TKV: Trgnite se! Zidovi su i vaši!

Čini nam se da murali nikada nisu bili aktuelniji nego sad. Od prekrečavanja Remedovog murala u Novom Sadu, izazvane Lančane reakcije koja već neko vreme radi na tome da fasade u gradu budu oslikane, do stavljanja u fokus strit art umetnika i umetnosti. Mi smo razgovarali sa jednom od poznatih muralistkinja TKV Vilom Kraljević upravo o tome kakva je scena, da li su murali izražavanje kreativnosti ili bunta i još mnogo toga. 

Kada i kako si počela da se baviš strit artom?

Počela sam sa crtanjem grafita, tj. strit artom 2004. godine iz zabave, a onda je to preraslo zapravo u moje zanimanje. U Rimu sam počela to da radim i onda je to dobilo razmere za koje nisam mogla da pretpostavim da će se desiti.

Koliko je teško u našoj zemlji baviti se umetnošću? Svedoci smo bili onoga što se desilo u Novom Sadu sa muralom. Kakav je tvoj komentar na to?

Mislim da nikad nije bilo lako baviti se time. Umetnost je nešto što dolazi iz moje suštine, i to je nešto što jednostavno moraš da radiš i što je tvoja srž. I onda bez obzira na okolnosti, državu, šta ti drugi ljudi kažu, jednostavno to moraš da ispoljiš. To što se desilo u Novom Sadu je strašno na mnogo nivoa, iz prostog razloga što to pokazuje da ovde niko ne ceni umetnost, tuđi rad i vreme, i uopšte javni prostor koji je naš zajednički. Nije on samo nečiji, da ga kreči kako hoće.

To što se desilo u Novom Sadu izazvalo je lančanu reakciju?

Izazvalo je sasvim normalnu reakciju ljudi koji su revoltirani, kojima je taj mural nešto značio. To predstavlja veoma veliku opasnost po sistem, jer je umetnost ono što oblikuje naš život. Umetnost, kultura i obrazovanje je nešto što daje smisao životu. To je hrana za dušu. I naravno da su ljudi odreagovali onako kako jesu zato što je to i njihovo, nije samo delo nekog autora, postalo je svojina zajednice. Meni je super bila ta reakcija, jer se tu videlo koliko su te stvari bitne. Živimo u zemlji gde su kultura i umetnost zanemarene i stavljene na poslednje mesto, ali ipak nije to baš tako.

Fejsbuk privatna arhiva

U Novom Sadu se organizovala Lančana reakcija koja se udružila kako bi oslikala fasade zgrada u gradu. Bukvalno se "udara kontra". Kakav je tvoj komentar na tu akciju?

To je najbolja moguća reakcija na ono što se desilo, jer onda pokazujemo da smo ipak jači. Mislim da bi trebalo da se daje više prostora muralima nego advertajzingu ili bilbordima koji su prosto stvar kapitalizma. Vrlo je bitno da ljudi odreaguju na to. Meni je mnog draže kada vidim da je nešto oslikano a ne iznajmljeno ili prodato zarad neke komercijalne svrhe.

Gde su te do sada murali odveli? Gde si bila i pokazala svoju kreativnost?

Meni je crtanje grafita promenilo život i dalo mi je potpuno drugi ugao gledanja na život. Mislim da mi je to dalo jednu ogromnu širinu. Iako nemam nikakvo formalno umetničko obrazovanje, odvelo me je na mesta gde sam dolazila sa raznim ljudima u kontakt, stekla prijatelje, poznanstva, saradnje. To je ono što menja čoveka, što mu daje životno iskustvo a ne samo širinu, već ga uči da bude profesionalac i da se ponaša u skladu sa poslom. A to je takođe veliki problem u ovoj državi. Ljudi vrlo slabo profesionalno prostupaju poslu i niko nikoga ne poštuje i onda nastane opšti haos. A sad da ne nabrajam neke primere, prosto, grafiti saved my life ili grafiti ruined my life (smeh). Ja se stalno osećam kao greška u sistemu jer, kao, kako je moguće da ni iz čega dobijete reakciju sredine. Osećam se povlašćenom jer imam tu privilegiju da se bavim strit artom u Srbiji, a i generalno. Mislim da ljudi ne bi trebalo da zapadaju u malodušnost i apatiju nego moraju da se bore. Mislim da čak i te stvari koje se dešavaju, koje su negativne i loše, probude malo sredinu i kao da govore onda "Trgnite se, ovo je i vaše!". Kada bi svi tako razmišljali bez da se desi incident poput onoga sa Remedovim muralom, gde bi zapravo bili.

Da li muralima izražavaš samo kreativnost ili i bunt?

Mislim da je samo crtanje grafita, bavljenje strit artom i zauzimanje javnog prostora politička poruka za sebe. Dugo sam pokušavala da se ogradim od politike, ali sam onda shvatila da to jeste politički čin. E sad, moje polje delovanja i sfera rada je poprilično intimna. I ja mislim da utičem tako što pravim nekakvu diverziju. Vi vidite nešto na ulici što vas makar na pet minuta odvuče od stvari koje vas muče, čak se i rimuje (smeh). Ne mora nužno da bude politički angažovana tema da bi ona bila politička. Bitno je da u onome ko gleda probudi nešto, da ima svoju interpretaciju onoga što je video. To je sjajno jer, kada mi priđu ljudi zapanjena sam da imaju neku priču oko toga, koliko su utkali u svoj život i njima to nešto znači. Najgore je kada su ljudi ravnodušni prema onome što radite.

Šta bi poručila mladim osobama koji žele da budu strit art umetnici?

Upornost i veoma mnogo rada. I potrebno je da ne padaju u bedak, već da se bore. Nije ni Srbija najgore mesto za život. I jeste i nije, ali opet ima toliko prostora i može da se uradi svašta. Čak i ako ste u najgoroj mogućoj poziciji, a mislim na egzistencijalnu, bitno je da se sete da ni po koju cenu ne smeju da padaju u malodušnost. Moraju da se trude i rade i da što više doprinesu kvalitetu svog života, a onda i zajednice.

Koliko je jaka scena kod nas?

Ima ljudi. Ceo region je vrlo egzotičan što se toga tiče, ali mislim da ćemo tek da postanemo interesantni zato što ima mnogo prostora. Zakoni još uvek nisu toliko striktni da to apsolutno sankcionišu, već je atmosfera i dalje prijateljska. Mislim da bi trebalo to da iskoristimo. U Beogradu ima veoma mnogo prostora i to je ono što je sjajno. U drugim državama prosto nemate toliko prostora, a ovde da li je gerilska akcija, ili sa dozvolom, sve nešto menja. Iako je možda scena mala, ona radi, postoji a ja mislim da će naše vreme tek da dođe.

Tonski intervju poslušajte u plejeru:

Jelena Mijatović