Privatno finansiranje kulture ne isključuje državu

Kultura jednog društva, njeni dometi i umetnički ishodi zavise od vrednosti i značaja dostignutog kvaliteta kulturne politike. Kvaliteta može biti i bez novca, ali je to malo verovatno, naročito u društvu poput našeg gde je kultura decenijama na repu prioriteta političara, a poslednjih godina i samog stanovništva.

Srbija za kulturu izdvaja 0,72 odsto budžeta, prema poslednjem proračunu. Ministar kulture Vladan Vukosavljević još je prošle godine rekao da država više ne može sama da finansira kulturu i da se radi na pronalaženu modela koji bi pospešio kulturnu produkciju, a u finansiranje uveo i privatni sektor. Na tome se već radi, što nam je potvrdila i jedna od naših sagovornica, direktorka Galerije Matice srpske i članica vladinog Saveta za kreativne industrije Tijana Palkovljević Bugarski. O tome će u ovom tekstu biti reči malo kasnije.

Debate oko modela i oblika finansiranja kulture postale su naročito intenzivne početkom devedesetih godina, kada u Evropi nastupaju teška vremena za finansiranje kulture i kada se uviđa da narasla javna infrastruktura i administracija ne mogu više biti održive. U međuvremenu smo dobili rešenja koja se kreću od ekstremnih, poput procesa privatizacije kulturnog sistema u Velikoj Britaniji, preko stvaranja specifičnih partnerstava u finansiranju kulture između centralnih vlasti, gradova i privatnog sektora u Francuskoj, do uvođenja principa ekonomičnosti i efikasnosti u oblikovanju selektivne budžetske politike kao što je to u Holandiji, Danskoj i Belgiji.

Privatno finansiranje kulture nikada nije ni nestajalo, samo je spalo na najniže grane. Nekadašnje ktitorstvo javlja se veoma retko, a direktorka Galerije Matice srpske i članica vladinog Saveta za kreativne industrije Tijana Palkovljević Bugarski dala nam je primer kako je njena institucija uspela da se izbori za privatnu donaciju.

"Kod nas je i dalje prisutna praksa darovanja, pa su nam trećina umetničkog fonda zapravo pokloni, što umetnika, naslednika, kolekcionara ili ljudi koji nemaju uslova da drže slike, pa ih poklanjaju. Imamo dobru praksu saradnje sa pojedincima, ali smo poslednjih godina uspeli da razvijemo i saradnju sa privatnom kompanijom 'Tarket' koja je poklonila Galeriji Matice srpske 83 umetnička dela koja imaju svojstvo kulturnog dobra. To je primer kako smo uspeli da pobedimo sistem. Radili smo deset godina na tome da država prepozna da je i njen interes da privatna kompanija pokloni jednom državnom muzeju tako važnu kolekciju, a da ona zauzvrat nađe način da onaj koji poklanja ne mora još i da plati porez", objašnjava Tijana.

Tijana Palkovljević Bugarski

Naša sagovornica je dala još jedan, nešto drugačiji, primer javno-privatne saradnje koji je uspeo i bez posebnog zakona.

"To je saradnja sa Vojvođanskom bankom, koja ima kolekciju umetnina i koja je prepoznala da je njen interes da se mi profesionalno staramo o toj zbirci. Takvih primera ima oko nas, ali ih nikada nije dovoljno. Na državi je da promeni zakonski sistem, uvede poreske olakšice, jer privatnici jesu spremni da učestvuju u kulturi, ali da ih to što daju još i dodatno ne košta", kaže Tijana Palkovljević Bugarski.

Ona dodaje da Ministarstvo kulture već radi na predlogu zakona, te da je videla jedan od predloga koji je otišao ka Ministarstvu finansija na procenu. Kako je istakla, nova pravila bi doprinela da ulaganje u kulturu bude mnogo veće, da bude transparentnije i da kulturnih sadržaja bude više, a da država može da umanji davanja u kulturu. 

