...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music mix by Marko

Društvo / Aktivizam

Onlajn nasilje je svakodnevna pojava

25.11.2019.

Širenje glasina i etiketiranje već dosta dugo su neugodan i izazovan aspekt života maltene svake mlade osobe, a sveprisutnost pametnih telefona i porast društvenih mreža doveli su do novih oblika zlostavljanja.

.

Najčešća vrsta maltretiranja koje mladi susreću je prozivanje na društvenim mrežama. Pored toga, kažu da se često dešava i da neko širi lažne glasine o njima na internetu, a čak su i bili meta fizičkih pretnji na mrežama. 

Devojka koja je želela da ostane anonimna ispričala nam je da je kroz fotografiju iskusila onlajn vršnjačko nasilje.

"Jedna devojka je fotkala moju devojku i mene. Bez našeg znanja, naravno. Slikala nas je dva puta i oba puta postavila na stori. Prvo je stavila 'jaoj što su slatke', naravno, sarkastično. Potom je stavila 'lezbejkača mala' što krši zakon i predstavlja diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije", kaže ona.

Naša sagovornica tvrdi da ljudi nisu svesni toga da je situacija u kojoj ih je neko snimio bez njihovog znanja protivzakonita.

"I ta neka 'tiha deca' u razredu, više puta sam dolazila u iskušenje da im kažem 'je l' ti znaš da je to zabranjeno'. Mislim da sam čak jednom i rekla, a da su oni bili previše pasivni i uplašeni da išta kažu. Posle te situacije i to bezazleno snimanje mi je smetalo. Prilazila sam ljudima rečima 'slušaj ja znam da je to što radiš bez loše namere, ali meni to jako smeta, zbog čitave situacije'. A o njihov odgovor je bio 'ma, opušteno'", kaže naša sagovornica.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Prema njenim rečima, ljudi koji nisu prošli kroz takve situacije ne mogu ni da ih shvate. Kad god je otvarala profil na nekoj društvenoj mreži, bila je svesna šta se sve može dogoditi.

Tijana Milošević je istraživač Centra za prevenciju nasilja na Univerzitetu u Dablinu. Prema njenim navodima, prošlogodišnje istraživanje tog centra pokazalo je da je oko 16 odsto mladih u Srbiji iskusilo nasilje online, dok se oko 15 procenata susrelo s tim lice u lice. Ovaj podatak je sličan onima u drugim zemljama, bar kada je njihovo istraživanje u pitanju. Prema njenim rečima, ljudi često nemaju svest o tome šta sve može da bude nasilje.

"Sajber buling (bullying) može da bude i anonimno zbog osobina interneta, jer osoba koja je napadnuta ne zna ko joj to radi. Međutim, istraživanja obično pokazuju da dete koje je napadnuto obično zna ko ga napada. Ne postoje jednostavne razlike između onih koji su žrtve i onih koji su nasilnici. Vrlo često se dešava da deca koja su bila napadnuta i sama, iz osvete ili da se odbrane, postanu napadači. Tako da imamo veliku grupu dece koja spadaju i u jednu i u drugu kategoriju", ispričala je Tijana.

Prema njenim rečima, mladi uočavaju ali ne pričaju nužno o toj vrsti nasilja, ponajviše zbog toga što je deci koja su bila žrtve nasilja teško da sa nekim pričaju o tome, zato što ne osećaju da će dobiti adekvatnu podršku.

"Kada se to dogodi, nisu baš voljni da pričaju s nekim o tome, jer se često događa da im roditelji oduzmu mobilne telefone ili zabrane upotrebu društvenih mreža. Misle i da ih stariji neće razumeti i da će samo napraviti još veću frku", objasnila je naša sagovornica.

Razgovarajući sa našim mladim sugrađanima o ovoj temi, uglavnom smo dobili odgovore da smo svakodnevno svedoci onaljn nasilja, posebno putem komentara na mrežama. Kako su rekli neki od njih, generalno kod ljudi u našoj zemlji ne postoji svest o tome da takvo ponašanje može da izazove velike probleme.

