Work and travel: Po pare preko bare

Programe koje nude Work and travel agencije mladi studenti već niz godina prihvataju oberučke. To je prilika da putuju, vide mesta i upoznaju kulture koje im možda trenutna novčana situacija ne bi omogućila. Neki odu jednom i kada se vrate nemaju potrebu opet da idu. Međutim, više je onih koji se iznova vraćaju. Dvadesetčetvorogodišnji Novosađanin Branislav Milić je jedan od učesnika programa Work And travel u kom je prvi put učestvovao 2013. godine. Živeo je gradu u Virdžiniji četiri meseca nakon čega se vratio u Srbiju kako bi mogao, kako kaže, "koliko toliko" da završi akademiju i opet aplicira. Ovaj put se odlučio za Kaliforniju.

"Grad koji sam izabrao je Santa Barbara koji je turistički, najgore mesto za početak, jer je to najskuplje mesto za nekog ko je sam na svoju ruku došao da živi i da uopšte opstane ovde" kaže Bane ali ipak skreće pažnju i na one lepe stvari koje grad nudi. 

"Veoma je velik grad i prepun je  turista i ima baš dosta dešavanja koja su i za turiste i lokalce. Postoji i kritična masa, znaš oni što voze bajseve po celom gradu dva puta nedeljno, koncerti se održavaju svuda, i na mestu gde ja izlazim tokom cele nedelje postoji program bukvalno od punk rock do karaoke večeri, otvoreni mikrofon... Barovi u mom okruženju imaju tako organizovan program da je on potpuno posvećen interakciji sa gostima. Inače, ovde su konstantno koncerti! Bio sam na Adicts, Patti Smith,... potpuni haos".

Kako Amerikanci prihvataju strance koji dođu da rade?

 "Pazi, mene su super prihvatili. Prošle godine sam se družio sa ljudima koje sam znao s posla, sa Balkana i Amerikancima koji su radili na istom mestu. To je u početku izgledalo kao takmičenje ko je u čemu bolji, ko može više da izlazi, pije i takve stvari. Ali to je samo u početku, tipična mačo s..nja, posle toga je prešlo u normalu, normalno druženje, žurke, organizovanje večera i gomila toga".

Kada ljudi pomisle da su sami, daleko od porodice i prijatelja ne bude im svejedno. Međutim, Bane kaže da nostalgija jeste donekle problem, ali kada je reč o nekim problemima u koje možete da upadnete agencija vam čuva leđa.

"Dosta oni brinu o nama, na primer ako se nešto desi, zdravstveni problemi, neko upadne u nevolju, ako nismo osigurani, tako da sa tim nema nikakvih problema. Ali ja sam u oba puta u Americi imao problem jer su oni ponudili smeštaj čija je cena bila abnormalno visoka za period od četiri meseca koliko bih boravio u njemu i to je čista pljačka. Ali ni to nije bilo do njih nego do ljudi iz Amerike. Tako da sam uvek išao na svoju ruku, to je inače jedina zamerka koju imam a ovako u globalu se veoma brinu o studentima".

Koliko se tebi isplati da odlaziš tamo?

 "Većini ljudi koji se odluče na ovako nešto to se isplati jer mogu zaraditi dobre pare za tih nekoliko meseci. Možeš čak i da uložiš u nešto kada se vratiš kući. Ali ja nisam razmišljao o tome na taj način, više sam hteo da iskusim nešto novo i drugačije, da upoznam drugu kulturu i proputujem.

Ima ljudi koji rade i više poslova od jednom, što im je i dozvoljeno ukoliko jedan ne utiče na drugi kada se gleda učinak. Obično su to ljudi koji imaju porodice, kredite, dugove pa na taj način pokušavaju da stanu na noge. Ja radim jedan posao, počeo sam od pravljenja sendviča na liniji, a sada sam glavni kuvar koji menja menadžera po potrebi i imam dobru platu. Imam nameru da se vratim, ali ne žurim nigde".

Jelena Mijatović