Mladi ne beže od stvarnosti nego od dezinformacija

Mladi su: "neodgovorni, bahati, ne poštuju preporuke i pravila i najveći su izvor zaraze virusom KOVID19". Ovo su samo neke od karakteristika o mladima na koje nailazimo u medijima, samo jednim pretraživanjem. Od kako je počela pandemija u Srbiji, život se izmenio iz korena za sve, pa i za populaciju koja, u skladu sa svojim godinama, najviše žudi za slobodom, putovanjima, druženjem, izlascima...

Iako su najstariji bili ti koji su mesecima u vreme vanrednog stanja bili zatvoreni u svojim stanovima i kućama, čini se da su posledice pandemije nekako najvidljivije na generaciji od 16 do 24 godine.

Istraživanje koje je sprovela organizacija CESID krajem prošle godine pokazalo je da za opštu populaciju, u vreme pandemije, među pet medijskih tema koje su najviše interesovale učesnike ankete na prvom mestu ostao sport, baš kao i prošle godine, dok je COVID-19 bio na drugom mestu.

Onima koji su mlađi od 24 godine korona nije bila, niti je to danas, ni u top 5 tema koje ih zanimaju. Glavne sfere njihovog interesovanja su zabava i muzički program.

No, ignorisanje stvarnosti nije postojalo na samom početku pandemije. Tokom vanrednog stanja, osećaj zdravstvene ugroženosti imalo je više od 40 odsto mladih, dok ga nakon vanrednog stanja oseća nešto manje od 30 odsto njih. Najveći broj mladih je osećao strah da se ne zarazi, pa da ugrozi porodicu i strah da se ne zarazi neko od njihovih bližnjih.

Mladi su uglavnom poštovali policijski čas, držali se propisanih mera, ali su u isto vreme bili veoma nezadovoljni reakcijom države tokom i nakon vanrednog stanja. Više od 40 odsto mladih je ocenilo reakciju države na pandemiju tokom marta i aprila (za vreme vanrednog stanja) i skoro 60 odsto od maja do septembra kao nezadovoljavajuću.

Anja Jokić, programska asistentkinja u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS), koja je prošle godine sprovela slično istraživanje, za Oradio kaže da je problem ignorisanja stvarnosti među mladima zapravo daleko kompleksniji nego što mislimo.

"Ovim smo se bavili u nekoliko istraživanja, a sva kažu da je najmanje poverenje mladih bilo u medije. Posebno se smanjilo posle vanrednog stanja. Tu je uticao način na koji su mediji izveštavali. Mladi su uglavnom poštovali mere, a o njima se širila slika kao o najneodgovornijoj kategoriji društva. Slično su im se i institucije obraćale. Taj odnos nije ništa novo, mediji o mladima najčešće izveštavaju u crnoj hronici, a jako retko o njihovom volontiranju i drugim stvarima", kaže Anja.

Podatak da mladi pandemiju nemaju ni u prvih pet prioritetnih tema iznenađuje, ali, kako Anja kaže, ima utemeljenje u onome kroz šta prolaze.

"Mladi su se u tom periodu suočavali sa brojnim drugim problemima. Brinuli su o svom obrazovanju, koje nije bilo sjajno u ovakvom online formatu, gubili su poslove, brinuli za porodice i to je sigurno uticalo na njihovu percepciju problema. A, možda je i došlo do prezasićenosti temom, jer je veliki broj mladih želeo da se vrati u normalno stanje. Posebno što su od medija i institrucija dobijali često dvosmislene i neusklađene poruke", kaže Anja.

Ignorisanje stvarnosti koju vidimo kod mladih danas, svakako je posledica širih društvenih problema, dezinformacija, nekonzistentnih poruka, optužbi od strane političara i medija, ali je i psihološki mehanizam da se problemi nekako procesuiraju.

Psihološkinja Verica Kozarev Klarić za Oradio kaže da je mladima uzrasta između 16 i 24 godine svojstven poriv da život žive punim plućima, a da je u situaciji kada je život naprosto stao, prirodno i da na to reaguju ovako kako danas reaguju.

"Pošto nam se pandemija uvukla u sve pore života i živimo drugu realnost, kojoj moramo da se prilagođavamo, a to traje već godinu dana uz strah i zabrinutost, sve to deluje traumatski. U takvim situacijama čovek aktivira mehanizme odbrane. Svi smo motivisani ličnim zadovoljstvima, sve ono što je neprijatno i ugrožavajuće mi nastojimo da uklonimo. Naročito mladi, kojima je prioritet druženje, putovanje, koncerti, sve što im je uskraćeno. Oni sada pronalaze sisteme koje aktiviraju kako bi se s tim izborili. Oni u tome možda deluju bahato i neodgovorno, oni tu stvarnost negiraju i poriču, a li to je samo mehanizam odbrane", kaže Verica.

Prema njenim rečima, ta nezainteresovanost je "samo maska".

"Oni samo pokušavaju da izađu na kraj sa onim što im ne dozvoljava da žive normalno. Oni osećaju strah, kao i ostali, ali takvim ponašanjem blokiraju ih jer ih sputava", kaže naša sagovornica.

Istraživanje KOMS-a pokazalo je još niz drugih razloga zbog kojih pandemija nije ni u prvih pet prioriteta za razmišljanje generaciji staroj ispod 24 godine. Više od 53 odsto ispitanih je istaklo da je izolacija na njih uticala jako loše, dok je čak 25 odsto reklo da ni u jednom trenutku nije osetilo optimizam u pogledu budućnosti.

Isto istraživanje jasno je stavilo do znanja da da su mladi veoma strahovali od gubitka posla, da im je vanredno stanje negativno uticalo na školovanje (61%) i da je tokom pandemije imalo još veću želju da ode iz Srbije (42%). Verica Kozarev Klarić kaže da je jedan od ključnih problema sadašnjeg odnosa mladih prema stvarnosti, bombardovanje nekonzistentnim informacijama od strane struke i medija.

"Pandemija je medijski propraćena najrazličitijim informacijama. Neodoslednost informacija bila je dominantna, pa mladi više nemaju kome da veruju, ne znaju koji izbor ponašanja da prihvate, a usled svega toga se bore sa nekim svojim željama i zahtevima, tipičnim za te godine. Kanadski psiholozi uveli su termin 'bihevioralni imunitet', odnosno, psihološki imunitet na nivou ponašanja i on dobro opisuje to što se mladima događa", kaže Verica.

Prema njenim rečima, potrebno je uvesti doslednost informacija o pandemiiji, uvesti posebne kanale komunikacije sa mladima, u nekim formama koje su im prijemčive, edukovati ih i biti dosledan u onome što im se plasira kao istina.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.