Festival KROKODIL zbija redove

Književni festival Krokodil biće održan u Beogradu i Nišu od 24. do 27. juna. Ove godine slogan je "Krokodil na putu oko sveta", a ljubitelji književnosti imaće priliku da se upoznaju sa piscima iz više od 10 zemalja. Razgovarali smo sa jednom od osnivača festivala Anom Pejović o programu, ali i o društvenom aktivizmu, koje Krokodil ove godine, više nego ranije, istura u prvi plan.

I ove godine nas očekuje Krokodil književni festival. Šta publika ovog puta može da očekuje?

"Ovo je osma godina našeg angažmana u promociji savremene književnosti regiona i Evrope. Prošle godine smo uveli program koji zovemo debata, tako da ćemo ove godine nastaviti sa ovom idejom. Program će se sastojati iz dnevnih sadržaja, koji će biti debatni, i večernjih, koji će biti festivalski i čitajući."

Već nekoliko godina na jednom mestu okupljate regionalne pisce. Književna jugosfera i te kako je živa, ali šta mislite, da li je ona poslednje uporište povezivanja ljudi iz okolnih država?

"Književna komunikacija se gotovo nije ni prekidala tokom početka devedesetih, a posle 1995. godine krenula je da oživljava odnose između bivših republika i zaraćenih strana. Međutim, čini mi se da je ta saradnja uglavnom individualna i ostavljena nezavisnom sektoru, a institucionalna i 20 godina nakon rata slabo radi na povezivanju. Moj je utisak da toj našoj individualnoj saradnji ne fali gotovo ništa."

Poeziju i književnost uopšte, publici predstavljate u zabavnom pop maniru. Daje li takav pristup rezultate?

"U suštini daje, ako pogledate posete amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije gde održavamo festival. Shvatite da publike ima, da je zainteresovana i da želi da čuje šta to novo mi možemo da predstavimo iz regionalne i evropske književnosti. U amfitetaru bude između 700 i 1000 ljudi što je za svaku vrstu književnog događaja priličan podvig."

Zašto ste ove godine birali slogan Krokodil na putu oko sveta?

Ove godine po prvi put od kako radimo imamo predstavnike iz više od 10 zemalja, tačnije 14. To su zemlje regiona, a uz pomoć jedne sjajne inicijative koja se zove 'Omnibus2, koja predstavlja autobusku turu od Finske do Kipra, imaćemo priliku da u Beogreadu i Nišu predstavimo mlađe i književnike srednje generacije iz zemalja kao što su: Azerbejdžan, Finska, Kipar, Grčka. Imamo i sjajan izbor regionalnih pisaca, tu su Svetislav Basara, Dubravka Stojanović, Rumena Božarovska, zatim danski pisac BiH porekla Alen Mešković. Tu će biti i kontroverzni reditelj Oliver Frljić, i mnogi drugi."

Jedna od debata biće i "Skup, protest! Revolucija?" u kojoj će učestvovati predstavnici inicijative "Ne davimo Beograd" i "Šarene revolucije" iz Makedonije. Zašto ste fokus stavili na građanski bunt?

"Zato što smatramo da je potrebno da se mobilizuje kritična masa i da se ljudi obaveste kako ove inicijative i protesti funkcionišu. Mislim da u ovom medijskom haosu u kojem živimo većini ljudi nije jasno šta je to i šta stoji iza inicijative 'Ne davimo Beograd', a naročito ne za višemesečni protest u Makedoniji nazvan 'Šarena revolucija'. Imaćemo i predstavnicu iz Hrvatske gde su održani veoma posećeni protesti zbog kurikularne reforme i drugih stvari zbog kojih su ljudi u toj zemlji dizali glas. Čini mi se da su politička i društvena situacija takve da je zbijemo redove i iz tog razloga želimo da predstavimo ljude koji stoje iza tih inicijativa i protesta".

Jedna od sesija biće Književni aktivizam: fraza ili novi pristup? Šta mislite, šta je od ta dva?

"Time ćemo se baš baviti na debati 24. juna u Parobrodu, zato što će nam se pridružiti nekolicina pisaca i književnih aktivista iz Evrope, pa da vidimo kako izgleda baviti se promocijom književnosti. Situacije je sasvim drugačija u Austriji, Nemačkoj ili Velikoj Britaniji odakle dolaze pisci. Oni se mnogo više bave, za razliku od naših, književnim, a mnogo manje društvenim, a tek ne političkim temamama: razlog za to je svakako stanje u društvu kod njih i kod nas i to je ta razlika."

Ove godine ćete pozvati publiku da potpišu donorske kartice. Zašto ste se odlučili za ovu oblast?

"U Srbiji je situacija sa dobrovoljnim donatorima organa prilično loša. Donorsku karticu je potpisao jako mali broj ljudi u odnosu na broj stanovnika i još uvek vlada neka vrsta nepoverenja prema ovom načinu zaveštanja organa."

Petar Klaić