Ko najbolje jede za praznike?

Uz brojne slave, dva Božića i dve Nove godine, praznična trpeza kod nas traje oko mesec dana. Kod drugih naroda možda malo kraće, ali svakako joj se poklanja ista, ako ne i veća pažnja.

Fotografije: pexels.com

Kad god se nešto slavi, kod nas je neizostavno pečenje, pa tako i za novogodišnje i božićne praznike. Oni koji poste, do Božića moraju da se suzdrže od mrsne hrane i da uživaju u ribi i drugim posnim jelima. Tradicionalna praznična trpeza razlikuje se od podneblja do podneblja, pa tako, na primer, dok se u Srbiji posti uz pastrmku ili šarana, u Francuskoj se jedu ostrige.

"Tradicionalna francuska kuhinja za božićne i novogodišnje praznike se obično sastoji od ostriga, koje se jedu isključivo sveže, i od posebne galete koja se zove galet de rua (Galette des Rois), odnosno kraljevska galeta, a to je lisnato testo punjeno nadevom od badema, u kome se obično nalazi neka vrsta novčića, a ako ga kupujete u pekari - keramičke igračke. Pored ostriga, takođe se jede fua gra (Foie gras), što je pašteta od guščije džigerice. Jede se i neko pečenje, ali nije precizirano kakvo i koje. Načelno, ideja je da se jede i prejeda za Božić. Tradicionalno, pije se šampanjac, kao i za svaku proslavu u Francuskoj", kaže Boris Petrović, koji živi u Parizu već deset godina.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim u kojoj smo pričali o prazničnoj trpezi možete poslušati u plejeru.

Galet de rua ili kraljevski galeti bili bi pandan našoj slatkoj česnici u koju sakrivamo novčić. Od slatkiša je u Francuskoj popularan i Božićni kolač stolen, koji je preuzet iz nemačke tradicije. To je kolač sa suvim voćem i marcipanom, koji ima interesantan istorijat: prvi put je napravljen u 15. veku, kada je postojala zabrana korišćenja putera. Saksonski pekari su pisali papi Inoćentiju VIII, da bi im dao dozvolu za korištenje putera koji bi omogućio da ispeku ukusniju verziju Stollena, odnosno onu kakva je danas aktuelna. Taj voćni kolač popularan je i u Nemačkoj i u Francuskoj, mada ćete ga u Francuskoj pre pronaći u prodavnicama tokom praznika, nego na trpezi.

Novogodišnji kolač u Grčkoj koji bi bio pandan našoj česnici je Vasilopita. U zavisnosti od dela Grčke razlikuje se i testo u koje se stavlja novčić, odnosno evro. U Grčkoj se proslava Novogodišnje noći poklapa sa praznikom svetog Vasilija, pa se čak i Deda Mraz zove Agios Vasilios (sveti Vasilije). Vasilopita se seče u ponoć, na dan upokojenja svetog Vasilija - 1.januara. Što se tiče Božića u Grčkoj, tradicija je da se peče ćurka punjena kestenjem, pirinčem i suvim grožđem.

Roberta Turco sa Sicilije rekla nam je da Italijani, kao što se i može očekivati, za praznike najčešće jedu pastu u raznim oblicima, pripremljenu na različite načine.

"Mi na jugu smo opsednuti hranom. Imamo mnogo jela od paste, koja dobijaju nazive prema načinu na koji se pripremaju. Na primer, u regiji Bazilikata jedu se strašinati (strascinati), što znači razvučeni i pripremaju se upravo razvlačenjem testa. Sfinći sićilijani (sfinci siciliani, neka vrsta uštipaka) su poslastica koju jedemo sa medom, šećerom ili rikotom. Za Siciliju je karakteristična i riba", objašnjava Roberta.

Ona kaže da se na severu jede više mesa, ali da je pasta ipak neizostavna kao prvo jelo. Za sve Italijane, najslađi deo božićne trpeze je, kako kaže, panetone. To je zapravo slatki hleb originalno iz Milana. Koreni pravljenja ovog hleba datiraju još iz Rimskog carstva, kada je med korišćen za zaslađivanje jedne vrste kolača. Danas se panetone najčešće pravi sa sušenim voćem (to su obično suvo grožđe i kandirana pomorandža) i uz njega se piju topli napici ili slatko vino.

U Češkoj se za Badnje veče jede riblja čorba i prženi šaran koji se služi sa krompir salatom. Što se tiče slatkiša, tradicija nalaže da domaćice pripreme kolače od đumbira i štrudlu od jabuka, a stolovi su uvek spremni za paran broj gostiju, kako bi oterali nesreću. 

Tradicionalno jelo u Poljskoj su pierogi i omiljeni su za praznike. To su polukružne knedle od testa, slatke ili slane, punjene najčešće krompirom, kiselim kupusom, mesom, sirom ili voćem.

