Nobelove vs. Darvinove nagrade

Nobelova nagrada ove godine dodeljena je u nekoliko oblasti, a poslednjih dana dobili smo obaveštenje o dobitnicma za fiziku i medicinu. Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 2015. godine Japancu Takakaki Kadžiti i Kanađaninu Arturu B. Makdonaldu za njihov rad na elementarnim česticama neutrinima.

Nobelovu nagradu za medicinu za ovu godinu dobilo je troje ljudi. Vilijem Kembel i Satoši Omura nagrađeni su za zajednički rad na otkrićima u terapiji protiv infekcija izazvanih crvima parazitima, dok je Juju Tu nagrađena za otkrića u oblasti borbe protiv malarije.

Veličanstveni umovi, koji svakodnevno ulažu svoju energiju i znanje kako bi ljudima olakšali ili objasnili život, nižu se na listi ove nagrade impresivnim nizom, pre svega u oblasti nauke. Aktuelni dobitnici su ove godine prošli dobro, a mi vam prenosimo jednu od najzanimljivijih situacija u kojoj nije baš sve bilo tako, a koja se desila 1989. godine.

Naime, Nobelova nagrada može da dođe u ruke pogrešnog laureata, što se te godine i desilo u oblasti fizike. U razgovoru za Fondaciju Nobel iz 2005. koji je objavljen u oktobru 2015. na Twitteru, dobitnik tog priznanja davne 1989. godine, Amerikanac Norman Remzi ispričao je kako je Nobelov komitet kontaktirao nekog drugog Normana Remzija da mu saopšti da je nagrađen.

"Oni su zaključili da bih ja mogao da budem u Vašingtonu gde je bio jedan Norman Remzi. I predsednik Nobelovog komiteta ga je pozvao telefonom", ispričao je Remzi u intervjuu 2005. godine.

Negde oko 6.00 sati ujutru sin tog Normana Remzija podigao je slušalicu i nije bio spreman odmah da probudi oca, prenela je Beta.

"Oni su mu rekli, hoćemo da mu javimo da je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. A mladić je odgovorio: to je jako interesantno jer je moj otac ekonomista", ispričao je fizičar Remzi. Ovaj naučnik je umro 2011. u 97. godini, a nagrađen je za rad na atomskim satovima. Njegov imenjak, ekonomista ipak nije ostavio dovoljno veliki trag u istraživanju da bi ušao u razmatranje za Nobelovu nagradu.

Sa druge strane, dijametralno suprotno od Nobela, pršte nominacije za jednu drugu nagradu – Darvinovu. Ona predstavlja podrugljivo priznanje nazvano po naučniku Čarlsu Darvinu koji je začetnik ideje o evoluciji, a dodeljuje se ljudima koji "čine uslugu čovečanstvu svojeručno se uklanjajući iz ljudskog genetskog prostora".

Jedina paralela između Nobelovih i Darvinovih nagrada je činjenica da su u ovoj drugoj nagradi u pitanju upravo oni ljudi koji su poginuli na najgluplji mogući način, ne hajući za zakone nauke. Nagrade se od 1985. godine dodjeljuju elsktronskom poštom i putem mrežnih grupnih rasprava.

Za razliku od Nobela, Darvin ima potpuno drugačijih pet preduslova za ulazak u izbor: kandidati moraju biti mrtvi ili sterilni (nemogućnost razmožavanja), način povrede ili smrti mora biti izveden na izuzetno glup način, kandidati moraju biti sami krivi za svoju smrt ili povredu, kandidati moraju biti dovoljno zreli da mogu sami da donose odluke, a događaji moraju biti istiniti.

Među najneverovatnijim dobitnicima Darvina su svakako: lik koji je žonglirao aktivnim granatama, osoba koja je pokušala da se ušunja u sopstvenu kuću, ali se zaglavila na prozoru sa glavom u sudoperi punoj vode, pametnjaković koji je pomislio da bi probleme sa zatvorom mogao rešiti tako što će u debelo crevo ubaciti jegulju?!

A, evo i jednog još neverovatnijeg Darvinovog kandidata o kojem je brujao ceo internet, a koju prenosimo u celini:

"Zak Lefevrije iz Francuske ništa nije prepustio slučaju kada je odlučio da se ubije. Stao je na vrh visoke litice i vezao omču sebi oko vrata, drugi kraj konopca vezao je za veliku stenu, popio je otrov i zapalio odeću na sebi, a pokušao je i da puca na sebe u poslednjem trenutku. Skočio je i pucao iz pištolja, a metak ga je skroz promašio i presekao konopac na kojem je visio. Umesto da bude obešen, pao je u more. Naglo kvašenje mu je ugasilo odelo i podstaklo ga da povrati otrov. Neki ljubazni ribar ga je izvukao iz vode i odvezao u bolnicu, gde je ovaj umro od – hipotermije". 

Može li gluplje?

M.L.