Puls mladih: provod na Keju bez premca

Kako stvari stoje, novosadski Kej žrtava racije još dugo će biti glavno letnje mesto za izlazak mladih. Njihovi razlozi su jednostavni i ubedljivi: lokacija je "in", ima mnogo ljudi, temperatura je niža, cure, momci i Dunav su lepi, mogu da razgovaraju bez vikanja, dima i klaustrofobije, i naravno – nemaju novca za provod u kafićima.

Ipak, nakon što smo proveli celo veče i deo jutra sa novosadsko omladinom, stekli smo utisak da manjak novca nipošto nije odlučujući faktor prilikom njihovog izbora noćne zabave. Čak i da devojke i momci sa Keja na saldu imaju sulude količine deviza i dalje bi izlazili na Kej, samo bi im porasli kvalitet i količina hrane i pića.

Bez lažne sentimentalnosti, devojke i momci sa Keja listom tvrde da im nedostaje novosadski korzo o kom su slušali od roditelja te da je upravo ovakva polu-gerilska, masovna sedeljka na otvorenom moderna verzija gradskog šetališta i melting pot-a za mlade.

Naša avantura je počela kako i dolikuje – pomaganjem pogubljenom vozaču da se vrati u Rumu, nezvaničnu srpsku prestonicu loše vožnje. Na usidrenom brodu u toku je bilo slavlje na kom je narodni ansambl svirao EKV, zbog čega je taj deo šetališta bio neprirodno pust.

Tu i tamo zaticali smo usamljene duše sa moblinim uređajima, a posebno nas je osvežilo zapažanje da se telefoni u grupama retko koriste za beg u virtualno i više služe za puštanje muzike. To nam je potvrdio i mladić kom se dopada mogućnost da svako društvo uživa u svojoj muzici ne smarajući druge ličnim odabirom provoda.

Zbog pesme, društva, žena, a i zato što ne znaju gde bi drugde, na Keju se provodila grupa od sedmoro mladića i devojaka. Ne umeju nam tačno reći šta bi ih odvuklo na drugu lokaciju, kakav ambijent, ekipa i eventualni "program" i Kej doživljavaj kao prirodno noćno stanište o čijoj se svrsihodnosti ne polemiše.

"Tu se uvek okupljala omladina", rekoše nam lakonski, dok jedan od njih, pogleda izgubljenog u daljini, setno veli da je došao ovde da oplače Zvezdin remi sa Radničkim.  

Preko puta, ispred supermarketa se okupilo dvadesetak duša koje strpljivo čekaju da kasirke obave ponoćni obračun. O tome koliko je unosan omladinski promet tokom noći najbolje govori činjenica da je prodavnica pomerila radno vreme i otvorena je do dva časa, umesto ponoći.

"Oduševljena" prodavačica rekla nam je da zbog toga dolazi kući tek u pola četiri, što bi bilo podnošljivo da joj je makar plaćen prevoz. Nižu se bar kodovi za pivo, vino, vodu, sokove i adut iz potaje – vinjak u svim oblicima i zapreminama.

Osetno starija, sredovečna trojka stoji ispred prodavnice i komentariše Kej, jednog od njih svi znate, legendarni noćni grebator kog od sreće uvek deli 30 dinara. Dopada im se način na koji se omladina provodi, Dunav nema alternative i po njima je ovo dobar štos da se u 21. veku oživi gradski korzo.

Jedan od njih voleo bi da se od spomenika "Porodica" do plaže Bećarac napravi jedinstvena celina za letnji provod, pomirljivo zaključujući da kakva nam je država, omladina i nije tako loša. Tu negde smo načuli razgovor dva momka o temi sasvim ozbiljnoj, sa poentom da i kada sudove pereš možeš to učiniti preko one stvari, a možeš i kako dolikuje. U svakom slučaju, neguju stanje svesti koje ohrabruje.

Samo jednu ružnu opservaciju smo čuli tokom noći, od više ljudi: omladina previše pije. Polna struktura više ne igra nikakvu ulogu i devojčice se više ne zadovoljavaju time da "prate" dečake u alkoholu.

