Treba da budemo manje samokritični

Koliko brinemo o sopstvenoj psihi, o stanju uma i duha? Da li ih dovoljno negujemo? Higijena i nega tela nam je svima nekako normalna stvar, dok negovanju psihe ne posvećujemo svi dovoljno pažnje. Danas često čujemo termin mentalna higijena, ali znamo li šta on zapravo označava?

Foto: stylecraze.com

Vesna Laković je pedagog, sertifikovani mindfulness instruktor i autor različitih radionica za mlade u oblasti ličnog razvoja. Ona kaže da postoje različiti načini da se brinemo o mentalnoj higijeni, ali da je ona svakako neophodna.

"Mentalna higijena je za mene briga o mentalnom zdravlju, nešto što je oduvek bilo potrebno, osnova. Na koji način ćemo se brinuti o mentalnoj higijeni je na nama samima. Da li će to biti kroz psihoterapiju, kroz grupe podrške, kroz održavanje svakodnevnih zdravih navika i bavljenje sobom, to je individualna stvar, ali ja mislim da je svim mladim ljudima, a odraslima možda i više, potreban odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta", kaže Vesna.

Ona smatra da, kada se nalazimo na životnim prekretnicama i donosimo važne odluke, nečije objektivno mišljenje može mnogo da nam pomogne, jer nas ta osoba ne poznaje i može da sagleda našu situaciju iz neke potpuno druge perspektive.

"Ta osoba može da nam otvori oči, da nam bude podrška i pomoć da shvatimo da je ok ako nekad nismo ok i da je ok da imamo momente kad nam se ne ustaje iz kreveta i da nam nije ni do čega, ali da treba da nam se upali lampica ako uvidimo da je to nešto što traje duže od nedelju dana i da je onda pravo vreme da se obratimo nekome", objašnjava Vesna.

Prema njenim rečima, iako se danas sve više priča o mentalnoj higijeni i mentalnom zdravlju, još uvek ima dosta predrasuda i stigmatizacije te teme.

"Imam utisak da se briga o mentalnoj higijeni svodi na 'izaći ću vikendom i napiću se i proći će me sve', ali onda kad to preraste iz vikenda u vikend, pa i radnim danima, to često preraste u bolesti zavisnosti, a da nismo ni svesni da imamo problem i guramo ga pod tepih. Mislim da je razgovor jako važan i sa prijateljima i drugim bliskim ljudima, a ja sam uvek za to da se razgovor vodi sa nekim ko je u tome stručan", ističe naša sagovornica.

Vesna je majndfulnes instruktor. Majndfulnes je termin koji označava svesnu pažnju, prisutnost i fokus.

"Mene pomalo iritiraju priče 'be in the moment', 'živimo u trenutku' i pregršt tih pozitivnih, motivacionih poruka. Ja sam potpuno protiv toga. Majndfulnes podrazumeva biti prisutan i u stvarima koje nisu baš tako sjajne, odnosno, osvestiti da možda nismo ok, da nam se dešava nešto što nam teško pada i učiti kako se nositi sa tim, ne samo u vidu misli, osećanja i senzacija u telu, već osvestiti i odnose sa drugima", objašnjava ona.

Vesna kaže da se na treninzima majndfulnesa radi i na osvešćivanju komunikacije sa drugima, našeg ponašanja u stresnim situacijama i načina na koji provodimo dane. Prema njenim rečima, iako su neka istraživanja pokazala da majndfulnes povećava pažnju, koncentraciju i fokus, ljudi uglavnom kažu da im majndfulnes pre svega omogućava da bolje prihvate sebe, da budu manje samokritični, da prihvate da je sasvim u redu da nisu uvek sto posto raspoloženi i što nemaju uvek pozitivne misli.

"To ne znači da se ne preuzima odgovornost da se radi nešto i da se samo uživljavamo u svoju patnju, već da je problem osvešćen i da možemo nešto da uradimo po tom pitanju, a ne da se pravimo da smo srećni kada smo ustvari tužni. Majndfulnes svakako nije zamena za psihoterapiju, to je samo tehnika i sredstvo koje može da nam pomogne u određenim životnim fazama, ali to nije uvek dovoljno, pa je potrebna i psihoterapija", kaže Vesna.

Jedan od načina na koji možemo brinuti o mentalnoj higijeni može biti i kroz učenje o nekim pojmovima koji formiraju naše stavove i ponašanje. Srđan Mutlak je specijalista u oblasti socijalne inkluzije, bavi se transakcionom analizom, a u KC Lab drži predavanja pod nazivom "Slikovita psiha" i organizuje različite psihološke diskusije. On kaže da je mentalna higijena pre svega rad na sebi i regulisanje sopstvenog ja.

"Kao što se peru zubi, kosa, kao što se kupa i seku nokti, tako treba i da vodimo računa o svom psihičkom organu. Priznaješ da je psiha deo nas i onda je neguješ. Mi negu baš i ne poznajemo kao kultura, pogotovo što smo i blago narcisoidni i onda ne želimo da se priklonimo tome, a blago smo i antisocijalni, pa se pitamo 'da li pričati o tome ili bolje ne' i onda mislimo 'bolje ne, mogu ja to i sam, ja sam snažan' i tako dalje", objašnjava Srđan.

On smatra da je psihoterapija za naše prostore preko potrebna, ali da je problem njeno banalizovanje.

"Problem je pronaći pravi problem. Imate ljude koji dolaze na psihoterapiju i pričaju o tome da li treba da kupe novog psa ili ne, a zapravo problem je nešto drugo. Problem je doći do toga i animirati prave, egzistencijalne probleme, jer iza toga što nemaju psa verovatno postoji neki drugi problem. Generalno, ljudi ne idu na terapiju, idu kad im je frka, ali im se to ipak na neki način približava, priča se o tome", kaže naš sagovornik.

Srđan smatra da se previše kritikujemo i da ne znamo da se negujemo, a da bi postojao psihološki napredak, potrebno je mnogo nege.

"Prvo je potrebno da se osoba izneguje, a tek onda je moguća mala kritika i to na ponašanje, ni slučajno na biće. To je terapija. A šta mi radimo? Mi kritikujemo i biće i ponašanje i sve živo unižavamo, a od nege ni korena. Kulturološki nismo baš skloni terapiji i zbog toga je stanje alarmantno i zbog toga to treba da bude prioritet u našem društvu", kaže on.     

Diskusije koje Srđan vodi u KC Lab obuhvataju gledanje kulturološki značajnih filmova i stand up-ova, a na predavanjima "Slikovita psiha" trudi se da na kreativan način, kako kaže, približi manje poznat rečnik transakcione analize, odnosno, emocionalne pismenosti.

"Mnogima je nepoznata ta osnovna rečenica 'kada ti ponašanjem, ja osećanjem'. Pokušavam da približim osnovne pojmove i da objasnim značenja poput progonitelja, žrtve, drajvera, svega onoga što sam ja naučio kroz nekoliko godina. Poenta je da probudim diskusiju u grupi i da se zabavimo", objašnjava Srđan.

O mentalnoj higijeni govorili smo u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim", koju možete čuti u plejeru.

J.Golubović