Mladom čoveku nisu potrebni lekovi za grip

Grip se obično javlja u obliku manje ili veće epidemije. Moramo ga shvatiti ozbiljno jer je tokom vekova odneo milione života, ali ova bolest najčešće nije opasna i leči se mnogo jednostavnije nego što mislimo.  

U emisiji "Za i protiv" pričali smo o gripu i dilemi treba li ga lečiti prirodnim lekovima ili je odlazak lekaru i upotreba klasične medicine obavezna. Može li biti i kombinacije ove dve metode? Mediji su s jeseni prepuni reklama o lekovima koji leče prehlade, dobri su za upale, iskašljavanje, a ništa bolja situacija nije ni sa internetom i društvenim mrežama.

Ako ukucate bilo šta u vezi sa gripom, prva grupa rezultata će uvek biti eksplicitne ili prikrivene reklame za pojedine preparate. To ide na ruku ljudima koji najčešće smatraju da znaju šta im je potrebno, pa kod lekara idu tek da bi im rekli kakav recept da im prepišu.

Virus gripa se prenosi kapljicama koje su izbačene tokom kijanja i kašljanja – kada čovek udahne takvu kapljicu punu virusa. Iako epidemija gripa može da nastane u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem jeseni i zime, kod povećane vlage u vazduhu, kada se ljudi više nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, prevoznim sredstvima i drugim slabo provetrenim mestima.

Kada virus zarazi čoveka, nakon dan-dva se javljaju prvi simptomi kao što su povišena temperatura, glavobolja, suv kašalj, zapušen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Pojava produktivnog kašlja (iskašljavanje) je obično znak uznapredovale respiratorne infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva ili upalom pluća.

Kod većine ljudi simptomi slabe posle dva-tri dana, kaže naš prvi sagovornik, doktor Uroš Ustić.

"Većina ljudi smatra da grip treba da leče antibioticima, a to je potpuno pogrešno. Grip, kao virusna infekcija zahteva mirovanje, mnogo tečnosti i eventualno neke simptomatske lekove za bol ili slično. Najbolji lek je vreme koje je potrebno da telo stvori antitela protiv virusa. Korišćenjem antibiotika samo se stvara rezistentnost na njih, a oni su najvažnija medicinska tekovina danas", kaže dr Ustić.

Lečenje gripa je, sudeći po rečima lekara, jednostavna stvar, ali ljudi ponekad vole da zakomplikuju. Doktor Ustić kaže da je većina preparata koji se danas koriste za lečenje gripa i drugih virusnih respiratornih infekcija čist višak, iako neki ne mogu da odmognu.

"Optimum u lečenju gripa su vreme i mirovanje. U najvećem broju slučajeva to je dovoljno. Ne govorim o starima i hroničnim bolesnicioma. Oni su druga tema i kod njih može u obzir da dođe antibiotska terapija. Ljudi se leče i prirodnim preparatima, prave čorbice i takve stvari. Naravno da bih im uvek višem savetovao da rade to, nego da traže antibiotike. Time ne mogu sebi na naškode", objašnjava Ustić.  

Postoji naravno i preventiva, koja uključuje vakcinaciju protiv sezonskog gripa. Vakcina protiv gripa je specifična polivalentna vakcina i sastoji se od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova. Tipična vakcina sadrži antigene nekoliko sojeva virusa za koje SZO proceni da će biti prisutni na nekom području u to vreme, ali se i pored toga ne može sigurno proceniti rizik od pojave gripa.

Imunološkinja Vesna Jovanović kaže da vakcina nije za sve kategorije stanovništva.

"Vakcine su pre svega za hronične bolesnike i starije od 65 godina, te za ljude koji rade u javnim službama. Ja savetujem svima da se posavetuju sa svojim lekarima pa, ukoliko ima viška vakcina, da je u dogovru sa njima i prime", kaže Jovanovićeva.

Neki naučnici smatraju da vakcina nikada neće moći da potpuno kontroliše grip. Dok se ne pronađe pravi lek, stručnjaci se nadaju da će pravovremena identifikacija i prijava novih sojeva virusa pomoći da se smanje epidemije. Ipak, vakcinacija kod nas nije masovna pojava, a pogrešno mišljenje je da svi treba da se vakcinišu.

Takođe, najčešće se brkaju prehlade i grip. Prehlada može da se nazove i blažom verzijom gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, koje čine nos, grlo i sinusi. Često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome, ali je jačeg intenziteta i duže traje.

Prehladu izaziva više od 200 slabije patogenih vrsta virusa, koji se prenose kapljičnim, ali i direktnim dodirom, kao i posredno – preko ruku i predmeta. Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod mlađe dece. Simptomi se postepeno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru. Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, viroza ili bolest s temperaturom, grip. Međutim, gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima A, B ili C.

Kako god se raspitivali o lečenju gripa uvek će se na vrhu potencijalnih lekova naći med i proizvodi od meda. Pčelar Goran iz Stare Pazove ubeđivao nas je da od meda nema ni bolje preventive ni boljeg leka. 

"Svima bih preporučio da uz med korioste i polen, propolis i mleč. Nauka je krenula putem dokazivanja i već se naveliko priča kako je propolis jedini prirodni antibiotik. Njega preporučujem svima", kaže Goran.

Šta o lečenju gripa kažu naši sugrađani, šta apotekari, a šta preporučuju travari i prodavci zdrave hrane poslušajte u emisiji "Za i protiv" na našem podkastu.

P. K.