom.

 Ekstremizmu nikad kraja

   Kod nas još nije rasprostranjeno ali u svetu, čak i u Hrvatskoj, postoji noviji vid ukrašavanja tela. Tu spadaju prženje kože, „crtanje“ žiletom ili skaring, i ugrađivanje implanata koje, u kombinaciji sa tetoviranjem, daje mogućnost za 3D tetovažama u bukvalnom smislu. Anketiranima je ovo, bar za sada, mahom zastrašujuće i nešto što „nikad ne bi uradili“. Neki su nam odali da su govorili da se nikad neće ni istetovirati, pa su ipak prekršili to obećanje.

   Ono što je, pak, nesumnjiva istina koju potvrđuje i više od 90% ispitanika, a slična je stvar kao i sa rakijom – jedna tetovaža je mnogo, dve su malo. Retko ko se zaustavlja na prvoj...

(KRAJ)

 Lea Radlovački