Društvo
(Ne)znanje iz opšte kulture i njegovi uzroci
Samo pominjanje opšte kulture kod velikog dela mladih u Srbiji izaziva neprijatnost i ono čuveno "nemoj mene, molim te". U popularnim pab kvizovima dominiraju ljudi u zrelijim godinama, a u televizijskim kvizovima pojavljivanje mladih takmičara izaziva posebno iznenađenje voditelja.
Znanja iz opšte kulture, kao i njihovo testiranje su česta tema kako u zemlji tako i u svetu. Kada su pre šest godina učestvovali na najpoznatjim testovima ovog tipa, PISA testovima, đaci iz Srbije su zauzeli mesto pri dnu lestvice. Ovi testovi se polažu samo na prijemnim ispitiima nekih fakultetskih smerova u Srbiji, uglavnom društveno-političkih. Da li mladi u našoj zemlji ne uče dovoljno, da li je pedagoški pristup koji bi trebalo da ih motiviše da obogaćuju svoja znanja zakazao ili se pak razlog krije u nečemu trećem? Pokušali smo da testiramo znanje mladih i uđemo dublje u problematiku njihovog znanja, tj. neznanja.
Kako je psihologija definisala, opšta informisanost obuhvata svako znanje do kojeg se ne dolazi posebnom pripremom. To je zbir znanja iz raznih oblasti, koje kupimo kako kroz formalno tako i kroz neformalno obrazovanje. Obuhvata širok dijapazon oblasti, od umetnosti, nauke, mode i filma, preko istorije i geografije sve do komjuterskih igara i stripova.
Želeći da sami dobijemo uvid u stanje stvari među novosadskim studentima, odlučili smo da napravimo mini-anketu. Povod za nju našli smo jubileju koji će se obeležavati za mesec dana. Naime, 5. maja će biti tačno 200. godina od rođenja čuvenog filozofa i teoretičara, Karla Marksa, najpoznatijeg po svojoj kritici kapitalizma. Ko je bio Marks, kao i po čemu je on bio poznat, pitanje je koje smo postavili studentima u univerzitetskom kampusu u Novom Sadu i dobili raznovrsne odgovore. Anketirani studenti su uglavnom znali da je filozof i da od njega potiče pojam i ideja komunizma, ali ne mnogo dalje od toga. Manji deo njih je znao da nabroji neka njegova dela ili druge pojedinosti njegovog rada.
"Stvarno ne znam kako se zove ništa drugo sem onoga na šta sam ja bazirana, na moj fakultet. O nekoj opštoj kulturi, o sociologiji ili tako nekim društvenim naukama stvarno jako slabo znam", rekla nam je, između ostalih, jedna studentkinja.
Na pitanje zašto mladima nedostaje opšte informisanosti i postoji li nečija odgovornost zbog toga, pokušao je da odgovori profesor pedagogije na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu i autor testova opšte kulture na tom fakultetu, dr Svetozar Dunđerski. On smatra da se nivo znanja blago snižava jer roditelji sve manje posvećuju pažnju svojoj deci, prebacujući odgovornost ustanovama formalnog obrazovnog sistema u kojima često rade nedovoljno kompetentni ljudi. Nastava se spušta na nivo proseka, koji onda za neke predstavlja prelaku, a za neke pretešku prepreku smatra naš sagovornik.
Na ovo se nadovezuje i dr Dušan Ristić, profesor na Odseku za sociologiju istog fakulteta, koji pojašnjava da mladi danas na razne nove načine upijaju informacije i da smo zbog velikog tehnološkog razvoja poslednjih nekoliko decenija sada na prekretnici dva načina mišljenja o tome kako toj bujici informacija koju on donosi treba prići.
"Pojava interneta je pokrenula značajnu debatu, u kojoj s jedne strane imamo ljude koji smatraju izobilje informacija i podataka nekim vidom demokratizacije kulture, zlatno doba, gde svi mogu da pristupe svemu. Oni drugi, skeptičniji, pak tvrde da ta količina informacija kojima smo zasuti podstiče mediokritetstvo i narcizam i podstiče devoluciju opšte kulture i opšte informisanosti", pojašnjava Ristić.
Uz navedene argumente, profesor Ristić podvlači da mediji i medijska pismenost građana igraju veliku ulogu u tome kakva će znanja građani sa sobom nositi. Sa ovom izjavom se slaže i profesor Dunđerski, jer po njegovim rečima mnogi mediji emituju skaradne programe koji ne doprinose oplemenjivanju gledalaca.
Na kraju, oba naša sagovornika se slažu u tome da je internet veoma korisna stvar i da zaista jeste sa sobom doneo jednu mini-revoluciju, ponudivši nam u isto vreme i visoko i nisko kvalitetne sadržaje. Ranije, opšta kultura je na neki način bila ograničena znanjem i informacijama koje su mogle da dođu do prosečnog čoveka. Danas, kada gotovo sve možemo dobiti za nekoliko sekundi, raste shvatanje da nam te velike količine podataka u glavi nisu ni potrebne.
Međutim zaboravlja se jedna veoma važna stvar, a to je da učenje jedino dokazano štiti od manipulacija i laži kojima smo svakodnevno izloženi. Neki bi otišli i korak dalje, pa rekli da je ono preduslov za istinsku slobodu čoveka. Kako god bilo, isti uređaji koji nam pomažu da pratimo živote prijatelja i poznanika, omogućavaju nam i da virtuelno prošetamo Britanskim muzejem, poslušamo i pogledamo koncerte najboljih filharmonija sveta ili pročitamo knjige i članke kojima se potpuno besplatno ili sa minimalnim naknadama može pristupiti. Na nama je izbor da li ćemo i u kojoj meri iskoristiti tu privilegiju vremena u kojem živimo.
Prilog o ovoj temi preslušajte u emisiji "Pokretač" na podkastu Oradija.
Đorđe Ivanović
