Kako savladati opasne prirodne situacije

Razmišljali smo o potencijalno opasnim situacijama u prirodi i mnogim pričama o tome kako su se ljudi izvlačili iz takvih situacija, imajući na umu fiziku i sile koje u tim trenucima utiču. O virovima, poplavama, propadanju kroz led i udarima gromova i struje razgovarali smo sa fizičarom sa Prirodno matematičkog fakulteta Miroslavom Cvetinovim.

Ako se nekome desi da pliva Dunavom i uhvati ga vir, šta se tu dešava i kako osoba može da se izvuče iz toga?

Opasnih virova na Dunavu nema. Ne mogu da kažem da se negde nekad ne pojavi, lično sam ih viđao - kod Šarengrada postoji jedan kamen koji hoće da okrene čamac, ali da povuče čoveka, to je već rezervisano za druge reke. Vir se stvori uvek kad postoje dve struje koje teku nasuprot jedna drugoj. Ako vas ipak vir uhvati, pustite neka vas okrene, jer se tada malo akumulira energija i jednostavno tangencijalno izađete. Ne plivaš mu nasuprot, nego jednostavno iskoristiš to ubrzanje i izađeš iz njega.

Inače, mnogo više ljudi se udavi u vodi zato što se plaši, a ne zbog vira. Čovek treba da bude svestan Arhimedovog zakona i u suštini, ti kad dobro udahneš vazduh, gustina ti je manja od gustine vode – ne možeš da se udaviš. Bukvalno, ne znam koliki grč da te uhvati ili šta god da se dešava, ako udahneš vazduh, voda će ti doći do ispod nosa. Druga stvar koja se dešava je davljenje u plitkoj vodi. Kada čovek hoće malo da roni, pre zarona hiperventilira jer stvarno onda duže može ostati pod vodom. Mozak zapravo nikad ne određuje količinu kiseonika, već ugljen dioksida u krvi. Kad hiperventiliramo CO2 toliko snizimo da nam treba jedno vreme da se on nadoknadi. Mi zaronimo, CO2 polako raste ali kiseonik mnogo brže pada. Osoba pod vodom ostane bez kiseonika, a da mozak uopšte nije alarmirao da ostaje bez kiseonika. To je drugi osnovni razlog davljenja i zato nikad nemojte pre ronjenja da uzimate mnogo, mnogo vazduha.

Šta treba da radimo u slučaju poplava, kada brzo nadolazi voda?

Ono što je bilo u centralnoj Srbiji stvarno je nezgodno i uvek bih apelovao da se akcenat stavi na prevenciju. Imate Hidrometeorolški zavod koji se time bavi, imate alarme, treba slušati ljude. Za slučaj da smo ostali u zgradi, a voda brzo nadolazi – to su vode koje su prilično opasne, iz nekoliko razloga. Prvo – otrovne su. Voda koja nadolazi diže sve leševe i sve što ostaje u šumi, s druge strane to su brze vode koje nisu za plivanje i šetanje kroz nju. Treće, ako ste u kući, jako ste dobro uzemljeni – bežite od struje i pre nego što voda dođe isključite struju i bežite u visinu.

Šta se dešava kada se neko kliže po jezeru koje se zaledilo i led kreće da puca?

Postoje dva mišljenja. Jedno je meni malo logičnije – ako već treba da propadnem, logičnije mi je da raširim ruke, da ne upadnem dublje, da se ne zagnjurim pod led koji nije pukao i kasnije ne mogu da nađem rupu ili bar da se uhvatim za led koji je ostao. Sa druge strane, ima ta druga škola koja je sa strane fiziologije čoveka poptuno razumna – treba se potpuno sklupčati, jer će se javiti refleks. Vagalni nerv će biti tu jako nadražen, javiće se refleks za hiperventilacijom, čovek će zbog temperaturnog šoka početi ubrzano da diše i neće moći da kontrolišete disanje. Zbog toga postoji verovatnoća da ćete se nagutati vode, da ćete paničiti, da ćete sve loše uraditi, mnogo više toplote izgubiti. Ako si već upao i uspeo si da se ne zaglibiš ispod, treba do leda dopuzati i leći što većom površinom, jer tako ćete na led koji je ostao izvršiti najmanji pritisak i kako ne biste pali treba nešto oštro zabiti. Ako već nemate nešto oštro, nekako izvući se na taj led i polako se otkotrljati. Gledajte da ne ustajete, jer je hipotermija tu već izvesna.

Ako nekog udari grom?

Ljudi od groma uglavnom poginu tako što grom udari negde pored. Kad grom udari u zemlju, unutar zemlje se događa raspodela potencijala. Što je veći raskorak odnosno rastojanje između stopala to je veća razlika potencijala. Kada ste na otvorenom i ako se nađete na mestima gde gromovi jače udaraju, treba da pravite što manje korake. Tada je razlika potencijala najmanja. Neće biti dovoljno veliki potencijal da struja prođe kroz jednu nogu i izađe na drugu nogu. To se dešava i kada trčite, jer to znači da ni u jednom momentu niste sa obe noge na zemlji. 

Jasna Žugić