Zahvalan sam nebesima što se bavim muzikom

Vojislava Maleševa uglavnom znamo kao predvodnika bendova Drum’n’Zez i Killo Killo Banda, koji već punu deceniju (ako ne i više) uspešno funkcionišu na domaćoj muzičkoj sceni. Muzika je ono čime je njegov život u potpunosti ispunjen, jer osim rada sa bendovima aktivno peva i u operskom horu Srpskog narodnog pozorišta. Sumirajući proteklu godinu, u razgovoru za O radio Voja Malešev kaže da je zadovoljan onim što je uradio, ali da se već okrenuo budućnosti.

Dobra mi je bila prošla godina mada sam ja više čovek koji živi u sadašnjosti i jednom nogom u budućnosti, prošlosti se manje više i ne sećam, verovatno je to posledica istrošenosti mojih sivih ćelija i sada već utucane četiri banke, uglavnom geldam samo napred, ja sam 2015. već zaboravio.

Razvijaš se u dve potpuno različite muzičke forme, hor i reggae. Kako se osećaš u jednoj, a kako u drugoj ulozi?

Osećam se u svim svojim kožama odlično, valjda sam se rodio kao neki optimista i entuzijasta, sve to što radim mi baš prija, zahvalan sam nebesima što se bavim muzikom jer nisam u životu naišao na zanimanje koje bi me više zaokupilo i ispunilo. U operi sam čovek koji voli i uživa u tome što radi, a kada sam na stejdžu obožavam rege, izražavanje kroz sopstvene tekstove, a kao DJ volim da se zezam, puštam jake bitove, da teram ljude da đuskaju, sve to ima svoje čari a vrlo malo mana.

Ti si u stvari član hora SNP-a?

Tako je, član sam operskog hora SNP-a.

Koliko hor daje mogućnost da se razvijaš i iskažeš lično?

Ne previše, ali i tu postoje manje horske uloge, ukoliko iskažeš neku ambiciju postoji mogućnost da ćeš dobiti neku manju solističku ulogu. Uglavnom su horisti ljudi koji su potisnuli svoj ego i sujetu i shvatili da sasvim lepo doprinose horskom pevanju svojim glasom i daju horu jedinstvenu boju, dok solista mora da ima stav, čak i navalentnost da bi izneo ulogu sam na sceni, dok si kao hor deo tima, narod.

Da li ti to smeta ili neki svoj individualizam uspevaš da upotpuniš kroz druge projekte?

Tako je, ovo mi je jedna strana ličnosti i uživam u zajedničkom radu, druženju, pa čak i glumi pošto imamo i male glumačke zadatke, sve je to ekstremno zabavno, nema lepšeg posla.

Sa druge strane imaš dva reklo bi se stilski slična benda, rasipanje ili usmeravanje enrgije?

To ne znam ni sam, znam zašto je došlo do nastajanja Killo Killo bande, bio je to višak moje kreativne energije, imao sam gomilu pesama na lageru koje nisu bile za Drum'n'Zez. Došao sam na ideju da napravim nešto solo, nije bilo nekog raskola ili svađe niti nekog preusmeravanja, nego sam želeo da te pesme nađu prostora, bile one u kompjuteru ili će imati neku publiku... Ispostavilo se da to može da funkcioniše na dva paralelna koloseka. I tu sam zadovoljan, jer Killo Killo banda ima svoju publiku, DNZ svoju, pesme su različite, jedino što malo zbunjuje publiku koja se ne udubi previše jer očekuju neku pesmu od DNZ na nastupu Killo Killo, ali i to deluje zabavno. Nisam uspeo fizički sebe da zamaskiram, iako se trudim da se za nastupe DNZ svi veselo i šareno oblačimo jer furamo na neku pozitivu, dok sa Killo Killo idemo na neku “armi ozbiljnost” oblačenja.

Čini se da su tvoji tekstovi važni koliko i muzika, šta te tera da pišeš i komponuješ?

Zavisi od slučaja do slučaja, nekad pesme nastaju na probi, bend na primer nešto improvizuje, ja mumlam u mikrofon, to snimimo i onda naslućujem šta smo svi pokušali u tom momentu da kažemo, dodajem tekst i nastaje pesma. Nekad prvo nastane tekst i melodija u mojoj glavi, to se dešava nenadano, nema recepta, bude to i u sred noći, znam da to zvuči izlizano ali dešava se da imam nesanicu, tekst krene sam od sebe, jednostavno se rodi pesma. Ima tu i ozbiljnih tema, ironije ali i šale. Život je takav, nije ni sve tako crno, niti je sve zezanje.

Mnogi su vas kritikovali zbog nastupa na domaćem takmičenju za Evroviziju? Kako bi danas uradio?

Mislim da bi ponovo iskoristio tu priliku, koliko god to imalo negativnu konotaciju,  sve je to reklama, šou biznis, novo iskustvo, izazov. Najčešće na takve izazove odgovaram sa “da”, bez puno razmišljanja, zato što mislim da sve to obogaćuje i ličnost i muzičara da se oproba na različitim stejdževima u različitim uslovima, novo iskustvo, sve ima svoje razloge.

Koji je tvoj pogled na novu muziku, posbno evrovizijsku?

