Jezik treba negovati čitanjem

O radio se bavio temom ispravnosti govora kod mladih. Koliko poštuju i neguju pravilan govor i obraćaju pažnju ne samo na ono šta kažu, već i kako to izgovore. Govor mladih, kao najosetljivijeg dela populacije koja se i dalje razvija, ipak odražava stanje u kojem se nalazi naš jezik.

foto: 24 sata

Profesorica na katedri za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Gordana Dragin kaže da se čistota jezika uopšte ne neguje i da to nije samo karakteristika mladih.

"Jezik i pravilno govorenje ne neguje se ni u školama niti na fakultetima, pa ni na onom gde radim. Uglavnom ispite sprovodimo testovima, što znači da vrlo retko studenti imaju šansu da nešto kažu. Naravno, u srednjim i osnovnim školama je isto tako, možda još i gore. Deca nemaju kada da nauče da govore pravilno. Ono što je vrlo problematično jeste uticaj stranog tj. engleskog jezika, koji sada postaje drugi maternji, ali nije samo to u pitanju. Rekla bih i da je okruženje u kom živimo neodređeno, ljudi ne znaju gde će, šta će i na koju će stranu, to se vrlo ogleda i u jeziku".

Profesorica Dragin nam je navela i nekolko primera skoro svakodnevnih grešaka u govoru:

"Recimo, uzrečica 'svašta nešto' koja u stvari ne znači ništa. Ili je svašta, dakle sve, ili je ništa. Zatim, veoma je popularna i to ne samo kod mladih uzrečica 'negde'. 'Bila sam negde, šta ja znam, uzela sam to negde', što takođe u ovom kontekstu ne znači ništa! U pitanju su reči koje su naprosto neodređenog značenja i ubacuju se tamo gde ne bi smele da budu".

"Gotovo sam sigurna da veliki uticaj na govor imaju i sve popularniji rijaliti programi na raznim televizijama, u kojima se čuje loša ružna 'živa reč'. Nema se odakle čuti dobro i kvalitetno, a na žalost naši mladi gotovo uopšte ne idu u pozorišta, tako da nemaju gde da nauče kako treba", ističe Gordana Dragin.

Lektorka Branka Zarifović smatra da sve manje ljudi vodi računa o pravilnom govoru, kao i da Internet, poštapalice i skraćenice utiču na njihov svakodnevni govor.

"Poštapalice su uvek bile prisutne u našem jeziku, s tim što su one često iritirajuće i onaj ko ih upotrebljava uglavnom toga nije ni svestan, sve dok mu se na to ne skrene pažnja. One osiromašuju jezik, mada, često i imaju funkciju u govoru. Kada usporimo govor da bismo dobili na vremenu ili da se prisetimo nečega. U poslednje vreme sve je više poštapalica koje su reči iz stranog jezika i to verovatno pod uticajem Interneta i društvenih mreža", navodi ona.

Gordana Dragin dodaje da šansa da mladi isprave govor ili da ga obogate leži u čitanju knjiga

"To je ono što su i nama govorili kada smo bili mali. Treba čitati! Obratiti pažnju na dobru i kvalitetnu literaturu, odlaziti na književne večeri, pažljivo slušati profesore. Uostalom, radite sami na sebi ukoliko vam škola i školovanje ne pruža dovoljno", kaže profesorica Dragin.

Pitali smo i Novosađane koliko im smetaju poštapalice i da li ih koriste. Evo nekoliko odgovora:

"Pa, ovaj, hmmm, gari vidi, ono, kako da ti kažem, mnogo mi brate smetaju. I u principu ih, ono, dosta primećujem".

"Pa ne smeta. Koristim ih i ja".

"Ne smeta mi pošto ih uglavnom koristim i ja".

"Primećujem ih pošto sam nastavnica, čak ih primećujem i na televiziji. Prilično me iritiraju ali sam nekako navikla. Mislim, svi ih imamo pa i ja, pogotovo ako sam nervozna ili je neka stresna situacija".

Naša preporuka je da vežbate pravilan govor. Ukoliko vam se i desi da zastanete i da ne možete u momentu da se setite reči, napravite pauzu. I tišina bolje zvuči od uuuuuuuuummmmmm.

Jelena Mijatović (jelenamijatovic.rtv@gmail.com)