2 jpg

"Ne znam da li bi se neko usudio, pozvao 192 i rekao da je na društvenoj mreži video nasilje. Zaista smatram da bi ljudi trebalo da se edukuju u tom pogledu i tek kasnije možda mi kao zajednica možemo da utičemo na onlajn nasilje", glasio je jedan od odgovora.

"Uglavnom kada vidim tako nešto, kliknem na riport. Mislim da bi svi to trebalo da radimo, jer bi onda taj neko valjda shvatio da to što radi nije u redu", kazao nam je jedan sagovornik.

Kako je rekla Tijana Milošević, mladi prepoznaju nasilje i pričaju aktivno o tome, ali u manjoj meri kada se njima to dešava. 

"Pričala sam s decom o tome koliko upotrebljavaju prijavljivanje i blokiranje koje društvene mreže imaju kako bi taj sadržaj bio skinut. Oni su često odgovarali da ih je strah, jer će nasilnik to saznati, ili prosto neće biti kul, ili će ispasti kukavice, što ih može izložiti još većem ruganju. Jako je bitno da se radi na osnaživanju osobe kojoj se to desilo, na njenom samopouzdanju i da ima adekvatnu podršku svojih drugara. Ne da se od nje napravi kult žrtve, već prosto, da postoji svest o tome da to ne sme da se dešava i da društvo mora da stane iza te osobe", kaže Tijana. 

4 jpg

Savetnica poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Jokanović kaže za Oradio da je opšta atmosfera u društvu zapaljiva. Sve više naslova počinje sa "nećete verovati", "ovo morate videti", "rekao je to i zapalio mreže" ili "srušio je internet", a govor mržnje i netolerancija prema drugačijem su se sve glasniji, kaže naša sagovornica.

"Pristojnost je nešto što više nije zanimljivo, traže se skandali. S druge strane, brzina kojom se informacije prenose nikad nije bila brža, sve se snima, deli na mrežama i u realnom vremenu. Tako da smo definitivno u 'klikbejt' vremenu, nadam se ne još dugo. Naslovi su senzacionalistički i njihov sadržaj odudara od najave, a dok jedni stručnjaci upozoravaju da se radi o svesnoj prevari i trendu koji proizvodi velike i ozbiljne posledice, drugi ističu da je to tek fragment promene koja se događa u novinarstvu, pa i samoj paradigmi vesti", rekla je Tatjana Jokanović govoreći u emisiji "O tome se priča".

Iako su slanje tekstualnih i digitalnih poruka centralni način na koji tinejdžeri grade i održavaju odnose, ovaj nivo povezanosti može dovesti do potencijalno zabrinjavajuće i nesaglasne razmene informacija i ličnih stvari. Tako, recimo, na globalnom nivou jedna četvrtina tinejdžera kaže da su im poslate eksplicitne slike koje nisu tražili, dok sedam odsto ističe da je neko podelio njihove eksplicitne slike bez njihovog pristanka.

J.M.

Možda te još zanima:

.

Seksizam u koraku s vremenom

Seksistički je pitanje o bračnom statusu na razgovoru za posao. Seksistički je da se uglavnom ženama daje starateljstvo jer su…

.

Kakva je stvarna moć onlajn peticija?

Veliki broj ljudi oseća se važno ili korisno nakon što učestvuje u nekoj onlajn kampanji ili akciji. Minimalne donacije ili…

.

Brat od strica nigerijskog princa

"Želite da zaradite mnogo novca, a da pritom radite od kuće?! "Ko je gledao vaš profil ili stranicu na društvenoj…

.

Psihoterapija: Bolje i onlajn nego ništa

Tretman mentalnog zdravlja, kao i sve drugo, sve se više seli u onlajn svet. Ljudi traže više informacija o mentalnom…

.

Svetske promene zabeležene u sekundi

Ako vas je ikad zanimalo koliko ljudi ima na planeti baš u ovom trenutku, koliko je šuma izgubljeno ove godine…

.

Ključevi Omladinske prestonice Evrope predati Amijenu

Ključevi Omladinske prestonice Evrope u petak su, na svečanosti održanoj u Srpskom narodnom pozorištu, predati francuskom gradu Amijenu. 

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 11:00 O tome se priča

Kalendar događaja

Decembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
     

Anketa

Šta mislite o našem novom sajtu?

Oradio logo