Jesam li spreman za ludnicu?

   Kod psihologa idu ljudi koji su savršeno zdravi, pravi i normalni, ali koji se trenutno nalaze u nekoj psihičkoj tegobi, u nekom konfliktu ili jednostavno ne znaju šta da rade u određenoj situaciji.

   Da li se terapija kod psihologa može shvatiti kao izlaz iz ponekad nezidrživih pritisaka svakodnevice, rokova, problema i dilema, sa kojima se svakodnevno susrećemo? Naše mentalno zdravlje takođe mora da se neguje kao i fizičko, pa onda, zašto je odlazak kod psihologa ili psihijatra u našem društvu i dalje tabu? O ovoj temi razgovarali smo sa doktorantom na Odseku za psiholgiju Univerziteta u Novom Sadu Nikolom Samcem, koji je upozorio da kod nas još postoji stav da kada ideš kod psihologa ti si lud, psihički nestabilan i moraš da ideš u "ludnicu" na posmatranje.

   “Ne, nije tako. Kod psihologa idu ljudi koji su savršeno zdravi, pravi i normalni, ali koji se trenutno nalaze u nekoj psihičkoj tegobi, u nekom konfliktu ili jednostavno ne znaju šta da rade u određenoj situaciji. Nažalost, u našoj kulturi još uvek postoji fenomen skrivanja od drugih. Verovatno veliki broj ljudi smatra da je zadatak psihologa da otkrije te tajne. To jeste tačno, ali u smislu da kada je osoba spremna da psihologu poveri sve što joj je na duši, ona za uzvrat dobija pomoć”, rekao je Samac.

   Kako je objasnio, psiholog nije tu da bi nekoga osuđivao i kažnjavao za dela koja je činio u prošlosti. Zadatak psihologa je da usmeri osobu koja ima problem, ka njegovom rešenju. “Psiholog ne rešava problem za osobu, već je uči da taj problem reši sama”, kazao je Samac.

   Na novosadskom univerzitetu radi više psiholoških savetovališta za studente, neki su u sklopu fakulteta, neki u studentskim domovima, a postoji i mogućnost onlajn pomoći. Koliko se ovakav vid pomoći zapravo i koristi, ne samo među studentima, već i među drugim građanima, govori podatak Instituta Batut iz 2014. godine, da kod nas samo od depresije pati između 300 i 400 hiljada ljudi, a da se od nje leči svega nešto više od 2.000.

   Kako je Nikola objasnio, ovakva vrsta pomoći ne znači da ste zreli za ludnicu i da ćete morati da koristite lekove, već je konstruktivna i zasniva se na razgovoru.

   “Lekove piju ljudi koji imaju veoma velike psihičke probleme, koje razgovor sa psihologom ne može da reši. Za sve ostale poremećaje i probleme, kao što je na primer “burn out” od velike količine obaveza i slično, mogu da pomognu psiholozi, psihoterapeuti ili savetnici”, kazao je Samac.

   Dodao je da prijatelj može da bude od velike pomoći i da može da sasluša probleme i dileme koje osoba ima, ali da je razlika između toga i razgovora sa profesionalnim psihologom – upravo znanje o ljudskom ponašanju i generalnim problemima koje on poseduje.

   “Psiholog može da iskoristi sva svoja znanja, a u razgovorima se često ide i u prošlost i u budućnost, ne radi se samo o sadašnjosti. Psiholog često cilja jednu tačku oko koje zatim sa osobom koja ima problem obrađuje temu”, kazao je Samac.

   Maja Leđenac

Photo: sunrie.wordpress.com