Sve je to meni gadno kao, verujem, i većini, ali ako se pustimo da je to svima nama gadno i bez veze onda ništa nismo uradili, nego ako neko ima pesmu za koju smatra da može da pobedi ili da se takmiči, to treba i da uradi, neka se lakta i istera svoju pesmu do kraja. Pasivno kritikovanje nas neće odvesti do promena.

Tvoja žena je sa tobom i u horu i u DNZ. Da li je to teže ili lakše, kako uopšte funkcionišete?

Za sada super funkcionišem sa svojom ženom, evo čukam u drvo, dobri smo i kao kolege u bendu, mada se tu nije puno menjalo, mi smo od ranije bili kolege na poslu i u bendu, tek smo posle nekog vremena, pet ili šest godina, shvatili da smo jedno za drugo stvoreni. Odnosi i na poslu i u bendu se nisu puno menjali, padne po koji zagrljaj i poljubac više nego kad smo bili samo kolege i prijatelji ali mi smo tamo zbog posla, zna se u benda sam ja glavni, a kod kuće je ona! (smeh)

Kako je nastala pesma za navijače Voše i saradnja sa FK Vojvodinom uopšte?

To je isto nastalo kao neko magnovenje, kroz san, probudio sam se sa melodijom Voša le, Voša le, palo mi je na pamet da to isteramo do kraja, imam dugačku porodičnu tradiciju, kod mene svi navijaju za Vojvodinu, deda je čak bio prvotimac i trener, Vojvodina se negovala od ranog detinjstva. Hteo sam i ja da dam svoj doprinos iako sam uvek važio za antisportistu, ali našao sam način da i ja tu malo sudelujem, uspeo sam da nagovorim DNZ da snimio tu pesmu i sad se ona vrti prilično uspešno i redovno na stadionu.

Pošto smo pomenuli pretke i potomke, gde ti vidiš sebe i svoju decu za nekih 10 - 15 godina?

To je jako teško odgovoriti, bilo bi lepo da smo tu negde, svi zajedno ako je moguće, ako nije onda kud koji mili moji, ovo je čudna zemlja i čudna su vremena, uostalom i ceo svet je tako kažem, zglajznuo, nezahvalno je davati prognoze za tako dug period. Ako može da ne bude gore bilo bi super.

Imaš moćan bend iza sebe, koliko ih je teško okupiti i zadržati?

Ako se gleda bez neke prevelike ambicioznosti nije teško, opustiš se, ko voli, a svi vole, onda ih nije teško zadržati na okupu. Sreća pa smo svi  vedri ljudi, provodimo probe u zezanju, nema puno svađanja. Postoji i faktor amaterizma čiji smo mi kao promoteri, niti sviramo niti zarađujemo mnogo, pa ne dođemo u situaciju da se oko tih stvari raspravljamo. Svi smo tu zbog muzike i zezanja.

Muzika svetska, tekstovi na srpskom, to implicira usmerenje ka regionu. Da razmišljaš o tekstovima na engleskom i ima li to uopšte smisla?

Razmišljam dosta, ali koliko god dobro pričao engleski, mada ne mislim da sam i u tome jako dobar, meni mnogo bolje ide pisanje tekstova na srpskom. Bio sam i svedok da neki stranci koji ne razumeju reči koje ja pevam na srpskom osećaju tematiku i težinu teksta, tako da sam stava da ću nastaviti da pišem na mom maternjem jeziku i da krenemo od lokalne preko regionalne publike. Izađe tu i tamo neki tekst na engleskom, ali nije realno da ćemo mi krenuti da se probijamo na evropskom tržištu gde ovakvih bendova ima kao salate, ovde imamo šanse da u prilično maloj konkurenciji napravmo neki proboj, bez većih poteškoća.

Muzičari solidno zarade na brodovima, šta misliš o tome i da li bi otišao da ti se pruži prilika?

Ne, iz ove roditeljske perspektive meni bi to bilo puno vremena da odem i budem bez dece, porodice. Da sam student, slobodan i sam, možda bih se i u tome okušao, mada me nervira bilo koja reciklaža i obrađivanje tuđe muzike, otišao bih pod uslovom da ne moram da sviram tuđe pesme i obrade. Jedino za neku ogromnu kintu (smeh).

Nešto o planovima i novostima jednog i drugog benda?

Killo Killo banda završava snimanje trećeg studijskog albuma, to traje već neko vreme i još će da traje, u narednom periodu ide posao miksa i postprodukcije a to može da se oduži. Srećni smo što imamo devet novih kompozicija, neke smo već izvodili uživo, ali su tek u studiju dobile onaj gvozdeni izgled, imaćemo i gostovanja i mislim da će novi album da razvali. DNZ je spustio tempo bez nekog razloga, imamo neke nove pesme, raduckamo.

Da završimo slično početku, šta bi želeo da ti se ostvari u ovoj godini?

Muzike što više, da ne bude ratova i grozomorije, ni kod nas ni u svetu, znam da ovo zvuči pohabano ali mene to stvarno unespokojava, kad kreneš da saosećaš sa izbeglicama koji su na minus 200 u šatorima, ove druge bombarduju, teroristi... Sve su to grozne stvari, a ti bi trebalo da vodiš normalan život, juhu, meni ništa ne fali! Ima nekog licemerja u vođenju normalnog života dok se za to vreme dešavaju grozne stvari. Voleo bih da na globalnom nivou to malo popusti, što više muzike, međuljudskog razumevanja, tolerancije i ljubavi.

Jovan Marjanović