Martin Stamenković: Umetnost treba da se reklamira

Martin Stamenković iz Čačka ima samo 16 godina, a već je proglašen za najboljeg mladog fotografa na svetu! Nа nedavnoj svetskoj izložbi mladih autora u Luksemburgu osvojio je zlatnu FIAP medalju u Luksemburgu za fotografiju Brat. Razgovarali smo sa njim o tome koliko mu znači ovo priznanje, šta najčešće fotografiše, ali i da li planira da nastavi ozbiljnije da se bavi fotografijom u budućnosti.

Kada i kako si krenuo da se zanimaš za fotografiju?

Sve je počelo 2013. godine kada je moj tata dobio novi telefon. Pošto je bilo proleće, napolju je cvetala japanska trešnja, tako da sam nju fotografisao i to mi je do danas ostala jedna od najdražih fotografija koju sam napravio. Aktivnije sam počeo da fotografišem preko letnjeg raspusta prošle godine, kada sam otvorio nalog na Instagramu i kada sam redovno počeo da objavljujem svoje fotke tamo. Sve sam i dalje radio samouko, telefononom. Nakon toga sam se učlanio u Foto, kino i video savez u Čačku i znate kako to ide - kada su oko vas talentovani ljudi, upijate njihovo znanje, a samim tim se i vi unapređujete. Tek ove godine sam dobio fotoaparat i sada se trudim da šaljem svoje radove na konkurse i izložbe. Eto, sada sam dobio i zlatnu FIAP medalju, a to mi je tek treći konkurs na koji sam poslao fotografije.

Zašto si izabrao baš nju kao medij izražavanja?

Velike ljubavi u mom životu su i botanika, hortikultura, istorija i enterijer i eksterijer, ali i moda i stajling. Nekako sve to ide jedno uz drugo i da bismo zabeležili to i da bismo zapamtili taj momenat, sama od sebe je počela da se razvija i moja ljubav prema fotografiji. Nekad podsetim sebe na bake koje fotografišu po bašti sve što im je zanimljivo i lepo! Tako sam i ja krenuo i malo po malo sam se unapredio, pa sam prešao sa biljaka na portrete. Želim da istaknem lepotu koja se nalazi u svakome od nas, da pokažem da je svaki pojedinac savršen na svoj, jedinstven način, a da toga nije ni svestan.

Šta za tebe znači titula najboljeg mladog fotografa?

Pa, više su me mediji proglasili najboljim mladim fotografom sveta. Zaista nisam očekivao tu titulu, meni je dovoljno bilo i da se nađem u prvih 100, zaista mi nije bilo bitno mesto na kojem ću se naći. Svakako je ovo snažan vetar u leđa za mene i moje najveće priznanje do sada.

Koliko misliš da se mladi kod nas zanimaju za fotografiju?

Mislim da se ne zanimaju dovoljno za umetnost uopšte, iskreno. Doduše, ja sam okružen ljudima koji imaju hobije i stalno nešto rade, ali generalno kad razmislim mislim da se retko koja mlada osoba bavi bilo kakvom vrstom umetnosti. Smatram da su za to krivi roditelji jer im nisu od starta to predstavili kao nešto interesantno i važno.

Kakav savet imaš za mlade koji žele da se bave ovim medijem?

Samo neka probaju. Nikada ne znamo koliko smo dobri u nečemu ukoliko ne probamo da radimo to, zar ne? Uvek će postojati to šta ako pitanje, a mislim da svi treba da prate svoje srce i rade ono što im intuicija govori. 

Šta misliš o ekspanziji koju fotografija doživljava poslednjih nekoliko godina zahvaljujući internetu i dostupnoj opremi, odnosno tome da nam je ona sada dostupnija nego ikada?

Znate kako, početkom 19. veka, fotografija nije bila toliko razvijena i stvarno je bio uspeh imati dve fotografije i imati zabeležen svoj lik dva puta. To se obično radilo na sahranama i venčanjima i nikada više. Danas postoji selfi kamera koja može da zabeleži svaki trenutak vašeg života i mislim da je našoj generaciji sve mnogo dostupnije, i da podelimo svoj rad, da se reklamiramo, ali i da vidimo neke nove ideje. Svi znamo da, ako ne znate da koristite društvene mreže, ne možete ni da se bavite bilo kojom vrstom umetnosti, jer jednostavno ona neće doći do neke veće publike. Svaka umetnost, pogotovo u današnje vreme, treba da se reklamira i da bude viđena. Morate da pokazujete ljudima šta umete jer niko to neće uraditi umesto vas, samim tim vas i neće nazivati umetnikom, pogotovo ako vas narod ne vidi. 

Tvoja fotka koja ti je i omogućila titulu najboljeg mladog fotografa je rađena mobilnim telefonom, koji je tvoj stav o odnosu fotografa i opreme? Da li nam treba besna oprema da bismo napravili dobru fotografiju?

Iskreno, nemam takav stav prema opremi. Takvi stavovi potiču od ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja i koji ne smatraju sebe toliko kvalitetnim, a tako se predstavljaju publici. Zaista mislim da oprema nije bitna. Naravno, kvalitet kamere može da vam pomogne u finalnom rezultatu, ali nije bitno čime fotografišete. Morate početi od nečega, pa tako svi mi sada počinjemo sa telefonima, jer iskreno, za našu zemlju, fotoaparat je skupa investicija.

Pobednička fotografija "Brat"

Da li planiraš da nastaviš da se baviš fotografijom?

Želim da se bavim modnom fotografijom za velike modne kuće kao što su Chanel, Dior i Marco Marco. Voleo bih da utičem na modnu industriju jer mislim da smo malo otupeli što se tiče mode i treba nam neka promena u životu.

Sofija Balać