Kako otići na razmenu studenata

Konkursi za razmene studenata polako se otvaraju, a da biste dobili stipendije treba mnogo da istražujete i sami nađete informacije koje su vam potrebne. Međutim, postoje i kancelarije koje mogu da vam pomognu. 

"Ono po čemu se studiranje u drugom gradu, državi i sa drugim ljudima razlikuje u odnosu na studiranje kod kuće jeste multikulturalnost, nenormalno razumevanje i tolerancija, razbijanje predrasuda i stereotipa na svakom koraku. Mnogo putujete, susrećete se sa autorima za koje nikad niste čuli, a drugačije je po tome što kada se završi taj period – budete u depresiji, za razliku od kraja junskog roka u Novom Sadu", kaže za O radio studentkinja Mirjana Spremo koja je dva puta išla na razmenu studenata i ove godine će opet da se prijavi.

Prema njenom iskustvu, veoma je bitno da se na vreme raspitate za vize, jer je za neke države procedura komplikovana i dugotrajna, kao i da sami treba da istražite koje su vaše obaveze kada studirate u inostranstvu.

Postoje mnoge studentske organizacije koje se bave razmenama, a jedna od njih je evropska studentska mreža Erasmus Students Network. Oni rade na promociji mobilnosti, pomažu domaćim studentima kako bi se spremili za odlazak na razmenu, a studentima gostima pomažu da se uklope u lokalnu zajednicu, pa organizuju druženja sa domaćim studentima.

Studenti se u ovoj organizaciji najviše raspituju o sertifikatima stranog jezika koji ima je potreban za studiranje u inostranstvu, ali predsednica te mreže u Novom Sadu Milica Andrić kaže da ne postoji univerzalan odgovor na to pitanje, već svaki univerzitet traži određen test i visinu znanja na tom testu.

"Možemo dati samo generalne savete o tome šta da rade, šta ne, šta da stave u motivaciono pismo i kako da sve ono što su radili, ako su aktivni, predstave najbolje tako da je to relevantno za njihovu prijavu. Ali ne možemo da im kažemo konkretno, ne možemo da idemo od univerziteta do univerziteta u Evropi i da se raspitujemo za njih, tako da samostalno treba traže programe", dodaje Milica Andrić.

Na svakom fakultetu postoje i kancelarije za međunarodnu saradnju koje mogu da vam pomognu kako bi prijava bila bolja. Na sajtovima fakulteta i Univerziteta objavljuju se informacije o stipendijama i razmenama. Studenti mogu da idu na razmenu preko Ceepus, Erasmus+ ili nekog drugog programa, a mogu i da sami pronađu studijski program pa da ga pohađaju u celosti. U prvom slučaju akademci ostaju studenti domaćih fakulteta, a u drugom dobijaju diplomu fakulteta u inostranstvu. 

"Bez obzira na to što možda još uvek nisu raspisani svi konkursi, ako je neko zaista zainteresovan da ide na razmenu, potrebno je motivaciono pismo, CV, dokaz o znanju jezika, pismo preporuke profesora. To su neki elelmenti koji su u svakom konkursu, pa studenti mogu unapred da rade na njima, kaže Kristina Ivšić iz Kancelarije za međunarodnu saradnju Filozofskog fakulteta.

Erasmus+ podrazumeva mesečnu stipendiju, od 750 do 850 evra mesečno, u zavisnosti od države u koju studenti odlaze, a pokriva i putne troškove, ali ne i osiguranje.

J.Ž.