Novac nije najvažniji za kvalitetnu nastavu

Studenti Odseka za istoriju na novosadskom Univerzitetu prave društvenu igru "Arena Civilizacija", kako bi decu zainteresovali za istoriju, ali i kako bi se oprobali u nečemu čime će se u budućnosti baviti. Drugačiji od uobičajenog načina rada sa studentima pokazalo se da im drži pažnju, a praksa je ono što mnogi priželjkuju

Igra "Arena Civilizacija" stavlja igrače u ulogu sukobljenih generala koji imaju samo jedan zadatak – da u potpunosti unište protivnikovu vojsku (više o pravilima i ideji pročitajte na Univerzitetskom odjeku). Nakon dve godine proučavanja, testiranja, menjanja i prilagođavanja ova igra konačno je privedena kraju. 

"Ovo je sjajna prilika da praktično znanje koje posedujemo iz istorije primenimo u obliku igrice, što je jedan zabavan projekat. Mogli smo da izrazimo svoju maštovitost i kreativnost, na način na koji do tada nigde nismo imali prilike. Ne mogu da kažem da smo imali sličan projekat na fakultetu, ali smo bili i ograničeni istorijskim realnostima, tako da nismo mogli baš previše mašti da damo oduška", kaže jedan od studenata koji je osmišljavao igru Dimitrije Mulić.

Drugi student, Mladen Jović kaže da je u početku bilo jako teško, jer stvarati jednu društvenu igru uopšte nije naivan proces. Kako bi igra funkcionisala, potrebno je mnogo računanja i matematike, često dolazi do neslaganja među kolegama koji učestvuju u svemu tome, ali, kako kaže Mladen - sve je to normalno i prirodno i svi žele najbolje za taj projekat.

Studenti su sa profesorima iz Centra za istorijska istraživanja (CII) Filozofskog fakulteta aktivno radili na igri dve godine, a sada im preostaje "došminkavanje" igre i razvijanje marketinškog plana.

"Njima je to bilo dosta zanimljivo, dosta su bili angažovani u početku, ali prosto očekivanja studenata su mnogo veća i oni onda kad počnu nešto novo da rade, odmah zamisle da je to nešto ekstra ekstra veliko, ali da bi se nešto tako veliko postiglo treba da prođe vreme i da vidimo kako će javnost da reaguje na igricu. Redovno smo se sastajali, redovno smo radili, prosto im je bilo zanimljivo da nauče nešto novo", kaže profesor sa Odseka za istoriju Svetozar Boškov.

Amerikanci takav način rada zovu learning by doing, a studenti često kažu kako im nedostaje praksa. Svakako, važno je i teorijsko znanje, koje može da bude ispredavano na različite načine. Psiholog i profesor na Fakultetu Tehničkih nauka Petar Vrgović kaže da profesori treba da budu kreativni kako bi izašli na kraj sa ograničenjima, poput jednostavnih kockastih učionica i velikih grupa studenata.

"Zbog toga se, bar meni, deljenje u timove od 3-4 ljudi pokazalo kao dobitna kombinacija, jer onda jedan deo pažnje oni među sobom zadržavaju. Ja ne mogu za sat i po vremena, koliko traju dva časa, da posvetim svima pažnje. Kada im dam zadatke, idem od tima do tima i probleme rešavam na nivou tima, a ne na nivou pojedinca, što je znatno brže, a istovremeno jednu stvar koju kažeš više njih čuje i među sobom razradi. Ukoliko neko od njih ne razume to što sam rekao, što sam im pomogao, ne moram da ponavljam, idem do sledećeg tima, a neko drugi iz ovog tima se potrudi da mu ponovi", kaže Vrgović za O radio.

Mnogi studenti u anketama kažu kako im nedostaje prakse na fakultetima, a na predavanjima su navikli na verbalno prenošenje znanja. Vrgović dodaje da samo verbalna predavanja nisu dovoljno dobra, jer studenti moraju samo da izmaštaju ono što im se govori, a nemaju svi podjednako razvijenu maštu. Zbog toga su skloni da reči uče napamet.

"Studenti bolje reaguju kada ih pitaš za mišljenje i kada ih pitaš da sami donesu zaključak, ali to mora stalno da se radi. Veliki problem je, kada držiš klasična predavanja ex cathedra i onda se posle pola sata setiš da pitaš studente 'šta vi mislite o tome'. To naprosto nije dovoljno dobro, studenti tada najčešće ćute, jer su pasivizirani, i ne možeš tek s vremena na vreme njih uključivati. Oni moraju da očekuju da će biti uključeni, zbog čega ja vrlo često sa studentima radim da oni pre dolaska na nastavu već treba nešto da pročitaju ili saznaju o temi o kojoj će se raditi. Kada se i ja pripremim na određeni način, onda zaista radimo nešto zajedno i to se pokazalo kao dobitna kombinacija", kaže naš sagovornik.

Konferencija "Nove tehnologije u obrazovanju", foto: British Council

Nove tehnologije takođe mogu da pospeše učenje, iskustvo je u obrazovnom sistemu Velike Britanije. Menadžer za poslovni razvoj u oblasti obrazovanja Aleksandar Borisavljević kaže da nove tehnologije u obrazovanju utiču na povećanje motivacije učenika, procesi se individualizuju, deca kad dođu na nastavu već pričaju o nečemu što su naučili kod kuće i kroz igru i zabavu imaju bolja dostignuća u školi. Borisavljević je i jedan od organizatora konferencije British Councila "Nove tehnologije u obrazovanju".

"Većina profesora misli da je novac glavna prepreka za uvođenje novih tehnologija, na svim nivoima obrazovanja, ali nakon konferencije, kada dođu i upoznaju se sa samom materijom, kada čuju ono što njihove kolege mogu da im prenesu koji već koriste neku vrstu nove ili stare tehnologije, zapravo shvate da postoje mnoge druge stvari koje su važnije od novca i da novac apsolutno nije presudan. Postoje mnoge stvari koje su jeftine a mogu da poboljšaju kvalitet obrazovanja, na primer obična kamera, telefon koji deca već imaju u svojim džepovima i tako dalje. Stvari koje su zapravo mnogo važnije su podrška institucije, kreativnost, inovativnost samog nastavnika i posvećenost radu", kaže Borisavljević.

Prijave za besplatnu konferenciju "Nove tehnologije u obrazovanju" traju do petka. Svakako, za postizanje boljih rezultata u radu sa učenicima i studentima, najvažniji je profesor koji će dopreti do svojih učenika. 

Ukoliko želite da poslušate audio prilog, izvolite:

Jasna Žugić