Nikola: Žurnalist ne zna za ograde i cenzuru

Studenti Žurnalistike u Novom Sadu osnovali su veoma ozbiljan i kvalitetan mesečnik pod nazivom Žurnalist. U pitanju su mladi novinari koji su na početku svoje karijere, a ovog novembra uređivanje i pisanje preuzela je nova ekpia. Naime, Žurnalist je 5. novembra obeležio svoj treći rođendan kada je na red došla nova generacija, koja će teorijsko znanje sa faksa moći da isproba u praksi. List je nezavisan od samog fakulteta, a ono što ekipa radi može se pročitati na platformi novinarnica.net.

Urednik Žurnalista Nikola Maticki vodi tim od oko 20 ljudi, koji se već u drugoj i trećoj godini studija počinju baviti veoma ozbiljnim temama. U razgovoru sa njim saznali smo detalje o redakciji.

"Redakcija je prilično osvežena. To je jedna nova ekipa mladih, ali zaista kvalitetnih početnika novinara. Ovaj prvi broj koji smo objavili je bio jedan mali uspeh za nas i dao nam je samopouzdanja da nastavimo u istom pravcu i da, kada jednog dana završimo faks i predamo ga novim kolegama, to bude jedan još bolji Žurnalist, iako  je ovaj Žurnalist koji smo mi dobili od starijih kolega bio fenomenalan", rekao je Nikola za O radio. 

Kako je rekao, tim koji čine ljudi koji su druga ili treća godina studija. No, kada listate Žurnalist postaje jasno da se oni bave temama do kojih neki novinari dođu tek nakon deset, petnaest godina karijere. Kako se oni nose sa tako ozbiljnim temama? 

"Ideja je da, iako je to studentski list, ne radimo samo studentske teme. Zašto ne bi, na primer, crkva i porez bili studentske teme? To je nešto što treba da interesuje sve nas. Mi nemamo ciljnu grupu. Pišemo o stvarima i istražujemo stvari za koje mislimo da su bitne, a ono što nam omogućava da se bavimo bitnim temama je to što smo neprofitni u najbukvalnijem smislu te reči. Nemamo nikave izdatke, niti zarade, pa samim tim ni nikakav pritisak. Jedini pritisak je da li je ovo što pišemo dovoljno dobro i dovoljno bitno", rekao je Nikola. 

Šta bi onda ovakvoj volonterskoj ekipi značilo kao podrška?

"Ono što bi nam najviše pomoglo je da vidimo da se ti brojevi i ti linkovi dele i čitaju. To nam daje motivaciju da pišemo još bollje. Pričamo često o cenzuri, o Vučićima, Stefanovićima i ostaloj ekipi, ali zapravo ne shvatamo da je naša neaktivnost ustvari ono što daje moć i priliku tamo nekim cenzorima ili vlastima. Niko nas ne može da cenzuriše dovoljno, koliko mi možemo da ne obratimo pažnju, a nismo u prilici da ne obraćamo pažnju na stvari koje nam se dešavaju. Takoda, pomoglo bi nam da nas čitate i da onda razmisite o tim stvarima. Ako vidite nešto novo, nešto vredno i bitno, da razmišljate i pričate o tome sa bliskim ljudima, za novac ćemo lako", poručio je on.

Mesečnik Žurnalist je jedna od redakcija u kojoj studenti mogu da se oprobaju u žanrovima i u temama na kojima bi voleli da rade u svojoj karijeri. Zapravo karijera je za ove mlade entuzijaste već počela, a ono o čemu pišu dostupno je besplatno na web sajtu novinarnica.net. Maticki je najavio je da će se to možda promeniti u budućnosti.

"To je jedina platforma za sada. Nemamo budžet i trudimo se da nemamo izdatke, tako da trenutno nemamo mogućnost da osnujemo sajt. Novinarnica je platforma koja se polako širi i zaista je dobra, zapravo, savršena za nas koji tek ulazimo u celu priču o novinarstvu. Naši brojevi se i dalje nalaze u vidokrugu i čitaoci uvek mogu da ih ponovo prelistaju. Prethodni broj ima više od 110.000 klikova, tako da je to još jedan razlog zašto se još uvek nismo aktivno bacili na stvaranje web sajta. No, to je nešto što definitivno sledi i to će biti jedna od stvari koju ćemo ganjati u budućnosti", najavio je on.

                              Naslovna strana novembarskog Žurnalista

Sledeći broj Žurnalista na Novinarnici će biti dostupan od 5. decembra i ponovo će se baviti nekim gorućim temama. Jedna od njih biće i aktuelni teroristički napad u Francuskoj, pa smo Nikolu pitali da li, kao svojevrsni glas generacije, ima neki komentar na sve to što se desilo?

"Mi nismo glas generacije. Mi smo glas nas dvadesetak koji radimo tamo, ali taj glas mislim da je dovoljno aktuelan, precizan i važan da bi trebalo da se čuje. Ali ta reč aktuelno... šta je to što postaje aktuelno? Tema postaje aktuelna tek kada se desi neki događaj, ali zašto mi ne bi mogli da aktualizujemo određene teme? Zašto moramo da čekamo da se nešto desi da bi počeli da pričamo o tome. Zašto ne bi prešli iz reakcionarnog u akciono društvo. Imamo obavezu i želju da se bavimo aktuelnim temama, ali isto tako i da učinimo nešto pa da se o određenim temama počne govoriti.