Sa druge strane Erste banka već godinama od mladih umetnika na Balkanu otkupljuje umetnička dela, ne bi li kreirala jednu od respektabilnijih postavki u ovom delu sveta. To je tek jedan od projekata, a Sonja Konakov Svirčev, ekspertkinja za društveno odgovorno poslovanje Erste banke kaže da su ponosni na to u šta je izrastao ovaj veliki projekat.

"Erste banka i Erste fondacija su još 2004. godine napravili jednu nezavisnu asocijaciju posvećenu umetnosti i njenom razvoju u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. U pitanju je velika zbirka sa više od 600 umetničkih radova, sa nekoliko hiljada umetničkih delova. To je nomadska kolekcija koja je odsedala u mnogim svetskim muzejima. Asocijacija do umetnina dolazi strogom selekcijom i otkupom radova, čime postaje njihov vlasnik", objašnjava Sonja.

Erste fondacija ima i program Centrifuga, odnosno Superste, koji je pomogao desetinama organizacija i pojedinaca da započnu lični projekat. Kroz ovaj program prošlo je desetine mladih umetnika.

"Taj program predstavlja donatorsku platformu namenjenu mladima. Suština je da podržava njihove društveno održive ideje iz oblasti umetnosti. Podržavamo inicijative koje postavljaju pitanja, ukazuju na izazove savremenog društva ili prosto svojim sadržajem podižu nivo kvaliteta života. Programa ima raznih, mogu i da istaknem ovogodišnje dobitnike, poput Muzeja plesa, ili nove sezone Radio aparata ili predstave 'Koliko košta kič?'", kaže Sonja Konakov Svirčev

Prema njenim rečima privatni sektor i kompanije koje su bile zainteresovane za ulaganje u kulturu, to već uveliko rade, jer nisu čekali posebne mere države. Ona kaže da bi set podsticajnih mera dobro došao, ali bi to prepustila onima na kojima su odluke u državi.

Željko Grulović iz ŠOK zadruge kaže da bi zakonska regulacija privatnog ulaganja u kulturu doprinela njenom razvoju.

"Evo samo jednog primera - kod nas je trenutno nemoguće osnovati privatni muzej. Kada bi to postojalo, ljudi bi osnivali, pa bi sve te zbirke koje postoje, koje su nezavedene i veoma nevidljve, a vredne su, mogle bi da postanu neki mikro muzeji sa određenom posetom", rekao je Željko gostujući u našoj emisiji "Za i protiv".

Željko Grulović

Prema njegovim, rečima proces ktitorstva bi mogao da postoji i danas, jer bi bogati ljudi bi imali neki motiv da ulažu u kulturu.

"Neko ko je pre 70 godina kupio Savu Šumanovića, za taj novac je tada mogao da kupi trotinet, a danas bi za te pare mogao da kupi stan u centru Novog Sada. Ulaganje u kulturu svakako može da koristi, ali postoje delovi kulture koji nikada neće biti profitabilni. Zamislite neku grupu avangardnih umetnika koji stvaraju za malobrojnu publiku, a jako su važni za opšti kulturni milje. Takvim umetnicima treba pomoći. Mogli bi da postoje studiji koji bi bili besplatni za video umetnike ili za one koji izlaze sa Akademije umetnosti, da imaju godinu ili dve besplatno korišćenje nekog prostora koji bi im bio atelje, poput inkubatora za razvoj njihovih ideja", kaže Grulović.

Naš sagovornik dodaje da država nipošto ne bi smela da smanjuje ulaganja u kulturu iz budžeta, jer je i do sada taj procenat bio nedopustivo nizak. On kaže da, čak i kada bi privatno ktitorstvo ozbiljno zaživelo, država nema pravo da umetnost i kulturu prepusti njihovim ukusima ili pravilima tržišta.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu. 

P.K.