Posao: američki san i java

   Kada i zašto studenti iz Srbije odlučuju da odu u Ameriku da rade, zarade i proputuju? Šta ih čeka ‘preko bare’? Kako izgleda biti neoporezovana radna snaga Američkih sezonskih radnika i da li postoje neke pouke i poruke, za sve mlade koji dumaju o ovakvom putu?

      Ovogodišnji sajam poslova 18. i 19. februara je prilika da studenti vide ponude poslova u okviru programa Work&Travel. Od radnika u fabrici čokolade, preko sobarica, konobara, kasirki i hostesa - šarenilo zanimanja prikazuje i primamljivost zarade, u rasponu od 7,5 do 12,5 dolara za sat.

   Kada i zašto studenti iz Srbije odlučuju da odu u Ameriku da rade, zarade i proputuju? Šta ih čeka ‘preko bare’? Kako izgleda biti neoporezovana radna snaga Američkih sezonskih radnika i da li postoje neke pouke i poruke, za sve mlade koji dumaju o ovakvom putu? Naši sagovornici su bili dva Aleksandra i Miloš, koji su nam ispričali svoja radna iskustva i čiju vam priču prenosimo objedinjeno.

   Poslovi su najčešće u gradovima koji su turistička mesta ali ne i metropole, gde je tokom letnje sezone potrebna ispomoć. Agencije vam obezbeđuju posao, avionske karte, ugovaraju smeštaj i papire, na vama je samo da odlučite da finansirate sve i doživite Ameriku. Ipak, koliko poverenja možete imati kada nemate nikakvo iskustvo u takvom poduhvatu? Kome da verujete na pitanje šta vas stvarno tamo čeka?

   Ako želite da se otisnete u Američku avanturu zvanu Work&Travel, morate najpre da imate dovoljno novca da platite agenicijske troškove ali i da vam ostane dovoljno za prve sedmice boravka tamo - ukupno od 2.500 do 3.200 evra, u zavisnosti od države u koju idete i agencije koju odaberete.

   Često se dešava da naši studenti pozajme novac od rodbine i prijatelja, pa radom tokom letnjih meseci u Americi odrade svoj dug. Važno je istaći da studenti često rade dva posla, ili rade prekovremeno, a nekad čak i tri posla (rad vikednom) da bi uvećali svoju zaradu.

   Motivi studenata koji odlaze su svakako finansijska dobit ali postoje i oni turistički – da se vidi i doživi Novi svet. Poslovi u unutrašnjosti kontinenta, na primer u Dakoti, teže se dobijaju jer se plaćaju najbolje. Ako ste na Istočnoj obali, imate na dohvat ruke velike gradove Boston, Njujork, Vašington, ali i nešto manju zaradu. Za dobijanje određenog posla nekada je presudno da imate iskustvo u ugostiteljstvu, kulinarstvu i slično.

   Jedan od preovladavajućih komenatara bivših radnika/putnika jeste da jedan posao tek skromno spaja ‘kraj s krajem’ i da se prekovremeni rad na dva i tri mesta, kao i rad od 14, pa čak i 18 sati dnevno, nametne kao neophodnost.

   Zamisao da 4 meseca radite i mesec dana putujete se može ostvariti tek ukoliko imate dovoljno zarađenog novca. Zavisi i od geografskog faktora. Poslovi u udaljenijim delovima, poput Aljaske, vas ostavljaju daleko od ovog iskustva.

   Radno iskustvo najviše zavisi od ljudi sa kojima radite. Može se desiti da odaberete agenciju koja nije u stanju da ispoštuje vaše specifične želje za radom, ali to je retkost. Najčešće su to poslovi na koje bi u Srbiji malo ko sa fakultetom pomislio, a kamoli poželeo da radi, ali su ipak zarade neuporedive.

   Ako vaš radni dan traje 16 sati, a radna nedelja sedam dana, nije iznenađujuće da ste preumorni tokom boravka tamo. Prejak radni režim će doneti dodatnu zaradu ali na prvom mestu morate da postavite svoju bezbednost. Ona polazi najpre iz sakupljanja što je moguće većeg broja informacija, a potom se oslanja na vašu snalažljivost i volju. Koliko dugo vam traje viza, koji je vaš broj osiguranja, do kada ono traje, gde vam se nalaze važni dokumenti, ugovori, pasoš – ove informacije su esencijalne.

   Iskustvo boravka i socijalizacija su raznoliki. Mahom, Evropljani su interesantni domaćinima. Na poslu upoznajete ljude iz celog sveta. Pogodnostima interneta, ova poznantsva mogu da potraju i zaista nema granice kuda vas taj put može odvesti, što je neuporedivo sa bilo kojom zaradom.

   Povratak kući nosi dosta emocija. Najpre, predstavlja finiš jedne velike avanture, radu koji je u najvećem broju slučajeva doneo i finansijsku korist, ali i povratak u Srbiju, na fakultet, povratak ispitima i obavezama. Povratak porodici i najdražima je neprocenjiv, naročito nakon razdvojenosti od 5 meseci.

   Priče o “velikim parama” i zarađenim desetinama hiljada dolara su za pojedine srećnike tačne, ali češći su oni koji izmire dugove, kupe novi laptop, iPhone, tehniku, odeću i ostanu sa nešto para. Možda za sledeću godinu studija ili još jedan work and travel.

 Vukašin Kartalović