Pozorišne slike 2015. sa Robertom Lenardom

Iako pozorišna sezona nije vezana za kraj jedne kalendarske godine, ona za pozorišne umetnike takođe znači kraj jednog ciklusa, bilo da se radi o festivalima koji se održavaju jednom godišnje, ili o ciklusu nagrađivanja i merenju rezultata. O tome šta je obeležilo proteklu godinu u ovoj branši razgovarali smo sa mladim dramaturgom i režiserom Robertom Lenardom, koji je trenutno deo tima Novosadskog pozorišta.

Iako smo daleko zagazili u informatičko doba i naši pogledi češće završavaju na ekranima svih veličina, ova umetnost i dalje pomera granice i stvara nove vrednosti.

Foto: Ujvideki Szinhaz

1. Među najuspešnije događaje 2015. u pozorištu Robert je izdvojio međunarodni pozorišni festival Desire u Subotici, koji je od male manifestacije ove godine prerastao u jedan od najzapaženijih događaja u regionu. "Sada se već stvarno nazire da će taj festival postati, ili je već na tom putu da postane, odličan međunarodni festival koji parira BITEF-u. Jako je lepo videti da jedan mali festival počinje da živi svoj život i to u Subotici, na preferiji. Nije uobičajeno za našu zemlju da se nešto tako veliko dešava na periferiji. Mislim da to nije festival za starije generacije, jer mladi ljudi lakše shvataju zašto je to dobro. To je prilično alternativan festival, traženje nove forme, novih izražajnih sredstava u pozorištu i mislim da je to baš festival za mlade pre svega", ispričao nam je Robert.

2. Prošlu godinu u pozorištu obeležio je prvi BITEF na kojem selekciju i organizaciju nije potpisao čuveni Jovan Ćirilov. Osim toga što je bio selektor ovog značajnog međunarodnog pozorišnog festivala, bio je i tetrolog i dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a preminuo je 16. novembra 2014. godine u Beogradu. "On je bukvalno bio trademark BITEF-a, koji je naš najveći i najbitniji međunarodni pozorišni festival oduvek, čini mi se. Time što je Jovan Ćirilov preminuo, nažalost, barem ove godine je došlo do malog sloma tog festivala. Njegovo odsustvo se baš vidi u organizaciji i u samoj selekciji", rekao je Lenard.

3. Lenard je objasnio da i pored toga što se oseti nedostak starih pozorišnih znalaca, na scenu ipak stupaju nove mlade snage. Zato je kao sledeći značajan momenat izdvojio početak sezone u Narodnom pozorištu u Beogradu. Godina je počela sjajno za Narodno pozorište kada su scenu preuzeli mlađi reditelji, koji su prvi put radili u njemu. Ekipa je sezonu otvorila sa dve predstave koje su, prema Robertovim rečima, u svakom smislu bile korak napred za ovaj teatar. "Tokom godine saznajemo da Andraš Urban tamo režira 'Rodoljupce'. Kada sam otišao na pretpremijeru te predstave, koja je odlična i smatram je za jednu od najboljih koje sam gledao u 2015. godini, video sam najavu da je sledeća premijera 'Marija Stjuart' Miloša Lolića. To su pre svega mladi ljudi, Urban ima oko 40 godina, ali svakako donosi mladalačku energiju i nešto novo što se želi reći u pozorištu, a Lolić je definitivno jedan od naših najmlađih reditelja koji retko radi u zemlji. Obe predstave bih preporučio veoma toplo", rekao je Robert.

   Foto: ilustracija

4. Na svetskom i evropskom nivou u pozorištu na godišnjem nivou nema velikih turbulencija i promena, ali će 2015. godina ostati zapamćena po skandalu vezanim za autorska prava. Naime, predstava "Bal" u režiji Franka Kastorfa u minhenskom Rezidencteatru zabranjena je na insistiranje Brehtovih naslednika. "Ako je reč o evropskom pozorištu izdvojio bih ovaj Brehtov komad i događanja oko Krastofove adaptacije. Nakon smrti autora nekog teksta, po zakonima autorska prava prelaze u ruke njegovih naslednika, što je u ovom slučaju bila unuka Bertolda Brehta. Ova žena nije čak ni iz pozorišnog sveta, ali ima pravo da odlučuje i zabranjuje predstave. I ona je to učinila! Nekoliko puta je odigran 'Bal', i iako je režiju potpisao jedan od najcenjenijih današnjih pozorišnih reditelja, ona je morala biti skinuta sa repertoara. Dakle, jedna od najznačajnijih predstava u Evropi prošle godine je propala zbog čudno tumačenih autorskih prava", rekao je Lenard.

5. Godina koja je iza nas donela je za pozorište u Srbiji dosta uspeha, ali su oni delom zasenjeni finansijskim neprilikama, no uprkos tome i dalje opstaje, a mnoga pozorišta blistaju na regionalnoj sceni. Ono što je najsnažnije pogodilo ovu umetnost nije nedostatak kreativnosti i inovativnosti u novom dobu u kojem živimo, već nedostatak novca. "Što se tiče problema finansiranja u pozorištu u Srbiji, ja bih rekao da nas vreovatno čeka jedna još gora godina. Na samom kraju 2015. godine smanjen je ukupan budžet za kulturu, što je uzrokovalo time da Novosadsko pozorište, u kojem ja radim, otkaže jednu celu predstavu. No, mi smo tu i mi radimo na tome da uprkos ovim poteškoćama kraj nove godine bude što pozitivniji", rekao je Robert.

Ovu godinu Novosadsko pozorište startuje novom premijerom i to već u januarau. U pitanju je predstava "Mali Princ" po romanu Antoana de Sent Egziperija, a u režiji Margrete Taboroši. "Počinjemo sa Malim princom, premijera je 19. januara 2016, i nadam se da će ova predstava harati po svetu još godinama", dodao je Robert.

Donosimo vam i listu deset najboljih predstva koju je sačinio upravo Lenard, a svaka predstava je i topla preporuka, ukoliko se nađete u mogućnosti da je pogledate. Lista je bazirana na 53 predstave koje je lično pogledao:

1. Henrik Ibsen: Brand - Narodno pozorište, Budimpešta

2. Jovan Sterija Popović: Rodoljupci - Srpsko narodno pozorište, Beograd

3. I Cure - Ivo Dimcsev, Bugarska

4. Moliendo Cafe - Temišvarsko državno mađarsko pozorište Čiki Gergelj

5. Vlagyimir V. Majakovskij: Buffó Misterium - SNG Drama, Ljubljana

6. Sekelj Čaba: Vitez Mihalj - Pozorište Vereš Šandor, Sombathej

7. E. T. A. Hoffman: Peščani čovek- FDU Budimpešta, treća godina lutkarskva

8. Lars von Trier: Dogvil – Mikser, Studentski Kulturni Centar Novi Sad, Fast Forward

9. Svetlana Makarovič: Mrtvac dolazi po dragu - Prešernovo Gledališče Kranj, Mestno Gledališče Ptuj

10. Birdie - Frenak Pal Ansambl, Budimpešta

M. Leđenac