Anksioznost - strah od života?

Istraživanja pokazuju da su neki oblici anksioznosti relativno česti kod studenata. Takvo stanje se najčešće javlja pred ispitni rok ili slične stresne događaje, te ga mnogi nazivaju fobijom 21. veka.

foto: www.boredpanda.com

Jedna od mnogih studentkinja koja se suočila sa anksioznošću je Mаrija Sušić. Ona nam je ispričala da je tokom celog života osećala neko prisustvo anksioznosti, koje se manifestovalo u prevelikoj brizi za porodicu i fakultet.

"Želiš da držiš sve pod kontrolom, da ti odgovaraš i da ti kontrolišeš sve oko sebe", kaže Marija, dodajući da je najbolje rešenje pronaći nekoga ko će vas razumeti i saslušati bez osuđivanja.

Psihoterapeutkinja Dragana Jovanović Boka objašnjava da anksiozno osećanje ima svaka osoba kada se nađe pod stresom, posebno ako su u pitanju neki važni događaji poput ispita, odvajanja od bliskih osoba, preseljenja i slično.

"Pitaš se koliko ćeš biti kompetentan, sposoban i u stanju da prevaziđeš te stvari. Kada prođe događaj, ljudi uglavnom smire svoj sistem i to se smatra jednom normalnom odbrambenom reakcijom. Tako smo kodirani, genetski napravljeni: da na situaciju koja je za nas opasna, reagujemo strahom", kaže Boka.

Dragana Jovanović Boka

Ona dodaje da su, sa druge strane, osobe sa anksioznim poremećajem sklone generalizovanju i katastrofiziranju za koje je je potrebno pronaći uzrok.

"Na primer: 'ako ne dam ovaj ispit, nikad neću završiti fakultet' ili 'ako ne završim fakultet, ne smem da se vratim kući' ili 'ako me ova devojka odbije, ja sam nesposoban ili nesposobna da ikad više imam partnera.' To su situacije koje zapravo anksiozna osoba generalizuje. Ključna stvar u terapiji je da nauče razliku. Čak iako nisi uspeo, ne znači da nećeš nikada", zaključila je naša sagovornica.

Prem njenim rečima, na pojavu anksioznosti mogu da utiču i način i okruženje u kojem je osoba odrasla.

"Ako smo odrasli stabilno, u relativnom odnosu prihvatanja ili ljubavi, naša reakcija na stresni događaj će biti daleko manje osetljiva", rekla je Boka.

Lidia Turo, doktorka iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, prema svom iskustvu kaže da je anksioznost treći najčešći razlog zbog kojeg se studenti javljaju u savetovalište, kada je u pitanju mentalno zdravlje. Ona dodaje da je "stigma česta".

Lidia Turo

"Stigma generalno postoji vezano za obraćanje psihologu ili psihijatru, ne samo vezano za anksiozni poremećaj, nego u vezi bilo kog mentalnog problema", kaže Turo, dodajući da se u Zavodu izuzetno poštuje poverljivost pacijenata.

Što se tiče lečenja, Dragana Jovanović Boka navodi da je najbolja kombinacija lekova i psihoterapije u trajanju od tri meseca, ali da je najvažnije početi sa terapijom jer se anksioznost može prevazići.

Aljoša Mudri