Što se tiče Francuske, ona će biti tema novog broja u rubrici Svet. Moje lično mišljenje je da je zaista strašno to što se desilo, ali da je još strašnije to što su se dan pre ili čak isti dan u Libanu, Burmi i još nekim mestima širom sveta, desile nezamislive stvari o kojima niko nije pričao. To je ono što je meni zasmetalo, što se ljudski život vrednuje u zavisnosti od toga na kojoj se geografskoj širini nalazi", rekao je Nikola.

Razgovorali smo o tome zašto se takve stvari dešavaju i da li je krivo informaciono doba koje nas zasipa sadržajem, a više ne znamo ni da ga filtriramo. 

"Količina sadržaja koju imamo na internetu je u isto vreme i prednost i mana. Dolazi do prezasićenja informacijama i jako je teško razlučiti šta je bitno, a šta nije. Ne govorim samo o tabloidima, već i o veoma ozbiljnim listovima. Sad, gde se tu uklapa Žurnalista, videćemo. Čitajte nas na novinarnici", poručio je Maticki.

Recimo da je među starijima danas prisutno mišljenje da mlade generacije niu dovoljno inovativne, da su inertne, nemaju ideju i da se ne bave dovoljno svojim životima... Stariji su prilično ogorčeni na mlađe generacije, ali ima li tome mesta i da li je to samo pokušaj da se zadrži stanje kakavo jeste, da se održi apatija u koju su oni sami upali.

"Ja sam ogorčen na starije, zato što mi živimo u zemlji i u društvu koji su oni dopustili da propadne. Sad ću da generalizujem, ali mislim da nemaju nikakvo pravo da budu ogorčeni na nas jer mi radimo sa onim što su nam ostavili, a ostavili su nam jako malo. I sreća je što se taj neuspeh ne prenosi genetski, zato što mi svi imamo želje, a veruj mi i obavezu prema nama samima, a i prema ljudima koji dolaze posle nas, da ispravimo greške iz prošlosti. Zato mogu samo da aplaudiraju kada nešto dobro izađe iz ovih naših generacija, jer nismo imali alata, i sami gradimo te alate. Mislim da nam to ide dobro nakon svega što se izdešavalo u našem društvu", rekao je on.

Upravo da bi menjali svet i svest, nova redakcija je donela sa sobom i novu rubriku pod nazivom Region u kojoj sarađuju sa studentima iz bivših zemalja Jugoslavije. Time su, između ostalog, želeli da poruče da za današnju omladinu ne postoje one prepreke koje društvo uporno hoće da im nametne.

"Imamo rubriku u kojoj pišu studenti ili mladi ljudi iz regiona. To smo zamislili kao neki portal, pošto češće čujemo glasove iz Amerike, Francuske ili Rusije nego što čujemo glasove iz Hrvatske, Bugarske, Albanije, Crne Gore... Treba da znamo više o onome što se dešava, pa hajde da se povežemo sa Zagrebom, Tiranom, pa da izvinete konačno i sa Prištinom. Mi mladi nemamo ništa jedni protiv drugih i to treba da bude mlao vidljivije. To može doneti samo dobro", rekao je Nikola.

                              Pročitajte tekst Vanje Ćeha ovde.

Iako je već ustaljeno mišljenje da je Srbija na globalnoj periferiji, mlade novinare Žurnalista veoma interesuju teme iz celog sveta. Svojim čitaocima ih preporučuju, jer globalnim znanjem svako može da doprinese da se i mi sami kao zemlja bolje povežemo sa celom planetom.

"Mi nismo odsečeni od sveta. Koliko god bili na periferiji mi smo zapravo deo jednog evropskog društva kakvo god ono bilo i sa kakvim god se problemima ono suočavalo, tako da mislim da je neophodno da sami učinimo sve što možemo na pojedinačnom planu da se povežemo što više možemo sa stvarima koje se dešavaju oko nas. To je onaj butterfly effect. Nešto što se desi u Francuskoj, Indiji ili Norveškoj, imaće sigurno neke efekte i kod nas", ispričao je Nikola.

Urednik Žurnalista za sebe kaže da je pomalo izrod u svojoj generaciji, i da je petkom uveče na potpuno drugom mestu od svojih kolega – na YouTube-u. Pitali smo ga i da nam preporuči neke od zanimljivih stvari koje prati na ovog mreži.

"Nemam TV već sedam ili osam godina, a na YouTube-u imam sve što mi treba. Ima toliko kvalitetnih kanala, na primer Crash Course, pa je tu John Oliver, imali smo Jon Stewarta, i nadamo se da ćemo ga opet imati, Stephen Colbert, koji je nešto poput našeg Kesića. Uostalom i Kesić je na YouTube-u", proučio je Nikola.

Složili smo se da je neke ozbiljne teme lakše procesuirati kroz humor, pa preporučujemo da potražite i vi ono što Nikola prati na YouTube-u, a osim toga, on je imao još jedan koristan savet za ekipu sa neta:

"Ako imate obaveze i nešto što imate da uradite, nemojte igrati Europa Univerzalis 4. To je moj savet mladima", dodao je Nikola, a mi dodajemo da potražite prethodni broj Žurnalista na ovom linku, a i sledeći na istom mestu 5. decembra!

M. Leđenac 

Ceo intervju možete i da slušate, ne morate se naprezati da čitate :)