Praksa sa faksa nije dovoljna, ali se može steći

U većini oglasa za posao, kao jedan od glavnih uslova za angažovanje kandidata traži se radno iskustvo. Samo praksu tokom studija poslodavci i ne računaju, onda se podrazumeva, a bez radnog iskustva, šansa za dobijanjem posla je minimalna.

Da diplomci ne bi imali samo zvanje bez radnog iskustva, studentska organizacija AISEC u okviru Global Talent programa nudi niz stručnih praksi u inostranstvu. Prakse traju od tri do 24 meseca i na njih se mogu prijaviti studenti završne godine studija, oni na masteru ili mlađi od 29 godina, koji su fakultet završili pre najviše dve godine.

Na neku od tih praksi sigurno će se prijaviti Bojana Ćorić, studentkinja master studija istorije. Na ovom smeru praksa postoji na četvrtoj godini studija, ali ukoliko student želi da radi u školi, pa se opredeli za pedagoško psihološke predmete.

"Praksa se na osnovnim studijama stiče tako što se u nekoj školi održi jedan školski čas, a na masteru ukupno tri. Ko ne želi, te predmete može i da ignoriše, tako da postoji mogućnost da se fakultet završi bez ijednog dana prakse. Ko ne želi da radi u školi, može volontirati. Na primer, u Pedagoškom muzeju praksa za asistenta kustosa traje četiri meseca, a za prijavu je potrebno poslati biografiju", kaže Bojana.

Malo prakse tokom studija imala je i Milena Mandić, koja je završila engleski jezik. U okviru predmeta Metodika nastave imali su pet dana prakse u osnovnoj školi, koju bi sami pronašli i u kojoj bi održali po jedan školski čas, a Milena smatra da je to malo.

"Sećam se kako mi je bilo kada sam se prvi put pojavila za katedrom s dnevnikom u rukama. Tokom studija steknemo znanje, ali ne i iskustvo, ne znamo gde se upisuje čas, šta se upisuje, o čemu treba da vodimo računa kada je u pitanju administracija... To se na fakultetu ne uči", iskrena je Milena.

Zato je još od prve godine studija držala privatne časove, potom učila decu engleski u vrtiću, a onda se i zaposlila u jednoj beogradskoj gimnaziji.

Ipak, na Fakultetu tehničkih nauka smatraju da studenti ne bi trebalo da krenu s praksom dok ne usvoje teorijska znanja, odnosno ne pre treće godine studija. Da bi im omogućili što više radnog iskustva, Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, kaže da su pokrenuli berzu praksi.

"Kada kompanija iskaže interesovanje za prijem naših studenata na praksu, mi u roku od deset minuta postavimo tu vest na platformu za taj predmet, te studenti tu informaciju odmah dobiju mejlom. Kako većina ima pametne telefone, konkurs popunimo u roku od sat vremena. Ove prakse su često plaćene, a kasnije se pretvore u ugovor o radu. Naravno, najbolji su na najboljim pozicijama, zato i apelujemo na studente da se trude i da se izbore za rad u dobroj kompaniji", kaže Lalić.

Zbog svega toga i sami poslodavci tvrde da mladi ne treba da očajavaju, jer radno iskustvo može da se stekne i volontiranjem ili honorarnim i "freelance" poslovima, ali da nikako ne treba da sede skrštenih ruku.

Radmila Leovac (shrada88@gmail.com)