Zijah: Izdvoji se iz mase, beži od hita!

Glumac Zijah Sokolović ne prestaje da iznenađuje energijom i izborom aktuelnih tema za svoje predstave. Između ostalog, u poslednje vreme posvetio se radu sa mladima, a iz tog rada dobili smo mnoštvo predstava, koje su specifične po tome što nastaju iz samo jedne reči. Ovog puta to je Demokratija. Naime, nedavno je publici predstavio svoju novu predstavu "Demokratija", u kojoj sarađuje sa zagrebačkim glumcem Draženom Šivakom. Kako nam je objasnio, u pitanju je tearto projekat nastao u Austriji u Salcburgu, a koji za cilj ima da informiše mlade ljude o temama sa kojima se suočavaju dok odrastaju.

"Radili smo drogu i nasilje, i te predstave su uspele da budu vrlo popularne među mladima. Po evaluaciji koju smo radili ispostavilo se da mladi ljudi žele ovaj oblik komunikacije preko pozorišta u smislu informisanja o određenim temama koje su im interesantne, a koje su već šablonizirane i u školama i u medijima. A tema demokratije je došla od civilnog društva u Srbiji, odnosno 'Pokreta za Srbiju', koji je inicirao projekat da bi se mladi, ali i populacija srednje dobi,  informisala o osnovnim elementima demokratije", rekao je Zijah za O radio.

Predstava "Demokratija" je specifična jer govori o temi koju konzumiramo svakodnevno i u toj buci informacija pokušavamo da pronađemo odgovor na jednostavno pitanje - da li je nešto od toga dobro za nas ili nije? Podstiče na razmišljanje i one koji možda misle da ih takve teme ne interesuju. Kombinuje pozorište i istorijski poznate tekstove da bi nam dala celovitu informaciju. Zijah kaže da je to predstava iluzije i stvarnosti.

"Iluzija i stvarnost, zato što se ne koristimo samo pozorištem kao formom, nego i literaturom koja je pozorišna, a koja govori o demokratiji. Imamo dvostruki otkolon, ako mogu tako da kažem. Radili smo po Šekspiru Julija Cezara, Sofokleovu Antigonu i Prometeja po Eshilu. Pokušali smo preko tih tema da razmotrimo sve oblike razvoja čovečanstva do 18. veka i Francuske buržoaske revolucije, kao i građanskog rata u Americi, jer su to prve dve demokratske zemlje. Dakle, ovo je informacija o jednoj temi kao što je demokratija iz ugla pozorišta", kazao je on.

Pitali smo ga da li to što postoji potreba za ovakvom predstavom znači da naše društvo, obrzovni sistem i, uslovno rečeno stariji koji žive u njemu, nisu mladima dovoljno dobro objasnili šta je to demokratija, pa im danas fali ta informacija?

"Mislim da i starijima treba ta informacija šta je jedno političko uređenje. Vreme u kojem mi živimo, rastemo i starimo, je vrlo turbulentno i obilovalo je izuzetnim tektonskim poremećajima, ratovima, ideologijama, nacionalizmom, fašizmom... Posledice tih ratova nisu zavšile svoj ciklus, koliko se meni čini, već i dalje traju. Mislim da, od smrti Tita, odnosno od propasti socijalizma ili diktature proletarijata, pa do danas, mi smo dezinformisani o mogućim elementima promene društvenog sistema. Ni Dražen ni ja ne želimo predstavom da kritikujemo sistem, niti one koji ne znaju, već samo da informišemo kako je došlo do toga da se ljudi, civilizacija i svet okrenu demokratiji kao mogućem obliku uređenja društva", objasnio je Zijah.

Predstavu je sam i napisao i režirao, a tokom oktobra i novembra izvodi se u deset gradova u Srbiji. Boraveći na Balkanu, Zijah vrlo jasno uočava da mladi danas ne umeju da izdvoje svoje mišljenje iz mase. Pitali smo ga na osnovu čega oni donose svoje odluke o tome za koga će glasati, da li će biti politički aktivni i da li su oni uopšte dovoljno aktivni?

"Dolazimo do vrlo bitnih tema. Mislim da je njihovo odrastanje uprljano ili zaraženo nacionalizmom ili događajima koji su se desili dok su bili deca. Oni nemaju zbor informacija na osnovu kojih bi menjali ili imali svoje drugo mišljenje. Interent ili neka druga vrsta informisanja nisu dovoljni u odnosu na okolinu u kojoj žive i koja je pod stalnim pritiskom ideologija i političkih partija. Ali demokratija zagovara upravo svest o tome da moraju sami nešto učiniti za svoj život, da bi se onda sistem kao takav mogao menjati. Jer, od vladajućeg sistema uvek ćete dobiti onu informaciju koja je potrebna tom vladajućem sistemu. Ako ste nezadovoljni njom, onda morate sami pronaći svoj ugao gledanja i svoj način način razmišljanja. Čitava demokratija zasniva se na pojedincima koji su pokretali svet. Kroz tu potragu za boljim, mladi bi i danas trebali da troše svoj život", rekao je Zijah.

