Novosadskim aktivistima birokratija najveći problem

Novosadski aktivisti sumirali su proteklu godinu specijalno za O radio. Od brojnih problema, ali i uspeha, glavobolje im je zadavala birokratija, najviše vremena potrošili su na traženje prostora u medijima i pokretanje ljudi na akciju. Većinja njih godinu završava optimistično, ali ima i onih koji misle da politički aktivsti kvare pravu sliku aktivizma među mladima.

Ilustracija: World Policy Journal

Aktivistkinja Vojvođanskog građanskog centra Jelena Dukarić inicijatorka je projekta "Odlep" u okviru kojeg je u više navrata alarmirala gradske institucije da uklone grafite mržnje. Sa kolegama je pokretala akcije podrške i pomoći izbeglicama. Akcenat je ipak stavila na građanske inicijative koje su se ove godine istakle kada je bilo reči o zaštiti parka kod muzeja Savremene umetnosti Vojvodine.

"Nisam učestvovala direktno u toj akciji, ali smo uz organizovanja tribina  učinili da se svest ljudi podigne o važnosti očuvanja zelenih površina u gradu", navodi Dukarić.

Na pitanje šta je tačno motivisalo da učestvuje u ovim akcijama, Dukarić aktivistički odgovara da je to želja za boljim društvom.

"Ne znam koliko, jer jak motiv u meni više potreba da utičem na stvari na koje mogu. Mislim da mogu da utičem na promene, jer imam znanje", poručuje ova aktivistkinja.

Aktivistkinja Omladinskog centra CK13 Anica Stojanović se osvrnula na generalno tešku situaciju svih mladih, zbog čega je teško bilo biti i aktivista i pokretati mlade da rade.

"Ne znam šta je danas aktivizam, nekako svi moramo da budemo aktivsiti na ovaj ili onaj način. Ljudi su politički aktivisti jer misle da će tako dobiti posao, a neki su aktivisti za stvari u koje veruju i za koje misle da moraju da se promene", objasnila je Stojanović.

CK13 je i ove godine kao omladinski centar bio mesto u kojem su se odvijali brojni sadržaji za mlade, a vrata prostora su otvorena za svaku ideju ili inicijativu mladih. Prepreka aktivizmu mladih u tome, smatra Stojanović, jesu problemi koje inače muče i druge ljude.

"Za mene je to užasno problematično pitanje, mislim da su to iste prepreke koje koče druge ljude. Ti kao aktivista imaš samo malo više energije pa možeš da se cimaš sa nekim novim zakonom ili nekim 'Beogradom na vodi'", navodi ona.

Studentski aktivista Nikola Srdić ipak ima nešto optimističniju sliku. Smatra da su organizacije sada složnije i aktivizam smatra lepom privilegijom uprkos brojnim birokratskim problemima.

"Ove godine kao i svake godine aktivizam je u principu lepa privilegija svesnih pojedinaca koji koriste svoj kapacitet da lokalnoj zajednici bude bolje. Jednostavno je – Sa zrelošću sami preuzimamo odgovornost za naše interakcije u društvu i menjamo ono što želimo da vidimo bolje. Možemo sve, samo je pitanje odlučnosti, istrajnosti i dobrog tima", rekao je Srdić.

Ova grupa mladih ljudi pokretala je mlade, udruživala ih preko projekata, osvešćivala i podsećala da treba da budu angažovani. Sa druge strane oni poručuju mladima da treba više da brinu za sebe i sredinu u kojoj se nalaze.

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)