Mladi vole pevanje i horsku muziku

Božidar Crnjanski je dirigent i zaljubljenik u horsku muziku. Pod njegovim vođstvom trenutno su Novosadski kamerni hor, Hor Akademije umetnosti u Novom Sadu i Hor Sveti Serafim Sarovski. U svom prethodnom radu, kako sam za sebe voli da kaže "dirigent - horovođa", može da se pohvali brojnim nagrada koje je sa svojim horovima osvajao širom sveta. "Čitavo svoje vreme, slobodno i radno posvećujem radu sa horovima i to je nešto što me inspiriše već dugi niz godina", kaže na početku razgovora za O radio.

Kako je došlo do ideje da se krene tim putem?

Sve je išlo spontano. Opčinjenost, odnosno lepota koja izvire iz muzike dotakla me je još kao malog, pa sam krenuo sa muzičkim obrazovanjem. Osnovno, srednje, akademija... Negde između srednje škole i fakulteta sam shvatio da je horski zvuk i horska muzika ono što me zaista okupira i čime bih voleo da se bavim i to ne samo kao pevač, nego da muziku sam oblikujem i budem dirigent. Najviše znanja su mi preneli profesori tokom studiranja, a iskustvo je došlo kroz rad sa mnogobrojnim ansamblima što u Novom Sadu, što u Zrenjaninu odakle sam rodom. Horovi su stasavali, naravno i ja uz njih, počeli su da stižu nagrade i uspesi, to se čoveku osladi, pa nema povratka nazad. To je neka reka koja vas nosi, morate da naučite da se borite sa svim teškoćama koje idu uz ovaj posao, ali i svakako da uživate u lepotama.

Koje biste nagrade i priznanja izdvojili iz dosadašnjeg rada?

Ono što je sada najaktuelnije je rad sa Novosadskim kamernim horom, sa njima radim poslednje četiri godine. Praktično je to novooformljen ansambl koji je pokrenut u gradu. Biran od vrsnih pevača, najčešće od studenata Akademije umetnosti, ali ima tu i drugih zanimanja i obrazovanja, to me trenutno najviše motiviše i inspiriše. Tu je svakako i rad sa Horom Akademije umetnosti, to su studenti, njih stotinak sa akademije koji hor slušaju kao izbornu ili obaveznu nastavu. Pre toga sam desetak godina vodio Hor KUD Svetozar Marković i sa njima zabeležio veoma važne uspehe, sve sam to nastavio sa Kamernim horom. Imamo pregršt nagrada, priznanja i nastupa kod nas i inostranstvu.
 

Na koji načnin se bira repertoar u takvim ansamblima?

Ansambli su različitog kvaliteta, sposobnosti i mogućnosti, pa spram toga biram i repertoar. Biram šta bi pevači mogli da izvedu i šta bi na neki način njih zaintrigiralo, šta bi im bilo interesantno. Pri svemu tome dajem težinu i značaj da se mladi pevači upoznaju sa novom muzikom, svakako ne zaboravljajući tradiciju, bez koje ne bi ni bilo ovog novog. Pod novim smatram dela mladih kompozitora sa naših prostora, ali i inostranih. Pokušavam da prenesem pevačima mogućnost da osete emociju koju i sam osetim. Nova muzika često nosi nešto neobično, a samim tim i intigantno, pa pokušavam da zajedno sa horom prodrem u suštinu i da zajedno sa njima na kraju to i izvedem. Program je zapravo veoma raznovrstan.

Koliko su mladi zainteresovani za horsko pevanje, šta ih privlači, a šta odbija?

Često ćete čuti od mojih kolega da je kriza i oskudica dobrih pevača, da mladi nisu toliko zainteresovani za tu vrstu druženja, ali mislim da stvari nisu tako crne. Primećujem da je zainteresovanost mladih za horsko pevanje u porastu. Mladi vole da pevaju, vole dobru muziku, dobar zvuk. Postoje zaista ozbiljne studije da zajedničko pevanje deluje blagotvorno za čitav organizam, za mozak, psihu... Mislim da većina ljudi to, naravno, ne zna pa to čini instiktivno, ali oseća rezultate. Generalno, mislim da mladi ljudi vole pevanje i horsku muziku.
 

Gde su generalno problemi horova?

Horska muzika pripada sferi kulture, a kada je reč o kulturi nama u zemlji Srbiji nikada ne nedostaje ništa osim novca. Talenta imamo, stručnjake takođe, prostori postoje, znamo kako to da radimo, ali nekako uvek fali finansijska podrška. Na sreću, Novosadski kamerni hor nema direktno tih problema, imali smo razumevanja od strane raznih, i gradskih i pokrajinskih struktura da prepoznaju kvalitet. Kada donesete nagradu u grad sa prestižnih takmičenja onda ljudi koji odlučuju u kulturi ne mogu da se ogluše o vas, a nadam se da će tako biti i u buduće. Borbom, odnosno radom, razvijanjem i traženjem kvaliteta vi zapravo postižete uspeh a onda uspehom pokušavate da nadomestite eventualne finansijske probleme. 

Kako uopšte može da se pristupi kamernom horu, koliko on broji članova?

U oktobru smo imali audiciju za prijem novih članova, od prijavljenih 25 - 30 pevača izabrao sam samo njih četvoro. Princip Novosadskog kamernog hora je da se podizanjem kvaliteta smanjuje broj. Maksimalan broj u kamernom horu je 36. Postoje kategorizacije kamernih horova, koje kažu da je taj broj 22 ili 24 člana do standardnih 32 člana, međutim preko 36 ne bi trebalo ići. Naravno, svako ko želi i ko misli da ima kvaliteta i pevačkog iskustva može nas uvek pronaći, mi smo svakog dana od ponedeljka do četvrtka na Akademiji umetnosti od 19.30 do 21.30. Svako ko misli da bi prošao može doći i van termina za audiciju.
 

Šta vas očekuje u narednom periodu?

Nakon što smo imali veoma uspešnu i napornu godinu za nama, imali smo festival u Miltenbergu (Nemačka) gde smo osvojili prvo mesto, trofej, novčanu nagradu i to vrlo visoku, pristupili smo učenju novih kompozicija. Taj repertoar koji spremamo biće okosnica za koncert koji će se održati početkom naredne godine. Svakog dana su mi mailovi zatrpani pozivima sa raznih strana za festivale, ali ja najviše volim one takmičarske, jer kada odemo negde želim i da se nadmećemo i pokušamo da dostignemo maksimum. Krajem ovog meseca idemo u Banja Luku, tamo nastupamo na međunarodnim horskim susretima koji se održavaju u ovom gradu po 19. put. Ove godine organizatori su prepoznali da bi mi mogli da budemo predstavnici Srbije i to nas veoma raduje i ujedno obavezuje da se predstavimo u najboljem mogućem svetlu.

Šta dirigent Božidar Crnjanski sluša kad nisu horovi na repertoaru?

Baš sam se pre neki dan zamislio dok sam vozio kola, kad me neko pita šta vam je u CD-u? (smeh). Budući da sam i otac dvoje dece često, slušam dečije pesmice u automobilu, a osim toga, budući da su mi radni dani bukvalno okupirani, imam vrlo malo vremena da provedem u odabiru nečeg što bih slušao a da nije umetnička muzika. Znam da zvuči malo stereotipno i očekivano ali ono što volim da poslušam je kvalitetna umetnička muzika, sve ostalo što čujem je samo usputna stanica, ništa konkretno.

Jovan Marjanović