Naterati studente da misle svojom glavom

Doktor fizike Petar Mali trenutno predaje na PMF-u, a izabran je za jednog od 10 najcool naučnika Novosadskog univerziteta. Studenti, koji su glasali za njega, opisuju ga kao sjajnog predavača i asistenta, odličnog promotera fizike kao nauke i toga šta znači uživati u onome što radiš.

Izabran si za jednog od 10 najcool naučnika na Novosadskom univerzitetu. Koliko ti znači ta titula i može li ta vrsta promocije da poboljša status nauke u Srbiji?

U prvi mah bio sam malo začuđen jer nisam očekivao, ali kasnije sam to počeo da gledam iz šireg ugla, pa sam shvatio da nismo tu bitni mi kao pojedinci već da to može da koristi generalno za benefit nauci u Srbiji.

Da li mladima, kojima je ta priča bila upućena, ova promocija može malo više da približi naučne discipline dostupne na NU?

Iskreno se nadam da može. Da oni sada mogu da vide da na fakultetima ne rade neki ludi naučnici kao što mogu da vide na filmovima, što ne kažem da ne postoji, nego da je sve to malo drugačije. Ideja je da se predstavimo i kakvi smo van fakulteta, što dosta može da im olakša izbor.

Zašto si se opredelio za fiziku?

Fiziku sam zavoleo u osnovnoj školi, za šta je zaslužna nastavnica koja je predavala. Kasnije sam shvatio da mi se to dopada, da volim da radim i rešavam probleme kao i da volim da čitam sve u vezi sa fizikom, pa je to bio neki prirodan put.

Živimo u doba superheroja u pop kulturi. Imaš li ti nekog svog superheroja u fizici?

To je za mene Ričard Fajman koji, na žalost više nije među živima. Svima bih preporučio da pročitaju knjigu "Sigurno se šalite gospodine Fajman" koja je o njegovom životu i generalno dosta van fizike govori o tome kako je živeo. Meni je on fantastičan.

Koja je oblast fizike u kojoj se vidiš u budućnosti?

Teorijska fizika kondenzovanog stanja, jer se trenutno time bavim kao teoretičar. Tu se koriste razni matematički metodi i primene na opisivanje i razumevanje prirode. Fizika kondenzovanog stanja je zanimljiva jer eksperimenti i teorija idu ruku pod ruku. Otkrića u pojedinim eksperimentima idu na pola godine u odnosu na teoriju. To znači da ako imate neku teoriju verovatno će biti proverena za vašeg života, za razliku od nekih slučajeva kao što je Hiksova teorija na šta se jako dugo čekalo.

Imaš iz godine u godinu skoro najviše ocene koje ti daju studenti. Šta je najvažnije za profesora da bi dopreo do studenata?

Najvažnije je da se oni što više uključe u diskusiju. Naše školstvo je takvo da predavač priča, a studenti ćute i klimaju glavama. Treba ih navesti da pričaju i treba ih naterati da misle svojom glavom pa da budu srećni kada su u pravu.

Postoji li nešto što bi menjao u školskom sistemu u Srbiji?

Promenio bih dosta toga, ali jedno od njih je da se učenicima omogući bolje predznanje za fakultet, na čemu treba dosta raditi. Mi imamo ovde pri kalkulus koji je dostupan svim studentima koji dolaze iz srednje škole, a imaju neke rupe u znanju. Oni to mogu nadoknaditi i kasnije, ali bi bilo bolje da su ovde sa osnovnim znanjem koje im omogućuje da prate nastavu bez smetnji.

Voliš šah i ozbiljno se baviš njime. Da li si imao nekih većih uspeha?

Ne bih rekao da sam ozbiljan šahista, ali šah mi je definitivno hobi. Trenutno pratim meč za šampiona sveta gde igraju Karlson i Karjakin. Do sada su imali pet remija. Deset godina nisam igrao šah, pa sam se vratio i odigram dva tri turnira godišnje. Najveći uspeh mi je remi u turnirskim uslovima s velemajstorom Ivanovim.

Koliko ti šah pomaže u organizaciji posla?

Nisam siguran koliki uticaj šah ima na moj posao, ali treba da ztnate da je ta igra – igra odluka. To mi se jako dopada jer čovek igra šah i veruje da su svi potezi koje vuče veoma jaki. Kada se to kasnije analizira ispostavi se da je bio u krivu. I život tako manje više funkcioniše. Vučemo neke poteze verujući da radimo pravu stvar, a onda shvatimo da smo pogrešili. To je dobro jer te nauči da prepoznaš i priznaš grešku pa kreneš dalje.

P. Klaić