"Gledam je pre neki dan, nemaš je šta videti, jedva drži onu dvolitru, ali je zato prazni kao muško", čuli smo sinoć od svedoka.

U jednom trenutku učinilo nam se podesnim da posedimo sa pomalo izolovanom četvorkom, plus bicikl. To je inače hit, psi i bicikli, ipak je ovo NS. Momci i devojka takođe nemaju jasnu viziju gde bi to sedeli da nema Keja, odnosno šta bi ih odvuklo odatle, ali su složni da je ovo najbolji način druženja.

Bez pritiska gomile, isforsiranih kafana i cena u njima, na čistom vazduhu i najvažnije – bez zaglušujuće buke koja ih ometa u razgovoru. Svesni su da je laznotelečki način provoda više poziranje i trošenje nego realna zabava i druženje i ne vide svrhu u izlasku s najboljim drugarima ukoliko ne mogu da se kvalitetno ispričaju.

Lepo i korisno

Važno je istaći da su svi mladi s kojima smo razgovarali i te kako svesni društvenih problema koji ih okružuju: niskog životnog standarda, korupcije, neadekvatnog obrazovanja, nepotizma, nespremnosti vrha za promenu duha i imidža svoje zemlje… ali se takva priča po pravilu završava njihovom nemogućnošću da svoj bunt i ideje adekvatno kanališu, makar i protestima. Apatija i inertnost ih ubija u pojam ali društveno su obezglavljeni i svedeni na lične inicijative.

S tim u vezi, red je da pohvalimo Grad koji je prepoznao Kej kao glavno okupljalište mladih i postavio tamo dva mobilna toaleta i četiri nove kante za otpatke. Neki od naših sagovornika/ca smatraju da je Kej zreo i za pravi, veliki kontejner, a nas je obradovalo to što nakon fajronta glavna novosadska džada nije izgledala kao na fotografijama naše novinarke Nataše Šaru, koja je uoči Egzita snimila katastrofalnu količinu đubreta duž celog šetališta. Sada je situacija osetno bolja, mladi se koliko-toliko trude da makar ostave flaše pored punih korpi, a u tome im na svoj način pomaže simpatični sugrađanin Stanko.

Podnošljivo prljav kraj večeri

Njega smo zatekli kako biciklom s prikolicom sakuplja sekundarne sirovine. Kaže nam da redovno ide Kejom, uglavnom nema problema ali što je noć tamnija, to su i pretnje i potencijalna kavga sa primitivcima realnija mogućnost. Osim što čisti grad i zarađuje za život u isto vreme, Stanko nam se požalio da naša zemlja ne shvata značaj recikliranja i da za jedan evro hrvatski sakupljač mora priložiti 15 limenki, a srpski čak 120. Dok nogom sabija flaše i piksle priča nam 1001. avanturu sa lepog plavog Dunava, nesvesno nas podsećajući da "što je njiva veća, to i kukolj bolje raste". Srećom, i dalje u debeloj manjini.

Naravno, mali grad nosi svoje pednosti i ubrzo srećemo poznanika, budućeg novinara, i njegovu ekipu. Iako jednu generaciju mlađi, s lakoćom pronalazimo istu mentalnu talasnu dužinu, bistrimo politiku i svetsku pravdu. E, tome, između ostalog, služi famozni Kej, odnosno njegova korzoidna priroda.

Saznajemo da je noćni život u Porti postao nepodnošljiv zbog komunalaca, vrućine, nepostojanja toaleta i sveopšte kič-histerije koju proizvodi industrija zabave smeštena u strogom centru. I njima je Kej idealna oaza koja obuhvata sve segmente dobrog noćnog provoda, problem je bio i ostao – pare.

Fajront, onaj pravi

Ispostaviće se da je Porta tokom leta postala svojevrsna afterparti lokacija, gde smo i skončali nakon što je prodavnica zatvorila vrata, a vetar počeo da ispoljava mračniju stranu karaktera. U najgluvlje doba organi reda manje revnosno teraju omladinu kraj najružnije fontane u državi, okolni dućani su otvoreni do četiri ujutru, a i znate kako ide – iz centra je kuća svima jednako daleko.

I.M.