Kako se Uskrs nekada praznovao u Novom Sadu

Posle ručka su uglavnom naši preci izlazili u prirodu i u okolna izletišta, Kamenički park, Rajinu i Futošku šumu i ostale bašte i vrtove. Drugi dan Uskrsa je Vodeni ponedeljak i običaj je bio da u Novom Sadu momci na konjima idu da polivaju devojke…

Tradicija proslavljanja Uskrsa je veoma duga. Za Uskrs se veruje da je najvažniji hrišćanski praznik i obeležava pobedu dobra nad zlom. Veliki petak se smatrao za veoma tužan dan, da su čak deci zabranjivali da se igraju i da nije smela da svira muzika u kafanama toga dana. Na Veliki petak su se farbala jaja, a običaj je takođe bio da se na Veliku subotu mesi pogača i da se jaje stavlja u pogaču, i to se jelo na Uskrs.

Na sam dan Uskrsa naš stari bi ujutru išli u crkvu, tri puta bi obilazi oko crkve i ulazili u nju na jutrenje, pa potom na liturgiju i nakon toga se išlo kući na doručak. To je ustvari bio prvi mrsni obrok posle velikog uskršnjeg posta i na trpezi bi uglavnom bili barena jaja i barena šunka. Interesantan običaj u prošlosti bio je u Rusiji gde su svi morali na Uskrs, ujutru da idu u crkvu i da se polivaju vodom, a ko nije hteo išli bi po njega i bacali ga u vodu. Pošto je dosta ljudi od toga dobijalo upalu pluća i umiralo taj običaj je zabranio Sinod Ruske pravoslavne crkve.

Običaj farbanja jaja za uskrs potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Marija Magdalena išla da širi Hrišćanstvo. Kada je došla u Rim do cara Tiberija, poklonila mu crveno jaje i rekla mu „Hristos Voskrese“. Od tada imamo taj običaj darivanja crvenog jajeta za Uskrs i čestitanja Uskrsa.

Kako se u Novom Sadu nekad verovalo valjalo je za Uskrs poraniti, a kasno otići na spavanje i provesti ga veselo. Ujutru se umiti vodom u kojoj je potopljen bosiljak radi zdravlja i decu dotaći crvenim jajetom. U našem gradu Uskrs se slavio kako je situcija to zahtevala, a slobodno možemo reći i po socijalnim kategorijama. Interesanto je istaći da se u starijim vremenima gotovo redovno jagnjetina morala nalaziti na trpezama Novosađana, pa onda pored već spomenutih jaja i barene šunke, supa, prasetina, kolači i ostale đakonije u zavisnosti od materijalnog stanja slavljenika. Posle ručka su uglavnom naši preci izlazili u prirodu i u okolna izletišta, Kamenički park, Rajinu i Futošku šumu i ostale bašte i vrtove.

Drugi dan Uskrsa je Vodeni ponedeljak i običaj je bio da u Novom Sadu momci na konjima, a pogotovo oni sa Salajke i Podbare u astraganskim šubarama i čizmama, idu da polivaju devojke. Kapije od kuća su bile širom otvorene i to onih kuća koje su imali devojke. U prvo vreme polivalo se vodom, a u kasnijim vremenima sa parfemima i kolonjskom vodom. Trećeg dana Uskrsa bilo je obratno, devojke su išle i polivale momke, ali peške i uglavnom po komšiluku. Devojke su darivale momke sa jajetom, kolačima, vinom i rakijom. Takođe običaj u Novom Sadu i okolini je bio da se drugog ili trećag dana ide na groblje i da se pokojnicima nosi jaje, vino i hrana i da se ostavlja za duše pokojnih.

ORIGINALNI RECEPT ZA STOLVERK BOMBONE: Recept za ovu poslasticu je iz najstarijeg novosadskog kuvara iz 1878. godine, koji je štampan u Beču i to je ujedno prva knjiga koja je štampana na ćirilici. Autor „Kuvara“ je naša sugrađanka Katarina Popović - Midžina, a recept je zapisan negde oko 1860. godine.

U šerpenju se uspe 1 litar mleka da se kuva. Čim provri saspe se unutra na vrh noža sode-bikarbone, zatim 30 dkg. od glave sečena utucana i prosejana šećera i 20 dkg. krompir šećera (trauben cukera). Sve se izmeša i ostavi se da vri ¾ časa. Na nekoliko minuta pre toga dodaju se tri velike kašike jake skuvane crne kafe i pusti se da malo provri. Potom se saspe u tepsiju, koja se dobro namaže slatkim maslom, puterom. Kad se ohladi metne se ponovo na nekoliko trenutaka u pećnicu pa se onda u tepsiji seče na male jednake četvorokute, od kojih se svaki zamota u tanku pergament hartiju.

Eto to je bila poslastica za decu onog vremena, kada su majke i bake deci, za Uskrs pravile i darivale ovakve bombone. Tako se nekada proslavljao Uskrs u Novom Sadu.

Izvor: mojnovisad.com