Logičke greške naše svakodnevnice

Neke od grešaka koje se opisuju u knjizi su „ignorisanje problema“, „argument iz greške“, „relativna uskraćenost“, „dokaz zastrašivanjem“, „pozivanje na magiju“ ili „pogrešan uzorak“, ali i zanimljiviji opisi poput „nijednog pravog Škota“, „trovanja bunara“, „teksaškog revolveraša“, „klizave nizbrdice“, „biranje trešanja“ ili „crvene haringe“.

Foto: Tanja Manojlović

   Kako da manipulišemo, ili NE manipulišemo drugima, kako da ne dozvolimo da drugi nas prevare, ali i kako da ne varamo sami sebe, bile su neke od glavnih tema o kojima se razgovaralo na sinoćnoj promociji knjige „50 logičkih grešaka“ Predraga Stojadinovića. Iako u naslovu dela stoji reč „grešaka“, ona je sinonim za „zablude“ ili „manipulacije“ koje najčešće praktikuju oni koji su po nekoj hijerarhiji na višem nivou od nas – bilo političari, profesori, nastavnici, pa i roditelji.

   Kako Stojadinović kaže, na ideju da objavi ovu knjigu je došao tako što je u raznim raspravama nailazio na određene nelogičnosti i probleme. Tada je, istražujući, shvatio da su u pitanju logičke greške i rešio da se detaljnije pozabavi njima. Objavio je samo 50 takvih grešaka, a kaže da je, skupljajući potreban materijal, pronašao oko 300 zabluda, ali je izabrao one koje smatra da su najvažnije i najčešće.

   „Ovo se ne odnosi samo na rasprave, debate sa ljudima, svađanje. Ovo su pomagala da analiziramo sami svoje stavove, što je veoma važno, i da vidimo da li su ispravni“, kaže Stojadinović. Naime, sve što se nalazi u knjizi može da se nađe i na internetu, ali na engleskom jeziku, te je Predrag rešio da učini knjigu dostupnom svima, ne bi li ljudi naučili, ne samo šta da misle, nego i kako.

   Poznato je da svakoj vlasti, odnosno takozvanoj manjinskoj eliti, ne odgovara masa koja ume kritički da razmišlja. Pronalazač i novinar Voja Antonić smatra da je najveći problem upravo u školstvu jer nas ne podstiče na kritičko mišljenje.

   „Kod nas ima tako malo kritičke literature koja nas uči kritički da razmišljamo, što znači, ne samo šta ćemo da mislimo nego i kako ćemo da mislimo, kako ćemo da oblikujemo svoje misli i naročito kako da donosimo zaključke“, objašnjava Antonić koji dodaje da je školstvo takvo kao da nas priprema za kviz a ne za život.

   Neke od grešaka koje se opisuju u knjizi su „ignorisanje problema“, „argument iz greške“, „relativna uskraćenost“, „dokaz zastrašivanjem“, „pozivanje na magiju“ ili „pogrešan uzorak“, ali i zanimljiviji opisi poput „nijednog pravog Škota“, „trovanja bunara“, „teksaškog revolveraša“, „klizave nizbrdice“, „biranje trešanja“ ili „crvene haringe“. Kada su u pitanju mladi, svi gosti na tribini su se složili da se oni najlakše manipulišu greškom „pozivanje na većinu“, a kasnije na autoritet. Iako omladina najviše vremena provodi na internetu, na društvenim mrežama, i ima priliku da odabere svoju većinu, glumac Miloš Đuričić kaže da je ista situacija kao i u pravom životu – da biramo da se priklonimo onima kojih je više.

    „Tu vlada potpuno isti sistem, radije će biti članovi grupe u kojoj ima 200 hiljada ljudi, a ne 200. Dakle, opet će se prikloniti većini i verovaće onome što se u toj grupi od 200 hiljada kaže“, dočarava Đuričić grešku „pozivanje na većinu“.

   Sinoćni skup podržalo je Udruženje Ateista Srbije, koje je tim povodom proslavilo i svoj peti rođendan. Knjiga „50 logičkih grešaka“, čiji je izdavač Heliks, se prodaje u knjižarama po ceni od 550 dinara, a sav prikupljen prihod ide Prihvatilištu za decu u Beogradu. Knjiga je i, kako je Antonić rekao, ključ za dešifrovanje manipulacije na koju nailazimo u svakodnevnoj komunikaciji. Tako da, osim klizavih trotoara i neočišćenih drumova, pazite se i loših namera onih koji vam se na bilo koji način obraćaju. 

Lea Radlovački