Kada govorimo o pokušaju da budeš svoj i drugačiji u bilo kom smislu u današnjem svetu, dolazimo do pitanja koliko je to uopšte danas moguće i jesmo li u ovom globalističkom vremenu svi kopija već postojećeg sličnog pokušaja. Zijah smatra da su mladi često u situaciji da im individualnost bude oduzeta.

"Naravno da civilizacija i sistem utiču na njih da im oduzima tu individualnost. Danas svi nose satove koji su moderni, pantalone koje su moderne, upotrebljavaju šampone koji su moderni. Svi žive globalno, bez svog ličnog identiteta, pa onda i globalno misle. Ali lepo je to Marko Antonije rekao, razum je otišao kod stoke. To je Šekspir napisao još pre 500 godina – izgubili ste razum. Ono što mladi ljudi moraju da znaju je da kroz promenu mišljenja i načina života, dakle kroz odlazak u novo, niko nikome ne garantuje da će živeti bolje ili gore", kazao je on.

To zahteva da se izađe iz konforne zone i da čovek bude obeležen u društvu kao drugačiji, pa je možda u tome razlog zašto su mladi pasivni...

"Kad čovek pomisli koliko danas mladih ljudi zna novokompomnovane narodne pesme i sa kolikom energijom i žarom ih peva, čovek se stvarno upita da li uopšte treba menjati nešto u ovom društvu, kad su oni tako veseli, lepi, toliko pevaju i toliko se znoje, vrište i snimaju telefonom. A to su upravo ti  proizvodi civilizacije. I kada samo to konzumiraju, onda ne možete očekivati od nas starijih da mi njih upućujemo u to šta vredi ili ne. Oni sami moraju da potraže sebe, da možda odu na neki džez festival ili da gledaju filmove o prošlosti. Bez filmova prošlosti i umetnosti, mislim da danas ne može neko da odraste", kazao je Zijah.

U bivšoj Jugoslaviji imao je veliku ulogu u obrazovanju i informisanju mladih. Svojevremeno je na televiziji bio deo ekipe koja je tada, u odsustvu interneta, obezbeđivala mladima prozor u svet. Emisije poput Nedeljnog zabavnika, u čijem kreiranju je Zijah učestvovao, su bile izvor informacije. Danas imamo potpuno drugu sliku i parametre za razmišljanje.

"Došao je apsolutno drugačiji sistem u kojem televizija više nije izvor informacija, već sredstvo informisanja, u političkom, globalnom ili kapitalističkom smislu. Samo se postavlja pitanje da li mlade uopšte treba informisati i da li to u kapitalizmu ima smisla iz ugla kapitala. Treba... Ali mora postojati distanca i shvatnje da li vlast određuje to informisanje na osnovu svoje širine ili prema svom karakteru. Na primer, ako neko ko nije nikad išao u pozorište i nije se bavio umetnošću, a dobije političu vlast i moć, naravno da njemu pozorište ili umetnost neće pasti na pamet, jer ga nema u svom načinu odrastanja. Tako bi i mladi ljudi trebalo da se formiraju u okviru znanja, a ne u okviru karaktera. Da putuju po svetu, razmenjuju informacije i druže se sa drugima, a ne da čekaju da to sistem reši. Mi smo malo u zabludi da će sistem rešiti sve za nas", dodao je Zijah.

Prema njegovom mišjlenju, omladina danas ima ogroman potencijal nakon svega kroz šta je zemlja zajedno sa njima prošla. Samo, da li će taj potencijal iskoristiti.. Pitali smo ga šta je to pozitivno kod današnjih klinaca.

"Ono što je pozitivno je ogroman potencijal. Kulja to u njima... Sad, da li će to ostati unutra pa se spržiti, ili će izaći u svet i van, to je pitanje samih njih. Kao što je to pitanje bilo i kod moje generacije, kada sam ja odrastao i radio te stvari. Ja sam pre 36. napravio predstavu 'Glumac je glumac', pa sam imao ogromne kritike zašto sam to napravio i što nisam isti kao drugi. Ali to je individualno pitanje, pitanje vaspitanja i zapravo mislim da je to neki odnos prema ličnom životu. Takav odnos prema ličnom životu govori da je potrebno tražiti šta je to što nas same interesuje.

Da li ja moram slušati radio na kojem imaju samo hitovi, hitovi i hitovi? Mi onda i seremo kao hit, i jedemo kao hit i imamo seks kao hit. Stalno čekamo hit da bi nam se nešto dogodilo. Mi smo vaspitani da je hit nešto najbolje i stalno čekamo te najbolje hitove koji se vrte 24 sata. Slušamo uveče i jedva čekamo da se probudimo da bi opet posle tri hita čuli hit. Mladi nisu svesni toga da je hit samo zbir informacija koji je civilizacijski produkt, ali ga trebamo svesno izbegavati i u tome je lepota života! Što svest o onečemu ne treba da negiraš, već da se izmakneš i potražiš svoj svet kao pandan tome", zaključio je on.  

A to mora svako sam za sebe...

"To je individualna stvar, i to je kao lična higijena. Svako se pere za sebe. Ne postoji kolektivno pranje ni usta, ni guzice ni sisa... prema tome, zašto čovek ne bi imao ličnu higijenu sam za sebe", poručio je Zaijah.

M. Leđenac

Audio snimak, izvolite!