Kod Danaca se na novogodišnjoj trpezi obavezno nalazi pečena guska, punjena sušenim voćem ili pečena svinjetina sa krompirom i kupusom. Za desert se služi pirinčana kaša i pečeni bademi, a tradicionalno piće je pivo.

Kod Norvežana popularna jela uključuju pečeno svinjsko meso ili ribe, a to se servira sa kulenom, krompirom i kiselim kupusom. Tu je i bakalar, koji je posebno popularan u primorskim gradovima. Za dezert se servira topli kremasti sutlijaš sa puterom i cimetom, a običaj je da domaćice sakriju badem u pudingu, a onaj ko ga pronađe dobija svinju od marcipana. Uz obrok se obično pije kuvano vino i tamno pivo.

Britanija je vrlo slična Americi po pitanju tradicionalne novogodišnje trpeze. Glavno jelo je pečena punjena ćurka ili guska sa šunkom, koja se služi sa povrćem, ali i svinjskim kobasicama, slaninom, kuvanim jajima i prelivom od brusnice i prokelja. Za dezert su tu suvo grožđe i puding, koji se obavezno flambira pre jela.

Foto and made by: Alma Kovčić

Stanovnici novijih kontinenata nude malo drugačiji meni, što zbog drugog godišnjeg doba tokom kojeg dočekuju Novu godinu, što zbog potpuno drugačijih kultura.

Australijanci Novu godinu dočekuju na plaži, a karakteristično za njih je i to da je 1. januar rezervisan za piknik u parkovima, gde se okupljaju cele porodice i tada je obavezno hladno ćureće pečenje, ćureća šunka i pivo.

Ćurku za Novu godinu jedu i Meksikanci, i to punjenu, a uz to i kukuruz, pasulj i naravno, slatkiše. Što se tiče pića, najviše se pije belo vino, punč i tekila.

U Vijetnamu se Nova godina dočekuje po mesečevom kalendaru i praznik nikada ne pada istog datuma. Za razliku od dana, jela su svake godine ista - pirinač sa mesom i torta od kokosa.

U Nepalu se Nova godina obeležava sredinom aprila bogatim praznovanjem i pozorišnim manifestacijama. Tada se pripremaju jela od sočiva, paradajza, pirinča, đumbira i začina, koja su karakteristična i za tibetansku i kinesku kuhinju.

Jedna od interesantnijih božićnih večera jeste ona u Japanu. Iako Božić nije državni/verski praznik u Japanu, oni ipak imaju tradiciju proslavljanja tog praznika. Porodica se okupi i zajedno uživa u svečanom obroku u – ni manje ni više nego KFC lancu brze hrane, verovali ili ne. Tradicija datira od 1974. godine, kada je lanac brze hrane pokrenuo izuzetno uspešnu marketinšku kampanju "Kentaki za Božić!". Japan od tada uživa u Kentaki pečenoj piletini za ovaj hrišćanski praznik.

Na Filipinima je Božić jedan od najiščekivanijih praznika. Tada se obično jedu tradicionalna jela kao što su queso de bola, odnosno sir edamer i punjeni bambus s ljubičastim pirinčem koji se servira zajedno sa puterom i mešavinom šećera i kokosa. Ovaj porodični obrok se služi na stolu koji treba da bude ukrašen voćem.

U Peruu, Badnje veče je poznato kao Nochebuena ili dobro veče. Tada se porodice zajedno okupljaju oko tipične predstave isusovog rođenja i nakon razmenjivanja poklona počinje obrok. Najčešće glavno jelo predstavlja pečena ćurka, koja se servira zajedno sa prilozima kao što su tamalese, pirinač začinjen sa belim lukom i jabukama. Slično kao u južnoj Italiji, panettone je omiljeni dezert i servira se sa šoljom vrele tople čokolade.

Evropljani su božićnu tradiciju uneli i u Zimbabve. Budući da se tamo Božić proslavlja u letnjim danima, njihova trpeza je drugačija od ostalih. Najčešće je reč o voću, kukuruzu i mesu divljači koje se peče na vatri u dvorištu i deli sa celim selom. Posebna poslastica za Božić je piletina s pirinčem i uglavnom se jede kao glavno jelo. 

U Etiopiji se za Božić jede beskvasni hleb ili injera - velika palačinka koja se priprema u specijalnim tiganjima sa teškim poklopcem i jede sa gulašem od različitog mesa.

Bez obzira na to gde ćete provesti novogodišnju noć i ostale praznike, dobra klopa vas neće zaobići, odnosno vi nju. Ako putujete, iskoristite priliku da probate nešto od bogatih tradicionalnih prazničnih menija.

J. G.