Feminizam vs. majica dr Tejlora

   "Istorijsko iskustvo pokazuje da kada god se radikalni feminizam pomešao sa ideologijom u domenu nauke, rezultati su bili katastrofalni. U novijoj nauci poznato je nekoliko slučajeva koji pokazuju apsurdnost radikalnog feminizma. Na primer, poznat je slučaj feministkinje muzikološkinje koja je u Betovenovoj Devetoj simfoniji neke delove poredila sa besom silovatelja koji ne može da se suzdrži" - Marko Škorić, sociolog

foto: nbc.news.com  

 "Očigledno da je jedno od najvećih naučnih i tehnoloških dostignuća, spuštanje uređaja Philae na kometu, palo u drugi plan zbog majice dr Meta Tejlora, Britanca i jednog od lidera programa Rozeta Evropske svemirske agencije", govori nam sociolog i docent na novosadskom Filozofskom fakultetu. Podsećamo, dr Tejlora su zbog majce sa crtežima polunagih devojaka iz stripa žestoko napale radikalne feministkinje, zbog čega se na ivici sloma izvinjavao pred celim svetom u trenutku kada je ostvario izuzetan naučni uspeh.

   Naš sagovornik smatra da je nedopustivo sporiti da žene treba da imaju jednak pristup obrazovanju i da u proseku imaju jednake intelektualne potencijale kao i muškarci ali isto tako, postoje određene statističke razlike kada se radi o osećajnosti, spoznaji, emocijama, fizičkim karakteristikama koje ne treba zanemarivati zbog navodne političke korektnosti.

   Muškarci i žene nisu jednaki, ali to ne znači da može da se govori o superiornosti jednog pola u odnosu na drugi. Današnji položaj žena, odnosno njihovo oslobađanje u najširem smislu predstavlja jedno od najvećih postignuća naše vrste, iako postoji još puno prostora za poboljšanje i puno delova sveta gde ono tek treba da se desi.

 foto: sci.esa.int

  Takođe, nema razloga da se veruje u to da ženama ne pripadaju ista prava u političkom i društvenom smislu kao i muškarcima. Tokom istorije žene su definitivno bile u lošijem položaju, čak i u dvadesetom veku i danas, ali to ne opravdava strategiju nekih feministkinja da u svemu oko nas tragaju za dokazima o represiji nad ženama, što se dogodilo u slučaju majce doktora Tejlora.

   Radikalne feministkinje su dale autogol?

   - Istorijsko iskustvo pokazuje da kada god se radikalni feminizam pomešao sa ideologijom u domenu nauke, rezultati su bili katastrofalni. U novijoj nauci poznato je nekoliko slučajeva koji pokazuju apsurdnost radikalnog feminizma. Na primer, poznat je slučaj feministkinje muzikološkinje koja je u Betovenovoj Devetoj simfoniji neke delove poredila sa besom silovatelja koji ne može da se suzdrži, a ništa manje nije poznat ni slučaj feministkinje koja se protivila terminu "veliki prasak" (Big Bang) jer je oduran mladim ženama.

   Takođe, postojale su i primedbe na rodnu nejednakost kada se radi o likovima po kojima se prave cerealije, a koje su glavnom muškog roda ili imaju muževne karakteristike, jer navodno preko svog kulturnog autoriteta osnažuju svet u kojem muškarac dominira.

  Pominješ i prirodne nauke?

   - U prirodnim naukama feminizam je prilično jak u biologiji, što je razumljivo zbog brojnih problema kojima se biologija bavi. Međutim, nijedna feministička kritika nije dovela do teorijskih promena u biologiji, a nije mali broj svetski priznatih žena stručnjaka koje se protive ovakvim ideološkim iskrivljenjima nauke.

   Istina nema veze sa patrijarhatom, opresijom, zaverom ili nečim sličnim, tako da feminizam treba da ostane u domenu razumnog i političkog i da se i dalje bori za jednaka politička i društvena prava žena i da ukazuje na brojne realne nepravde koje se čine prema ženama, a ne da se ideologizuje i po svaku cenu meša u naučna istraživanja.

   Astrofizičari su takozvana muška profesija, poput patologa i hirurga, i ženama je teže da uđu u muški klub, da li to makar malo pravda ishitreni potez feministkinja ?

   - Ne znam egzaktne podatke za određene profesije, iako intuitivno znamo da je pitanje na mestu i da je konstatacija verovatno tačna, ali sigurno postoje društvena, politička i naučna nepravda koja se može videti na jednom egzaktnijem primeru – Nobelovim nagradama. Do danas je ženama dodeljeno 47 nagrada, a muškarcima 817, s tim što je 29 nagrada ženama dodeljeno za mir i književnost, a za sve ostale nauke svega 18. Podaci svakako nisu ohrabrujući, čak su i alarmantni, ali to nije razlog da se i u najbanalnije društvene situacije učitava seksizam.

   dr Marko Škorić

   - Treba birati bitke koje su relevantne, kao što su poboljšanje političke i društvene situacije žena i edukovanje mladih i novih generacija i uporno kritikovanje patrijarhalnog obrasca koji je na našim prostorima prilično snažno utemeljen. Ali nisu samo muškarci krivi, jer nije mali broj žena i devojaka koje vole da se zna ko je "muškarac u vezi ili u kući", koje trpe nasilje jer misle da je to normalno ponašanje itd. Dakle, stvarna situacija je izuzetno kompleksna, iako na globalnom nivou nedvosmisleno postoji napredak.

   Kakvu pouku naša publika može izvući iz celog slučaja?

   - Publika bi trebalo da pokuša da razazna bitno od nebitnog u ovom slučaju. Met Tejlor je sjajan naučnik, ali i brat, muž i otac dvoje dece, no analiziranje ličnosti naučnika treba ostaviti njihovim biografima jer mi njega ne poznajemo. Donositi zaključke o nekome na osnovu jedne majice za koju kaže da ju je dobio od svoje prijateljice u čitavom kontekstu je besmisleno. Pre nekoliko nedelja bili smo svedoci izuzetnog naučnog podviga iza kojeg stoje stotine naučnih otkrića i stotine nekih drugih naučnika od kojih su mnogi bili seksisti iz prostog razloga zato što su živeli u takvom okruženju i vremenu gde je bilo normalno smatrati ženu manje vrednim bićem.

   Ne znam kakvi su stavovi Meta Tejlora po tom pitanju, iako na osnovu njegovog izvinjenja i suza u očima mogu da zaključim da se pokajao što je obukao pomenutu majicu, ali da li to treba da bude poenta čitavog događaja? Mislim da nije i da nečiji način oblačenja ne reflektuje nužno stvarno ponašanje prema ženama, a to je ono što treba najviše da se računa. Isto tako, neko je mogao da mu zameri što se nije obukao "lepše", odnosno što nije obukao sako, neko drugi bi mogao da zameri na frizuri, okvirima naočara, cipelama ili tetovažama i onda je pitanje imaju li uopšte takve analize smisla.

   Igor Mihaljević