Programira i vuče kamione

Prevrtanje gume od 450 kilograma i vuča kamiona od osam tona su skoro nemogući zadaci za prosečnog čoveka, osim za one koji se odvaže da ovo postignu napornim treniranjem. Strongmen disciplinom se bavi vrlo malo osoba, ali za to postoje i više nego jaki razlozi. Nas su zanimali razlozi zbog čega je trenutno jedan od najmlađih strongmena, Marko Reljić, odlučio da se bavi ovim sportom, dok istovremeno ispisuje kodove u jednom novosadskom startapu. 

I pre nego što je završio fakultet, Marko se zaposlio kao programer. Voli video igre i latino plesove. Svojom smirenom pojavom ne stavlja nikome do znanja da u svoje slobodno vreme može da podigne 450 kilograma, a kamoli da samostalno uči i trenira da postane najjači čovek u državi. Ima tek 24 godine, skoro je počeo da se takmiči i već sada podiže i vuče nezamislive težine. Na ovogodišnjem takmičenju strongmena završio je kao treći.

"Prvo moje takmičenje je bilo prošle godine i na to sam otišao skroz rekreativno. Tada sam osvojio 8. mesto. Prvi put sam nešto teško podigao sa 16 godina. Tada mi je to postalo veoma zanimljivo. Jako je dobar osećaj kada uspete da podignete nešto za šta mislite da ne biste nikada mogli". kaže Marko.

Problematiku podizanja tereta vidi slično kao i programiranje. Poenta je osmisliti rešenje za problem i to primeniti. Snagu vidi kao ključnu, ali je razmišljanje u dobrom pravcu - formula za uspešnog strongmena.

Primarno je imati dobru tehniku, jer kao prvo to smanjuje mogućnost za povrede. Mnogi od strongmena koriste svoju snagu za podizanje, ali je vrlo važno razmišljati i upotrebiti sebe kao polugu. Kod tehnike za čučanj je važnije kako postavite kolena, koliko su vam leđa savijena, to da pogled ne sme biti ka dole i slično.

Kako je postao strongmen nije siguran, budući da vežba u teretani od svoje 16 godine. Već u srednjoj školi je kako kaže bio jak, a onda je samo nastavio da napreduje. Tvrdi da je ovo bolan sport i oni koji nisu spremni da i na treninzima trpi bolove ne treba ovim da se bave.

Treninzi umeju da oduzmu mnogo vremena i treba biti spreman na mnogo bola. Bolni su jako često jer se ipak trenira za velike kilaže i svaka najmanja greška u tehnici može dovesti do povrede. Tako nešto je neminovno u svim sportovima snage.

Na takmičenjima nije još niko stradao, ali smo saznali da se na treninzima može pasti u nesvest jer se često drži dah kako bi se izdržao teret. Ali ukoliko dođe do kobnog momenta, postoje ljudi koji dežuraju kako bi pridržali teret. Za snagu i izdržljivost, hrana je neizostavna, Marko kaže da je meso njegov glavni obrok, ali da je u sportu suplementacija postala primarna.

Meso, oduvek sam jeo jako puno mesa. Prija mi i daje mi energiju da mogu svaki trening da izguram na maksimalnom nivou. Suplementacije je postala uobičajena u sportu, kreatin je skroz korektna stvar koja će unaprediti trening i dati energiju. Ja "gotivim" glutamin, koji pomaže oporavku posle treninga.

U Srbiji ne postoji veliki broj ljudi koji se bavi ovom vrstom sporta. Osim Ervina Katone, najjačeg čoveka u Srbiji, postoji još nekolicina. Interesantno je da ima i devojaka koji se ovim bave, ali je to retko, jer je čak i za muškarce ogroman izazov. Marku je izazov da postane još jači, na čemu radi, kako bi sledeće godine ponovio svoj uspeh, a možda i postao novi najjači čovek u Srbiji. 

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)