Ovde ne postoji šansa da iz prve rešiš bilo šta!

Svakodnevno nas muče različite muke, ali čini se da su najgore one birokratske. U Srbiji je svako barem čuo za skraćenicu "FTJP", a ako slučajno i postoji neko ko nije čuo, on je srećnik. FTJP znači "fali ti jedan papir". A ako nije papir, onda je pečat, a ako nije pečat onda je uverenje i tako sve od studentskih službi, preko policijskih uprava, čekanja u redovima, pa sve do ambasada u Srbiji. Suma sumarum, birokratski sistem kod nas još uvek ne funkcioniše baš najbolje. 

Nevena Kamelasa je proživela pravu pravcatu birokratsku zbrku u kojoj je glavnu ulogu imao ni manje ni više nego gospodin pečat. Samo što je ovaj put, Nevena pokušavala na sve načine da dođe do pečata, šetajući se od jedne institucije do druge. Na kraju je izvukla deblji kraj - bar što se novca tiče:

"Potreban mi je haški apostil za prijavu mastera u inostranstvu. To je nešto što se inače vrlo jednostavno dobija na sudu u vidu pečata na orginalnu diplomu. Pošto mi je potrebno to i overa dokumenata kod notara, otišla sam prvo kod notara da vidim šta mi je sve kod njih neophodno. Kod notara su mi rekli da se prvo kod njih donose dokumenta na overu, pa onda u sud na apostil. Kada sam otišla na sud oni su mi rekli potpuno suprotno, odnosno da su oni prva stanica, pa tek onda notar. Onda sam zvala poznanicu koja mi je rekla da će me samo šetati i da odem u ambasadu direktno jer se konzul računa kao lokalni notar, tako piše i na sajtu. Pošaljem ja mail da zakažem termin, a od njih stiže odgovor da se oni ne bave time", kaže Nevena.

Posle tri oprečna odgovora od tri različite institucije, u jednom danu, ona je na kraju izabrala varijantu koja nije ni malo jeftina.

Sa druge strane, jedan od većih problema su i redovi ispred različitih službi. Ljudi krenu da se okupljaju sat, dva pre početka radnog vremena kako bi stigli da budu u prvih 15, 20. I to nije sve, čeka se u redu kako bi zakazali termin isključivo za taj dan, a ako se pitate zašto jednostavno ne zakažu online, evo odgovora - može, ali dva meseca unapred. No, za neke redovi nisu problem, ali protekcija koju neki imaju, jeste.

"Svi čekamo u redu, a onda neko dođe sa pričom, kao samo nešto da pitam i ostane pola sata, a to se pogotovo kod lekara dešava", priča dvadesetosmogodišnji Miloš Jovanović.

"Uvek neko ima nekoga preko koga će da preskoči red, pa valjda ako smo već u redu treba da se poštuje neki red. Još, kao, naglašavaju da mora da se zakazuje, a ulazi ko hoće i kako hoće. I niko drugi sem ljudi nije kriv za to, jer nema veze koja je vrsta usluge, pravila se ne poštuju", dodaje Miloš.

Definitivno je da ima problema i da njihova rešenja treba tražiti na više strana i od više ljudi. To je shvatio i Milan Trbojević, jedan od ovogodišnjih dobitnika Youth Hero nagrade. On je napravio internet stranicu koja se zove FTJP i tako bar malo olakšao borbu sa birokratijom.

"U praksi se dešava da je ljudima birokratija jako strašna, te smo napravili ovu stranicu koja je namenjena prvenstveno pravnim licima, saveti su uglavnom u vezi sa porezima. I ja sam prolazio kroz mnogo birokratskih zavrzlama. Saznao sam da je moje prezime administrativna greška, dakle nekoliko generacija unazad je greška. A svi klijenti, puta njihovi problemi, prolaze preko mene", uz osmeh govori Milan i dodaje da da u sudu, katastru i složenijim sistemima koji imaju veze sa pdv-om ima mnogo problema.

Milan dodaje da i fizička lica uvek mogu savetodavno da se jave, a jedino što može da poruči svima koji dele ove muke je da se naoružaju strpljenjem.

Za neke birokratije se kaže da su neefikasne i previše komplikovane i nefleksibilne za pojedince. U modernim teorijama menadžmenta ključnu stavku igra ukidanje nepotrebne birokratije, odnosno, da bi to mogao da bude ključ za rešavanje problema nekih političkih kampanja. Nažalost, teorija je jedno, a praksa drugo. Dok se ovaj sistem ne reguliše jedino što možemo je da se dobro pripremimo i da uvežbamo strpljenje.

A ako to ne bude dovoljno, možda pomogne savet jednog Brazilca koji živi u Srbiji već sedam godina i naravno, za to vreme se suočio sa našom birokratijom i sa tim da ovde ništa ne možeš da uradiš iz prvog puta. Srećno!

J. Božić