Smotani heroji su najbolji heroji

"Najpopularniji filmovi su klasici, to je opšta kultura, to se zna", "Tarantino uvek", "Ma samo Marvel", neki su od odgovora u anketi na pitanje šta je ono što je danas najprivlačnije mladima iz filmske industrije. Koliko interesovanje o filmu kod mladih uslovljava isključivo današnje filmsko stvaranje?

Mlada filmska publika danas bi mogla da se podeli na dve grupe. Prvu bi činili oni koji ne poseduju preveliko znanje filmskog jezika, upijaju ono što im se servira i nemaju veliku želju za dubljim istraživanjem ove umetnosti. Druga je ona koja iz sopstvene radoznalosti želi da se upozna sa filmskim jezikom, gledajući domaće i strane klasike, prate korak sa sadašnjošću, čime stvaraju opšte znanje u ovoj sferi. Dvadesetogodišnji Dragan Nikolić je deo ove druge grupe. On kaže da je generazijski jaz, kada je u pitanju ova tema, ogroman jer predstavlja odraz razlike u trajanju pažnje.

"Opšte poznata činjenica, koju ponekad mi mladi teško prihvatamo, je da je trajanje pažnje kada smo mi u pitanju sličnije zlatnoj ribici nego kod naših roditelja. Samim tim, 90 odsto mladih će pola filma provesti gledajući u telefon, umesto u ekran na kom se film prikazuje. To je sa jedne strane potpuno poražavajuće, ali iz nekog drugog aspekta, ta činjenica tera filmske stvaraoce da daju sve od sebe kako bi svakim kadrom svog filma onemogućili publiku da odvoji oči od njihovog filma. Jedino tako će nastaviti da pomeraju granice sedme umetnosti, a da u isto vreme ne izgube publiku", rekao je Dragan za Oradio.

Marko Apostolović i Marko Pilja autori su podkasta "Linčova šiška" u kojem govore o filmu. Kako kaže Apostolović, danas mladi najčešće gledaju holivudske blokbastere koji mogu da finansiraju glumce, efekte i marketinšku kampanju.

"To znači da gledaju sve što nude velike produkcijske kuće kao što su Dizni, Foks, Soni ili Vorner bros, jer se ti filmovi puštaju u bioskopima, a i inače ih vide svuda po internetu u vidu najava, postera, intervjua i trejlera. To nisu nužno nekvalitetni filmovi, za takve kompanije rade Dejvid Finčer, Kristofer Nolan, Skorseze, Tarantino, Spilberg i drugi, ali se oni opet koncentrišu na kvantitet pre kvaliteta i na bolesno veliku zaradu koju i dobijaju. Ukoliko neki niskobudžetni film dobro zaradi, tu se u 99 odsto slučajeva radi o hororu, tako da se i to može svrstati u filmove koji mladi prate", kaže Marko Apostolović.

Sa druge strane, Pilja kaže da su najpopularniji filmovi superherojski, ali da postoje određene osobine koje privlače mlađu pubiliku.

"Jedna od stvari koje primećujem je da su filmovi koji imaju najveći odziv, oni filmovi u kojem su glavni likovi autsajderi. Gubitnici koji su manje sposobni od svojih protivnika i koji će na neki način, ovako ili onako, uspeti da se proguraju do pobede i usput da nas sve nauče da je okej ako nismo savršeni. Ovakve priče se mogu videti u filmovima svih žanrova. One očito nisu nove, ali su u poslednjih par godina mnogo češće i mladi se sve više povezuju sa njima. Smotani heroji su najbolji heroji", rekao je Marko Pilja za Oradio.

Takođe, naši sagovornici navode da je jedan od većih problema to što danas mnogi ne umeju da prepoznaju prave vrednosti kada gledaju film, već se koncentrišu na akciju i velika glumačka imena, kao i na novac koji je film stekao do momenta kada ga oni gledaju. Apostolović kaže da mladi ne primećuju ništa sem onoga što im iskače iz frižidera.

"Za prave kvalitetne filmove, bilo kog žanra, potrebno je malo pretražiti internet ili ići na festivale, jer će se oni retko pojaviti u bioskopima. Ono što me jako nervira je kada neko nahvali prosečan akcioni film sa slabim scenarijom i očajnim dijalozima, samo zato što ima pucnjave i tuče koja je najčešće izmontirana tako da čovek dobije epileptični napad dok gleda", objasnio je Marko Apostolović.

Ovo nije situacija samo mlađih generacija. Kako kaže Marko Pilja, postoji i nešto što je svima zajedničko, kada je u pitanju gledanje filmova.

"Sve generacije traže da im neko kaže da će uspeti u životu, da će ih neko voleti, da se nasmeju. Ponekad izađemo iz stvarnog sveta i uđemo u onaj nemogući koji je, kada ne možemo da se nosimo sa svojim problemima, dovoljna zanimacija da se barem na kratko osećamo kao da možemo sve. Zašto ovo tražimo zavisi od osobe do osobe i starost je tu, pretpostavljam, jak faktor", kaže Pilja.

Film je oduvek prvenstveno bio popularna zabava, pa tek onda umetnička forma i većina ljudi ih gleda radi opuštanja i zabave, bez da moraju da se zamisle nad porukama koje on šalje. Kako kaže Apostolović, oni se žargonski zovu "popkorn filmovi", baš zbog svoje prvenstvene svrhe da sa što više akcije dovedu što više ljudi u bioskop.

"Ne smatram sebe promoterom dobrog ukusa. I ja volim nekad da pogledam akciju, čak i B produkcije ili neki glupav film, ali mislim da se zapostavlja ono što su veliki evropski i američki talasi doneli tokom 60-ih i 70-ih, a generacija X oživela 90-ih. Ono što je stvarno pohvalno je što vidim po forumima i Jutjubu da se ljudi ponovo interesuju za manje popularne žanrove i arthaus produkciju, a i to da su zahvaljujući modernoj tehnologiji i mogućnostima mnogi ohrabreni da pokušaju da naprave svoj film. Istina je da su to manje grupe ljudi, koji ne mogu preterano uticati na marketinšku mašineriju kao što je Dizni, ali sam siguran da će vremenom iz svega toga izroniti jedna kvalitetna generacija reditelja", zaključuje Apostolović.

S.P.