Mladima nedostaje svest o sopstvenim mogućnostima

Da li ste se nekad zapitali šta sve možete da uradite u jednom danu? Jelena Mirić je u isto vreme studentkinja prodekanica, Opens ambasadorka, a nađe vremena i da proputuje, pa usput vodi i blog o putovanju. Jelenin primer ukazuje na to da je uspeh moguć na nekoliko različitih polja u isto vreme. 

Kako postižeš sve?

Tek kad mi neko postavi ovako pitanje onda postanem svesna koliko sam zapravo na sto strana. Ima jedna šala koju moja drugarica voli često da kaže – tvoje prokletstvo je što za tebe nikad nije kraj i što uvek može bolje. Upravo tako i jeste, živim po principu da je dan dovoljno dugačak da postigneš sve što želiš, naravno, ne da projektuješ avion, ali možeš i to ako kreneš na veme.

Kao neko ko predstavlja studente, sa kojim preprekama se susrećeš?

Na početku čitave priče, odnosno na početku mandata Studenta prodekana, uvek su me na neki način kočili negativni komentari ljudi oko mog rada, onda se sa vremenom opustiš, podigneš svest o svom trudu i radu, i staviš fokus na pozitivne stavove i rad koji određeni studenti zaista cene. Naravno da ne možeš svima da ugodiš, pogotovo na fakultetu specifične populacije, ali ono što je važno jeste da se trudiš da uvek budeš ažuran i od pomoći. Često se nalazim u "žarištu" između profesora i studenata, ali to vidim više kao prepreku gde pokušavam da izbalansiram sa obe strane.

Između obaveza stigneš i da proputuješ. Na koji način je tvoj blog o putovanjima drugačiji od drugih?

Bilo je jako zanimljivo kad sam počela da pišem blog i poslala svom ocu da pročita. On je očekivao da će to biti neko ozbiljno štivo, znate ono, ćerka mi studira novinarstvo, to se očekuje. Međutim, kada je pročitao jedan post, pitao me je zašto takva forma? Suština bloga jeste u tome da se zapravo čitalac udubi u tekst, odnosno, da ga doživi baš onakav kakav jeste, bez lažnog ulepšavanja i savršenosti. Sasvim je prirodno da se svađate sa ljudima sa kojima putujete, da skrivate domaću pitu krompirušu u avionu, da jedete suvu hranu, da Balkan progovori iz vas i da vam je žao da platite tri evra za toalet... Iz tih razloga želim da akcenat mog bloga bude na onom realnom putovanju, a ne na ulepšanim fotografijama i video zapisima sa društvenih mreža. S obzirom na to da često radim i putujem, uvek imam zanimljivih priča koje želim da podelim sa svojom publikom.

Odnedavno si postala Opens ambasadorka, zašto?

Od malena sam volela konkurse i nagradne igre. U sklopu konkursa "Bojimo grad" osvojila sam nagradu, odnosno, mogućnost da postanem jedan od četiri OPENS ambasadora i da obilazim festivale u regionu sa promocijom pozitivinih vrednosti. Nakon svih festivala, nastavila sam da budem aktivna i promovišem dešavanja u sklopu OPENS-a.

Dolaziš iz Hrvatske, ali si se ipak odlučila da studiraš u Srbiji. Šta te je navelo na tu odluku?

S obzirom na to da mi je brat već studirao u Novom Sadu, na neki način je i on uticao na moju odluku da i ja upišem fakultet ovde. Od malih nogu smo naučeni da budemo samostalni, pa je i ovo na neki način bila dobra praksa odlaskom u drugu zemlju. Dolazim iz sredine koja nema toliko mogućnosti za mlade, a moj čitav studentski život je bio baziran baš na tom akcentu. Od volontiranja, radionica, rada, putovanja...

Kada se pogleda svestranost tvog delovanja, ono što im je zajedničko je rad sa mladima. Šta je ono što nedostaje mladima u Omladinskoj prestonici Evrope?

Samostalnost. Bez obzira na to što govorimo o gradu koji je multikulturalan i dalje smatram da su više lenjivi oni koje kod kuće dočeka ručak roditelja, nego mladih "dođoša" koji dolaze sa strane. I ovo nije subjektivno mišljenje, jer otkad se krećem u krugovima sa mladima, vidim da je to zapravo realna priča. Takođe, rekla bih da im fali motivacija da pronađu sebe, da se pokrenu i rade ono što vole. To su sve one stvari koje sam ja uvidela u OPENS-u i na fakultetu. Svaki dan se nešto dešava u gradu, a sami biramo da li će to biti odlazak na kafu, pozorište ili volonterski centar. Da skratim priču, nedostaje svest o sopstvenim mogućnostima.

 Na koji način motivišeš sebe da se angažuješ u svim pomenutim sferama?

Smatram da svako može da iskoristi svoj maksimum i da nije sve za svakoga. Komunikativna sam, volim da putujem i da učim iz tuđih iskustava, sa akcentom na neformalno obrazovanje i u tome svemu sam uvidela sebe, odnosno da sve to spojim u jedno. Na primer, kada mi je loš dan na faksu, obično izbacim super priču na blogu, ili slično. Nekako me motiviše taj rad na više polja, jer uvek ima alternativa, a dinamičnost je tu da upotpuni.

Za nekoliko dana završavaš osnovne studije. Šta posle?

Za sada je plan da upišem master Komunikologije na Filozofskom fakultetu, iako su mi ambicije bile u drugim sferama. Trenutno radim na nekoliko polja po pitanju zaposlenja, koji naravno opet obuhvata sve moje afinitete, ali to ne bih otkrivala dok se ne realizuje. Čitajte na blogu, pa ćete da saznate! 

fotografije: Privatna arhiva Jelene Mirić

S.P.