Nije sve u službama, ima nešto i u lopati

U emisiji "U kakvoj zemlji zelim da živim"  pričali smo o snegu koji danima pada i nevoljama koje donosi. Probali smo da saznamo kakva je situacija ne samo kod nas već i u svetu kada pričamo o čišćenju snega i čija je to u stvari obaveza. Ono što je sigurno jeste da bi sugrađani koji se ne dohvate lopata i ne očiste sneg ispred svojih kuća i zgrada mogli da plate kaznu od pet do pedeset hiljada dinara. Nemaju svi svest o tome, a da nismo usamljeni u neznanju govore nam i primeri iz sveta, tačnije iz Švedske, Slovačke, Švajcarske i Kanade.  

Za uklanjanje snega i leda sa trotoara širine do pet metara, koji se nalaze ispred zgrade, poslovnog objekta, neizgrađenog građevinskog zemljišta i prilazne staze, odgovorna su lica koja koriste nepokretnosti, navodi se u Odluci o komunalnom redu. Primenu ove odluke kontroliše Komunalna policija, pa bi građani trebalo da paze da prilikom čiščenja snega ne ometaju vozače i pešake i zatrpavaju slivnike. Pomenute obaveze traju neprekidno svakog dana u zimskom periodu, u vremenu od pet do 22 časa.

Građani Novog Sada u najvećoj meri uklanjaju sneg ispred prostora za koje su zaduženi, a prisutna je pojava da se u prepodnevnim satima uglavnom češće, sneg uklanja ispred poslovnih objekata, a tokom popodneva ispred zgrada i porodičnih kuća. Služba Komunalne policije će u narednom periodu u zavisnosti od meteoroloških uslova pojačati kontrolu i kažnjavati one koji ne poštuju odluku o komunalnom redu. 

Branka Đukanović Svenson godinama živi u Švedskoj i poslala nam je veoma iscrpan izveštaj o pravilima kojih bi trebalo da se pridržavaju vlasnici kuća i stambenih zgrada.

"Ne postoji zajedničko pravilo za celu Švedsku. Svaka od 290 opština je suverena po pitanju čišćenja snega. Opština ima pravo da prenese odgovornost čišćenja trotoara, staza za šetanje i biciklističkih staza na vlasnike velikih stambenih zgrada. Oni su tada odgovorni da čiste oko zgrade, kao i da uklanjaju sneg, posipaju peskom ili sitnim šljunkom da se ne bi klizalo. Ako prolaznici slučajno padnu i povrede se zbog loše očišćenog trotoara vlasnik zgrade je odgovoran da novčano nadoknadi nastalu povredu", kaže Branka i objašnjava da vlasnici zgrada koji nisu u mogućnosti da čiste oko svojih poseda mogu da iznajme usluge opštine.

"Dužni su da čiste i ako su, na primer, na godišnjem odmoru, u protivnom mogu da dobiju kaznu. Visina kazni se razlikuje a određuje se procenom štete koja je mogla da nastane ili koja je nastala. Postoje olakšavajuće okolnosti ako sneg pada u periodu kada vlasnik zgrade radi, on tada nije u obavezi da napušta radno mesto kako bi čistio sneg", rekla nam je Branka u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim".

Jake snežne padavine ne prave problem samo u našoj zemlji, vrlo često se i brojni evropski gradovi i to u razvijenim zemljama, suočavaju sa problemima u saobraćaju i otežanim funkcionisanjem gradskog života. Nataša Devetaković Ličina je nekadašnja novinarka Radio Beograda koja već skoro dve decenije živi u Ženevi. Ona kaže da je tamo red vožnje svetinja, sem kad padne sneg.

"Snežni dani u Ženevi su veoma retki, a prvog snežnog dana bude haos u celom kantonu. Grad Ženeva je zadužen za čišćenje šireg centra, dok su okolne opštine nadležne za čišćenje saobraćajnica na njihovoj teritoriji. Gradske vlasti u Ženevi kažu da od kraja novembra pa do kraja marta pet gradskih službi ujedinjeno radi i 250 radnika je na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, za čišćenje snega. Ali to na žalost nije dovoljno da se izbegne haos. Ako sneg padne tokom vikenda, sa čišćenjem se zbog ekoloških razloga počinje tek u noći između nedelje i ponedeljka, kako se ne bi trošilo previše soli. Čišćenje snega ispred lokala, kuća i zgrada je obaveza vlasnika, odnosno zakupca i to se ovde zaista poštuje".

Naša koleginica Jovana Zdjelarević se sticajem okolnosti ovog februara zatekla u Slovačkoj, odnosno u Bratislavi. Tamo trenutno nema padavina, ali kako su Jovani rekli stanovnici ovog grada i njihove službe ume da iznenadi sneg u zimskim mesecima.

"Slovačka ima osam regija koje vode računa na regionalnom nivou. Radi se o službama koje plaćaju građani preko poreza, dok o najvećim saobraćajnicama računa vode privatne firme i tu je uglavnom situacija pod kontrolom. Nema većih zastoja u saobraćaju kada padne sneg, ali ipak mi nisu potvrdili da je sve u stanju pripravnosti, dakle i njima se dešava da kada padne sneg u januaru ili februaru neki putevi budu zakrčeni", ispričala nam je Jovana.

Dragan Gorjanović je trenutno na radu u Kanadi koja je pored raznoraznih lepota poznata i kao zemlja sa najviše snega. Dragan kaže da je upravo zbog te titule čišćenje snežnih nanosa odlično uigran posao.

"Ovo mi je prva zima u Kanadi i koliko sam imao priliku da vidim, ulice se ovde veoma dobro održavaju zimi. U zavisnosti od količine snežnih padavina potrebno je dan, dva, možda i tri da sve ulice budu prohodne i očišćene. Postoje i ulice prvog, drugog i trećeg prioriteta što je slično Srbiji. Imaju jako dobru mehanizaciju, koriste razne agregate protiv smrzavanja i naravno, so. Ali, s obzirom na količinu snega koja ovde padne, mislim da im je zimska služba veoma dobra i da dobro rade svoj posao".

Pri uklanjanju snega i leda sa krovova zgrada prolaznici moraju da budu upozoreni, vazdušne instalacije i vodovi sačuvani od oštećenja, oluci i slivnici da se ne zatrpavaju, a sneg i led da se odlažu tako da ne ometaju saobraćaj na kolovozu i prolaz pešaka trotoarom.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete da preslušate na našem podkastu. 

P.K./J.M.