Profesori o kojima priča ceo kampus

Većina nas voli domaće srednjoškolske filmove kao što je "Lajanje na zvezde" zbog zaljubljenih tinejdžera i luckastih profesora. Ali, takve primere imamo i u realnosti i to kod nas na Univerzitetu u Novom Sadu!

Profesor Makroekonomije Kosta Josifidis čuven je po tome što je strog, traži mnogo znanja od studenata, ali i neverovatnim ritualima koje je uveo u svoja predavanja. Na primer, kada treba da daje potpis studentima, nalakti se na sto i student treba tačno da nacilja indeks ispod njegove ruke kako bi se upisao. U suprotnom on šara po indeksu sve dok ga student ne namesti na pravo mesto.

"Na kolokvijumu kada nekom od straha bude loše, seda u prvi red i profesor Kosta Josifidis preko celog amfiteatra diže sto i vuče ga – sto škripi sve do provg reda, koji inače nema klupu. I onda dok pišeš kolokvijum, on ti gura u usta čokoladu, keks, vodu. I ne možeš da ne jedeš. 'Profesore ne mogu. Jedi! Dobro, izvinjavam se'. I onda ti tako jedeš iz njegove ruke dok pišeš kolokvijum", priča bivša studentkinja Sandra Vukoslavčević.

Profesor Josifidis je voleo ne samo da bude neobičan na predavanjima, već i u svojoj knjizi "Makroekonomija". Tako u jednoj fusnoti piše da se na predavanju javi ko god pročita tu fusnotu i profesor će ga izvesti na kafu. Voleo je i da se poigrava sa našim znanjem, pa je inflaciju objasnio kao tako poznati izraz u svakodnevnom životu, i istovremeno nepoznat, u istom vremenskom trajanju.

Iako se mnogo toga desi na ekskurzijama, kada se i učenici i nastavnici bolje upoznaju, profesor na Arhitekturi Ranko Radović je studentima branio da idu na Arhitekturijadu, jer nije želeo da finansira njihov seksualni život. Takođe, želeo je da čuje i šta studenti misle, pa im je delio knjige ukoliko su se pokazali pametnim.

"Ukoliko student ne pročita obaveznu literaturu za ispit, profesor Radović je pretio da će ga kući pozvati fiksnim telefonom posle 12 časova uveče. Kad se javi majka studenta on će da kaže 'Dobro veče, ovde profesor Radović', ona će reći 'O profesore, dobro veče' i moraće da probudi svoje dete. I kad student dođe do telefona, profesor mu kaže 'Hajde sad mi recite', a student treba da odgovori 'Prostor je egzistencijalan, egzistencija je prostorna', kaže njegova bivša studentkinja a sada doktor nauka Miljana Zeković.

Profesor Radović je branio i da studenti budu u izlasku nakon ponoći, jer tada ne sme ništa drugo da se radi (ni uči, niti projektuje) osim crtanja akta, uz belo vino i malinov sirup.

Ex cathedra, odnosno samo frontalni način rada prevaziđen je, jer koči razvoj učenika i njegovih sposobnosti. Ograničavajući se samo na udžbenike i predavački način rada ne mogu se razviti učeničke veštine, kritičko razmišljanje, rešavanje problema i pripremanje za celoživotno učenje. Profesor Branko Perović sa Fakulteta tehničkih nauka rešio je da studentima svako predavanje bude zanimljivo, iako je bio strog.

"Profesor je nizak, pa je stalno skakao, stvarno je bio dobar i održavao nam je pažnju. Bio je strog i uvek je pričao normalno, ali se ponekad prodere da nam zadrži pažnju i to je bilo efikasno zato što su ga svi slušali. Često je i objašnjavao gradivo pevajući", kaže studentkinja Bojana Ćorilić.

U razgovoru sa studentima u kampusu saznali smo da profesor Spasić sa Fakulteta tehničkih nauka voli da piše svuda, a ponajmanje po tabli. Kako bi objasnio vektore piše po vratima, klupama, stolicama, sebi... Profesor Krnjetin priča o sebi u trećem licu, pa studenti ne shvataju da li je profesor u učionici, kad će doći i slično.

Profesori često imaju različite metode kako bi održali pažnju studenata, pa neki pevaju, oblače se smešno, imaju neverovatne rituale i pričaju čudno. U tome im sada pomažu i nove pametne tehnologije, koje još uvek nisu uvedene na svaki fakultet, o čemu smo ranije pisali.

Jasna Žugić (zugicjasna@gmail.com)